Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности >Програми за младе

Програми за младе



Уручене награде „Доситејево златно перо“

26.септембар 2019.

На свечаности у Доситејевом дому уручена је награда за младе ауторе „Доситејево златно перo“ по пети пут. Ова књижевна награда додељује се за најбоље објављене радове младих аутора, у оквиру књижевних врста које је Доситеј увео у српску књижевност –есеј, басна, путопис, кратка прича.

Проф. др Душан Иванић, председник жирија за награду „Доситејево златно перо“ поздравио је госте и награђене учеснике и представио овогодишњи конкурс и пристигле радове. Образложење жирија прочитао је проф. др Војислав Јелић, члан жирија. Овај свечани догађај су својим присуством увеличали бројни гости, пријатељи и сарадници Задужбине. У име Секретаријата за културу града Београда, који је и подржао ову награду, додели награда је присуствовао подсекретар, господин Милан Лазовић.

 Награђени су читали своје радове и тим путем још више мотивисали присутне младе писце да се више ангажују и учествују на предстојећим конкурсима.

Са нама је на овој додели била и др Нада Тодоровић, председник Управног одбора Задужбине Николе Спасића, која је изразила своје поштовање за рад и залагање Задужбине „Доситеј Обрадовић“ и њен допринос култури и указала на важност постојања и рада задужбина и неопходност њихове међусобне повезаности и сарадње.

На самом крају, управница Задужбине, госпођа Мирјана Драгаш је поздравила присутне госте и изразила захвалност за велики одзив и позвала их да погледају нову поставку изложбе Доситејеве Задужбине: „Београд-стопама Доситеја“. Свечаност је завршена коктелом и једним лепим дружењем.

Милена Кулић - добитница треће награде на овогодишњем
конкурсу "Доситејево златно перо"
Милена Кулић са члановима жирија
Марија Благојевић - добитница треће награде на овогодишњем конкурсу
Марија Благојевић са члановима жирија
Тијана Копривица чита рад другонаграђеног Уроша Ристановића
Урош Ристановић, добитник друге награде, са члановима жирија
Миодраг Јовичић, победник на
конкурсу "Доситејево златно перо 2019"
др Нада Тодоровић, председник УО Задужбине Николе Спасића
Награђени на конкурсу "Доситејево златно перо 2019"




Уручење награда „Доситејево златно перо“

23.септембар 2019.





Добитници награде  „Доситејево златно перо“  за 2019. годину

10.септембар 2019.

                                         НАГРАДА „ДОСИТЕЈЕВО ЗЛАТНО ПЕРО“

Завршен је књижевни конкурс „Доситејево златно перо“! Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је, уз подршку Секретаријата за културу Града Београда, ове године пети пут објавила конкурс за награду „Доситејево златно перо“ за најбоље радове младих аутора до 35 година, у оквиру књижевних врста које је Доситеј увео у српску књижевност – есеј, басна, путопис, кратка прича.

                                                         

                                                       О б р а з л о ж е њ е

Са циљем да афирмише доситејевску меру између традиционалног и модерног, a потом и правоверно вреднује умеће стваралачког овладавања литерарним облицима које је у српској књижевности успоставио велики српски књижевник и просветитељ, жири у саставу Душан Иванић (председник), Радомир Путник, Ђорђе Ј. Јанић, Војислав Јелић и Јана Алексић једногласно је донео одлуку о додели награда.

Прва награда припала је Миодрагу Јовичићу за кратку причу „Лапот“. Друга награда додељена је Урошу Ристановићу за путопис „Келнски фрагменти“, док трећу награду равноправно деле Марија Благојевић, ауторка есеја „Три чина велике драме Јована Христића или ’До које границе човек може да се успне’“ и Милена Ж. Кулић за есеј „Раде Драинац као позоришни критичар“.

Прича „Лапот“ Миодрага Јовичића представља динамично исприповедану и потресну испосвест онемоћале старице у покушају да се избори са свакодневицом и у својој тешкој болести одржи елементарно људско достојанство. Аутор одлучује да приповедањем у првом лицу изнутра осветли сложеност осећања физичке и психичке немоћи, као и неспособност успостављања преко потребне рутине која ће јунакињи помоћи да уцелови своју крхку личност. Емоционалну напетост у овој натуралистички устројеној причи генерише јунакињина помирљивост, са једне, а отреситост и самосвест, са друге стране, што исходи у самоизолацију. Јовичићева јунакиња пише имагинарно писмо некоме ван њеног видокруга и егзистенцијалног круга. Назначењем да је адресат смештен негде с ону страну приче и живота, аутор наговешћује и јунакињино ментално и духовно обитавање на самом рубу живота. Јовичић у наслову симболички активира контроверзан српски митски обичај лишавања живота родитеља или старијих људи који више нису у прилици да својим радом доприносе заједници. У уметнички текст су тако пропуштени елементи једне запостављене, али живо присутне појаве у нашим породичним односима и друштву. Томе следствено, током приповедања су естетски суптилно размештене и социјално ангажоване поруке. Имплицитно апелујући на нужну меру хуманости односно човекољубља, Јовичићева прича поред изразите естетске поприма и просветитељску димензију.

„Келнски фрагменти“ Уроша Ристановића због умешно изведеног споја аутентичног израза и традиционалне форме сведоче о уметничкој виталности жанра путописа, упркос његовој све мањој видљивости на савременој српској књижевној сцени. Запажања и утиске из северозападне Немачке и Холандије млади, али образовани путописац заодева у рухо анегодоте или интимног културноисторијског трактата. Поетско-прозни записи о Амстердаму, Брилу и Ахену обилују хумористичким елементима и реторичким фигурама, попут метафоре, метонимије, синстезије, хиперболе, што неретко прераста у гротеску. Ристановић озбиљне садржаје и доживљаје са путовања упризорује посредством духовите игре речима и шале. Естестског потенцијала нису лишени ни поетски делови у прологу и епилогу путописа, који, као противтежа назначној лакоћи постојања у прозним одељцима, маркирају позицију (генерацијски) самосвесног субјекта, врло добро упознатог са актуалним геополитичким и цивилизацијским приликама.

Премда написан у форми оригиналног научног рада, текст Марије Благојевић „Три чина велике драме Јована Христића или ’До које границе човек може да се успне’“ карактеришу интерпретативни узлети научним узусима неоптерећеног есејисте. Настојећи да у драмском писцу великог интелектуалног распона расветли фигуру неокласично опредељеног песника и есејисте, Марија Благојевић се упушта у анализу како Христићевог драмског опуса, тако и његовог поетичко-филозофског статуса из угла егзистенцијалистичке филозофије, сучељавајући га са премисама и аргументима античког мишљења. Отуда је главно полазиште и исходиште њеног тумачења драма човековог постојања у свету и историји. Ауторка у Христићевој стваралачкој визији установљава човеков усуд затворености, следствено томе, и трагизам његовог слободног деловања и онемогућеност успостављања (наративног) идентитета. У есеју, сходно постављеној теми, преовлађује филозофски дискурс и стил, због чега су ауторкини увиди херменеутички уверљивији и правоснажнији.

Анализом позоришне критике коју је Раде Драинац писао и објављивао током двадесетих година прошлог века у скопским часописима посвећеним позоришту и драмској уметности, Милена Ж. Кулић испољила је хвале вредно занимање за историјске токове позоришта и позоришног живота. Настао на основи приљежног ишчитавања текстова на рубу стваралашта познатог српског песника, есеј „Раде Драинац као позоришни критичар“ садржи све карактеристике оригиналног научног рада. Поред информативности, есеј одликује аналитички педантно и јасно излагање. Ауторка износи сувисла запажања о природи и месту позоришне критике у култури, као и о недостајућим истраживањима Драинчевог критичарског ангажмана. Отуда њен рад представља значајан допринос проучавању, како историје српске театрологије, тако и свеукупне уметничке и културне историје.

Задужбина се захваљује свим ауторима који су учествовали на конкурсу.
Награђени аутори биће обавештени о времену и месту уручења награда.





Уручене награде најбољим средњошколцима

28. јун 2019.

По петнаести пут, гости Задужбине "Доситеј Обрадовић" били су ученици средњих школа из свих крајева Србије, који су на литерарном конкурсу Задужбине освојили награде за најбоље радове инспирисане Доситејевим животом и делом.

Мирјана Драгаш, управник Задужбине, пожелела је добродошлицу награђеним ученицима, њиховим професорима и родитељима, и упознала их са петнаестогодишњим радом Задужбине и активностима усмереним према младима и за младе.

Марија Бишоф, председник жирија, прочитала је одлуку жирија, а након тога ауторима најбољих радова на овогодишњем средњошколском конкурсу уручене су награде.






Победници XV литерарног конкурса за ученике средњих школа

17. јун 2019.

Образложење жирија

Задужбина „Доситеј Обрадовић” је петнаести пут организовала литерарни конкурс за ученике средњих школа. На конкурсу су учествовале школе из 19 градова из Србије и Републике Српске. Радови су пристигли из Београда, Ваљева, Прибоја, Ниша, Сремских Карловаца, Параћина, Кикинде, Новог Сада, Трстеника, Лознице, Косовске Митровице, Лапљег села (Гимназија Приштина), Чачка, Вршца, Сомбора, Апатина, Ариља и Бањалуке (Република Српска). Ове године није било радова из српских гимназија у Будимпешти и Темишвару.

Жири је прегледао 56 радова. Две основне теме биле су засноване на цитатима из дела Доситеја Обрадовића: „Лепота је без разума као цвет у блату“ и „Востани Сербије - у наше време“.

Радови су били занимљиви, мада је било и оних који су мало „одлутали“ од теме. Ученици су углавном писали есеје и поезију, а на конкурс је пристигао и један коректан драмски текст који, нажалост, није одговорио на тему. Пред Жиријем су се нашла различита размишљања ученика, њихов однос према животу и начин интерпретације Доситејевих порука. Ове године радови нису били толико жанровски разноврсни као претходних година, али су ученици показали коректну писменост и познавање језика, што је посебно важно. На овогодишњем конкурсу су учествовале углавном гимназије, мада је било и средњих стручних школа. Жири је је доделио прву награду за песму која се посебно истакла. Написана је изузетно зрело, занимљиво, са већ развијеним песничким умећем.

Захваљујемо свима који су учествовали на овогодишњем конкурсу, ученицима и њиховим професорима - менторима, јер су показали да Доситејеве мисли живе међу представницима данашњих младих нараштаја.

Жири у саставу: Марија Бишоф, књижевник, председник Жирија, проф. др Валентина Хамовић и Наташа Кљајић, професор, заседао је 14. јуна 2019. године у Београду и донео одлуку да награде добију:

I НАГРАДА

  • ,,Лепота је без разума цвет у блату"- Филип Шијан, III4, Филолошка гимназија Београд
    Професор: Мирјана Стакић Савковић

II НАГРАДА

  • ,,Востани Сербије“ - у наше време“ - Исидора Павловић, X гимназија "Михајло Пупин", Београд
    Професор: Љиљана Стојковић Ђурђевић
  • ,,Востани Сербије“ - у наше време" - Андријана Славић, III, Гимназија Приштина, Лапље Село, Грачаница,
    Професор: Ана Костић

III НАГРАДА

  • ,,Лепота је без разума цвет у блату" - Александра Д. Ђорђевић, II6, Филолошка гимназија, Београд,
    Професор: Александра Кузмић
  • ,,Лепота је без разума цвет у блату" - Ерна Бербо, Гимназија Прибој, Прибој,
    Професор: Љиљана Иконић

ПОХВАЛЕ

  • ,,Востани Сербије“ - у наше време" - Јована Гавриловић, II3, Ваљевска гимназија, Ваљево,
    Професор: Биљана Ерчић
  • ,,Востани Сербије“ - у наше време" - Ирена Младеновић, III, Гимназија Приштина,
    Професор: Ана Костић


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: