Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности > Све активности, година 2014
 
 
 
 

Све активности, година 2014



Свечани програм „Доситејеве поруке“

19. септембар 2014.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је свечаним програмом „Доситејеве поруке“ обележила 10 година рада Задужбине и 275 година од рођења Доситеја Обрадовића.

Након извођења свечане песме „Востани Сербиjе“ Варткеса Баронијана, на стихове Доситеја Обрадовића,књижевник Љубивоје Ршумовић поздравио је присутне поштоваоце великог Доситеја пригодном беседом и, између осталог,рекао: "Доситеј је био просвећени моралиста, веровао је у доброту појединачне људске природе, а Вук је нацију схватао као духовну породицу. Слободан Jовановић их је овако окарактерисао: „Докле је Доситеј био западњак, Вук, и поред свог дуговања немачком романтизму, био је националист!“ Можемо се сад упитати: да ли постоје неке сличности у свим овим разликама? Да ли нас они ондашњи антагонизми подсећају на неке случајеве из наше савремене стварности? Да ли она четири оцила са нашег грба заиста значе „Само слога србина спасава“ или можда „Србин србина секиром сече“? Уместо одговора на ова неодговорна питања, и даље ћемо слушати стојећи лепу Доситејеву песму са „Востани Сербие, востани царице“.
Мирјана Драгаш, управник Задужбине „Доситеј Обрадовић“ говорила је о првих десет година рада Задужбине.

Председник Управног одбора Задужбине Радомир Путник је уручио признање „Доситејево благодарије“ Миодрагу Бабићу, утемељивачу и оснивачу Задужбине. Основ за стварање ове Задужбине нашао се у заштити куће у којој је рођен Доситеј Обрадовић, а коју је од приватних власника откупио "Хемофарм концерн", на чијем је челу у то време био господин Бабић.

Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић је честитајући Задужбини јубилеј, рекао и следеће: "Од свог оснивања, Задужбина посвећено и успешно ради на остваривању свог основног циља, а то је да нас окупља око порука и вредности стваралачког бића српског народа. Заснована на темељима српске традиције и културе, она истрајно негује ове вредности и, окренута ка будућности, указује на неопходност сталног учења и усавршавања посебно младих људи, који ће, као што је то чинио Доситеј у свом времену, градити модерну Србију у модерној Европи.

Овом циљу, који је Доситеј, као велики визионар, препознао још у 18. веку, Србија је и данас у потпуности посвећена. Образујући се у највећим европским центрима тог времена, Доситеј Обрадовић је несебично преносио стечена знања свом народу којем се увек враћао и помагао у најтежим историјским тренуцима. По окончању Првог српског устанка у Србији, својим знањем помогао је устројство нове државе. Основао је Велику школу – будући универзитет 1808. године и Богословију 1810. године. Као члан Правитељствујушчег совјета био је први министар просвете у Србији.

Приближио је Србији Европу и свет и Србију Европи и свету. Својим животом и делом у потпуности је потврдио једно од својих „наравоученија“ – Блажен је и богат само онај који за добро читавог друштва ради и после себе лепо име оставља“, навео је први потпредседник Владе.

У свечаном програму који је уследио учествовали су врхунски уметници који су својим трудом и талентом показали лепо лице Доситејеве Србије.





Научни скуп „Живе традиције српског књижевног језика
(Доситеј Обрадовић – Вук Караџић)“

10. септембар 2014.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ и Вукова Задужбина су, поводом Светског дана писмености, организовале Научни скуп са темом: „Живе традиције српског књижевног језика (Доситеј Обрадовић – Вук Караџић). Скуп је одржан у Свечаној сали Вукове задужбине под руководством др Миодрага Матицког и др Марка Недића.

Скуп је, између осталог, имао за циљ измирење приступа идеји укључивања народног језика у српски књижевни језик. Значајне годишњице, 275 година од рођења Доситеја Обрадовића и 150 година од смрти Вука Караџића, су прилика да се допринесе превазилажењу оштрих опозиција које обележавају српску културу новога доба. У српској науци о језику и књижевности, у одређеним временским интервалима , оживљавају опозиције: Доситеј-Вук. За Доситеја и против њега и за Вука и против њега.

Учесници скупа су пошли од чињенице да се у средиштима европских књижевности, у 17. и посебно у 18. веку, били изразити напори на иновирању и канонизацији књижевног језика. За српску књижевност у том контексту пресудна су настојања Доситеја Обрадовића у 18. и Вука Караџића у 19. веку. У оба случаја реч је о окретању народном језику.

На скупу су говорили: Марко Недић, Миодраг Матицки, Мато Пижурица, Мирјана Д. Стефановић, Милош Ковачевић, Виктор Савић, Исидора Бјелаковић, Ненад Николић, Бошко Сувајџић, Драган Хамовић и Зорица Несторовић.

Скуп су поздравили: Радомир Путник, председник Управног одбора Задужбине „Доситеј Обрадовић“ и Љубомир Милутиновић, управник Вукове задужбине.





Конкурс за доделу награде „Доситеј Обрадовић“ за животно дело 2014.

03. септембар 2014.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ расписује јавни позив – конкурс за доделу награде „Доситеј Обрадовић“ за 2014.годину. Награда је основана уз подршку Министарства културе и информисања, са циљем да подстиче научно, културно и просветно стваралаштво, као и унапређење српских духовних веза са другим народима и културама.

Награда се додељује за животно дело за све дисциплине науке, просвете, књижевности и културе, којима припада, или их је у српској средини утемељио наш велики писац и просветитељ Доситеј Обрадовић: филозофију, етику, естетику, теорију и историју књижевности, компаратистику, све књижевне жанрове, лингвистику, различите гране педагошко-психолошке теорије и праксе, преводилаштво и све видове културног посредништва и комуникације.

Право учешћа на конкурсу имају држављани Републике Србије, као и других држава, чије стваралаштво, представља највиши допринос српској култури и њеној афирмацији у свету.

Конкурс је у складу са Правилником о додељивању награде „Доситеј Обрадовић“ и почиње да тече од 06. 09. 2014. а завршава се 31. 10. 2014. године.

Пријаве слати на адресу Задужбина „Доситеј Обрадовић“ - Змај Јовина 4/2, Београд, или путем електронске поште Задужбине: или





Уручење награда најбољима на конкурсу „Радионица баснописаца“

23. јун 2014.

Aутор фотографије Мики Величковић

У понедељак 9. јуна у Бео Зоо Врту уручене су награде најбољим учесницима конкурса „Радионица баснописаца“ Задужбине „Доситеј Обрадовић“.

Вредни ученици и њихови учитељи дошли су из: Мокре Горе, Књажевца, Пријепоља, Панчева, Сомбора, Жагубице, Кладова, Опова, Кобишнице, Крагујевца, Ковина и Београда и у хладовини старог платана у ЗОО врту, примили заслужене награде и уживали у забавном програму.

Госте је поздравила Мирјана Драгаш, управница Задужбине, и захвалила ученицима што пишу и илуструју басне, а њиховим учитељима што их у томе подстичу и подржавају.

Председник Жирија, Слободан Станишић је саопштио Одлуку жирија и изразио задовољство што сваке године, све више ученика учествује на конкурсу и што су радови увек нови, креативни и оригинални. Заједно са Мирјаном Драгаш победницима је уручио награде.

Уз анимацију Дечјег позоришта „Цврчак“, деца су представљала своје радове.





Уручене награде победницима средњошколског конкурса „Идућ' учи, у векове гледа“

04. јун 2014.

У просторијама Задужбине „Доситеј Обрадовић“ уручене су награде за најбољи литерарни рад на конкурсу „Идућ' учи у векове гледа“ за 2014. годину.

Награђене учеснике и госте Задужбине поздравио је Радомир Путник, председник Управног одбора, посебно наглашавајући значај овог конкурса у остваривању једног од циљева Задужбине - да се Доситејево дело приближи савременим читаоцима и прихвате његове поруке које су и данас актуелне.

Председник жирија проф. др Слободан Ж. Марковић одржао је беседу о Доситеју и радовима које су писали ученици.

Добитницима су награде уручили господин Радомир Путник и проф. др Слободан Ж. Марковић.

По завршетку свечаности у Задужбини, награђени су пошли у обилазак места везаних за живот Доситеја у Београду, споменик Доситеју Обрадовићу у Студентском парку, место где је била зграда са седиштем Правитељствујушчег совјета сербског у којој је боравио и преминуо Доситеј, Музеј Вука и Доситеја и Доситејев гроб у порти Саборне цркве.

На Доситејев гроб цвеће је положио Игор Стојановић, добитник прве награде, што је била његова жеља исказана на крају награђеног рада: „А ја остајем, ту где јесам, у 21-ом веку, у малом месташцу на југу Србије, са жељом да можда једног дана овом великом човеку положим цвет на гроб у предворју Саборне цркве у Београду“.

 



Претходна страна Претходна страна 1 2 3 4 5 6 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: