Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности > Све активности, година 2019
 
 
 
 

Све активности, година 2019



Свечани програм „Београд - стопама Доситеја“

17.септембар 2019.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ обележила је свечаним програмом „Београд – стопама Доситеја“ 280 година од рођења Доситеја Обрадовића и свој 15. рођендан. Ово је била прилика да Задужбина у оквиру пројекта „Београд – стопама Доситеја“ представи нову, истоимену публикацију и туристичку мапу Београда и Европе која приказује места и градове у којима је Доситеј Обрадовић боравио, учио, подучавао и стварао своја најзначајнија дела. Значај овог пројекта за српску културу у целини и град Београд препознао је и финансијски подржао Секретаријат за привреду града Београда.

Програм је започео свечаном песмом „Востани Сербие“ Варткеса Баронијана на стихове Доситеја Обрадовића, коју је отпевала оперска уметница Тања Андријић.

О првих 15 година Задужбине која носи име великог српског просветитеља говорио је професор др Душан Иванић. Мирјана Драгаш, која је на челу Задужбине од самог оснивања, представила је пројекат „Београд – стопама Доситеја“. Овим пројектом Задужбина је желела да прикаже Доситејев фасцинантан животни пут од родног Чакова и Темишвара, преко великог броја европских земаља и градова до Србије и Београда, где проводи своје последње године помажући Карађорђу да се Србија врати и учврсти своје место на мапи европских земаља.

Нова 3Д туристичка мапа представља својеврстан водич кроз Београд и Европу из Доситејевог времена, која истовремено представља и објекте и топониме савременог Београда. Пројекат „Београд – стопама Доситеја“ обухвата неколико сегмената, од којих је овог пута јавности представљен каталог у форми туристичког водича, 3Д мапа Доситејевих путовања и отворена је изложба.

Основна идеја је приближавање личности и просветитељске улоге Доситеја младим генерацијама и упознавање са детаљима из његовог живота и богатог стваралаштва и значаја у стварању модерне српске државности. Овај пројекат омогућава упознавање са историјским местима која су одиграла кључну улогу у развоју српског образовања од почетка 19. века до данас. Уређивачки одбор овог пројекта чинили су: Весна Алексић, Марија Бишоф, Гордана Гордић, Мирјана Драгаш, проф. емеритус др Душан Иванић, Марија Бишоф, Миле Пајић и Александар Станојловић.

У уметничкиом делу програма учествовали су и Урош Дојчиновић, гитара, Милена Рајковић, виолина и Милица Јакшић, виолончело, који су извели композиције, „Све што мене окружава“, „Српске кћери чарнооке или Лепа Маца“ и „Радо иде Србин у војнике“ , настале у 19. веку. Драмска уметница Рада Ђуричин казивала је Доситејеве мисли и поуке актуелне и у овом времену. Након завршетка програма Мирјана Драгаш, управник Задужбине, отворила је изложбу и позвала посетиоце да је погледају.





Свечани програм „Београд - стопама Доситеја“

12.септембар 2019.





Добитник награде  „Доситеј Обрадовић“ за страног издавача за 2019. годину

10.септембар 2019.

На седници одржаној 10. септембра 2019. године, жири за доделу награде „Доситеј Обрадовић“ страном издавачу је једногласно донео одлуку да награду за 2019. годину додели угледној издавачкој кући Kastaniotis Editions S.A, Атина, Грчка, која је основана 1968. године и отада развила богату и разнолику делатност у области издаваштва.

Образложење жирија можете прочитати на страни Награде.





Добитници награде  „Доситејево златно перо“  за 2019. годину

10.септембар 2019.

                                         НАГРАДА „ДОСИТЕЈЕВО ЗЛАТНО ПЕРО“

Завршен је књижевни конкурс „Доситејево златно перо“! Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је, уз подршку Секретаријата за културу Града Београда, ове године пети пут објавила конкурс за награду „Доситејево златно перо“ за најбоље радове младих аутора до 35 година, у оквиру књижевних врста које је Доситеј увео у српску књижевност – есеј, басна, путопис, кратка прича.

                                                         

                                                       О б р а з л о ж е њ е

Са циљем да афирмише доситејевску меру између традиционалног и модерног, a потом и правоверно вреднује умеће стваралачког овладавања литерарним облицима које је у српској књижевности успоставио велики српски књижевник и просветитељ, жири у саставу Душан Иванић (председник), Радомир Путник, Ђорђе Ј. Јанић, Војислав Јелић и Јана Алексић једногласно је донео одлуку о додели награда.

Прва награда припала је Миодрагу Јовичићу за кратку причу „Лапот“. Друга награда додељена је Урошу Ристановићу за путопис „Келнски фрагменти“, док трећу награду равноправно деле Марија Благојевић, ауторка есеја „Три чина велике драме Јована Христића или ’До које границе човек може да се успне’“ и Милена Ж. Кулић за есеј „Раде Драинац као позоришни критичар“.

Прича „Лапот“ Миодрага Јовичића представља динамично исприповедану и потресну испосвест онемоћале старице у покушају да се избори са свакодневицом и у својој тешкој болести одржи елементарно људско достојанство. Аутор одлучује да приповедањем у првом лицу изнутра осветли сложеност осећања физичке и психичке немоћи, као и неспособност успостављања преко потребне рутине која ће јунакињи помоћи да уцелови своју крхку личност. Емоционалну напетост у овој натуралистички устројеној причи генерише јунакињина помирљивост, са једне, а отреситост и самосвест, са друге стране, што исходи у самоизолацију. Јовичићева јунакиња пише имагинарно писмо некоме ван њеног видокруга и егзистенцијалног круга. Назначењем да је адресат смештен негде с ону страну приче и живота, аутор наговешћује и јунакињино ментално и духовно обитавање на самом рубу живота. Јовичић у наслову симболички активира контроверзан српски митски обичај лишавања живота родитеља или старијих људи који више нису у прилици да својим радом доприносе заједници. У уметнички текст су тако пропуштени елементи једне запостављене, али живо присутне појаве у нашим породичним односима и друштву. Томе следствено, током приповедања су естетски суптилно размештене и социјално ангажоване поруке. Имплицитно апелујући на нужну меру хуманости односно човекољубља, Јовичићева прича поред изразите естетске поприма и просветитељску димензију.

„Келнски фрагменти“ Уроша Ристановића због умешно изведеног споја аутентичног израза и традиционалне форме сведоче о уметничкој виталности жанра путописа, упркос његовој све мањој видљивости на савременој српској књижевној сцени. Запажања и утиске из северозападне Немачке и Холандије млади, али образовани путописац заодева у рухо анегодоте или интимног културноисторијског трактата. Поетско-прозни записи о Амстердаму, Брилу и Ахену обилују хумористичким елементима и реторичким фигурама, попут метафоре, метонимије, синстезије, хиперболе, што неретко прераста у гротеску. Ристановић озбиљне садржаје и доживљаје са путовања упризорује посредством духовите игре речима и шале. Естестског потенцијала нису лишени ни поетски делови у прологу и епилогу путописа, који, као противтежа назначној лакоћи постојања у прозним одељцима, маркирају позицију (генерацијски) самосвесног субјекта, врло добро упознатог са актуалним геополитичким и цивилизацијским приликама.

Премда написан у форми оригиналног научног рада, текст Марије Благојевић „Три чина велике драме Јована Христића или ’До које границе човек може да се успне’“ карактеришу интерпретативни узлети научним узусима неоптерећеног есејисте. Настојећи да у драмском писцу великог интелектуалног распона расветли фигуру неокласично опредељеног песника и есејисте, Марија Благојевић се упушта у анализу како Христићевог драмског опуса, тако и његовог поетичко-филозофског статуса из угла егзистенцијалистичке филозофије, сучељавајући га са премисама и аргументима античког мишљења. Отуда је главно полазиште и исходиште њеног тумачења драма човековог постојања у свету и историји. Ауторка у Христићевој стваралачкој визији установљава човеков усуд затворености, следствено томе, и трагизам његовог слободног деловања и онемогућеност успостављања (наративног) идентитета. У есеју, сходно постављеној теми, преовлађује филозофски дискурс и стил, због чега су ауторкини увиди херменеутички уверљивији и правоснажнији.

Анализом позоришне критике коју је Раде Драинац писао и објављивао током двадесетих година прошлог века у скопским часописима посвећеним позоришту и драмској уметности, Милена Ж. Кулић испољила је хвале вредно занимање за историјске токове позоришта и позоришног живота. Настао на основи приљежног ишчитавања текстова на рубу стваралашта познатог српског песника, есеј „Раде Драинац као позоришни критичар“ садржи све карактеристике оригиналног научног рада. Поред информативности, есеј одликује аналитички педантно и јасно излагање. Ауторка износи сувисла запажања о природи и месту позоришне критике у култури, као и о недостајућим истраживањима Драинчевог критичарског ангажмана. Отуда њен рад представља значајан допринос проучавању, како историје српске театрологије, тако и свеукупне уметничке и културне историје.

Задужбина се захваљује свим ауторима који су учествовали на конкурсу.
Награђени аутори биће обавештени о времену и месту уручења награда.





Посета народних посланика

17. јул 2019.

У оквиру сарадње са организацијама из области образовања, културе и науке, један број народних посланика посетио је Задужбину „Доситеј Обрадовић“ и упознали су се са њеним радом.

Посланици су се врло похвално изразили о укупном раду Задужбине „Доситеј Обрадовић“ и остваривања програма и пројеката које промовишу образовање и културу, односно дело Доситеја Обрадовића као нашег великог просветитеља, оснивача Велике школе и првог министра просвете.

Том приликом су истакли да ће се у оквиру својих могућности помоћи и афирмисати радове у Задужбини.

Посланике су у Задужбини „Доситеј Обрадовић“ примили професор емеритус Душан Иванић, председник Управног одбора, Марко Недић, уредник књижевног салона „Код Доситеја“ и Мирјана Драгаш, управник Задужбине.





1 2 3 4 5 6 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: