Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности >Програми за младе

Програми за младе



Завршен пројекат "Школа беседништва"

14. децембар 2016.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је ове године покренула пилот пројекат под називом „Школа беседништва“, са циљем да се ученицеи београдских гимназија више упознају са вештином беседништва. Задужбина је била носилац овог образовног програма који је реализовала у сарадњи са Филолошком и Земунском гимназијом из Београда. У оквиру пројекта учествовали су ученици београдских гимназија, који су били заинтересовани за стицање нових знања.

Професори београдских гимназија извели су 6 теоријско – практичних радионица на којима су обрађивали различите теме – особине доброг говора, припрема и излагање, аргументација говора, интеракција говорника и аудиторијума, практично увежбавање припремљене беседе.

У радионицама је учествовало 48 ученика и њихових професора. У току радионица, ученици су припремали и конкретне беседе на задату и слободну тему како би и практично приказали стечено знање на завршним сусретима.

Из сваке школе одабрана су по два ученика који су награђени и проглашени најбољим беседницима. Свим ђацима који су учествовали у пројекту „Школа беседништва“ уручене су захвалнице на завршној свечаности.

Пројекат „Школа беседништва“ изазвао је велику пажњу професора, који су оценили да овај вид рада са ученицима од велике користи, нарочито у данашње време када деца све мање комуницирају, имају ограничен фонд речи, недовољно читају или у свом говору у великој мери користе стране речи и њихове скраћенице. Исто тако, оцењено је да би било корисно да се овај вид радионица прошири учешћем и других гимназија и већег броја ученика. Истакнуто је да би добром промоцијом овог пројекта по школама и број учесника био још већи.

Најбољи ученици овогодишње „Школе беседништва“ учествовали су на сусрету ученика београдских гимназија и српских гимназија из Темишвара и Будимпеште, који су у једном сегменту сусрета имали и вештине беседништва. Њихово знање оцењивао је независни жири састављен од професора Универзитета, који су такође истакли велики значај вештине беседништва.

С обзиром на то да јавно изговорена реч све више постаје услов опстанка у савременом друштву, намера овог пројекта је да ученика додатно образује и информише, доприносећи развијању културе говора и јавног наступа у нашем друштву. Разумевајући значај и императив смисленог говора и тежину јавно изговорене и написане речи у свету у коме савремени медији креирају свест људи, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ планира да овај пројекат у будућности прошири на већи број београдских школа, али и школe у другим градовима Србије.

Реализацију пројекта "Школа беседништва" подржала је Канцеларија за младе и сарадњу са удружењима Градске управе Града Београда.






Завршен сусрет гимназијалаца из Београда и дијаспоре

13. децембар 2016.

Завршен је пројекат „Младост нема граница“ који је Задужбина реализовала у сарадњи са Филолошком и Земунском гимназијом, уз подршку Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

У пројекту су, осим београдских гимназија, учествовале и Српска гимназија „Никола Тесла“ из Будимпеште и Српска теоретска гимназија „Доситеј Обрадовић“ из Темишвара. Тродневна посета ученика и професора ових школа била је испуњена различитим садржајима, као што су отварање изложбе „Доситеј у Београду“ и сусрет са чувеним књижевником и академиком Матијом Бећковићем у Филолошкој гимназији, свечана додела награда за есеј и такмичење у беседништву који су се одржали у Свечаној сали Земунске гимназије.

Отварањем изложбе „Доситеј у Београду“ започео је тродневни програм посете ђака и професора из дијаспоре Београду. Добродошлицу ђацима и професорима из Будимпеште и Темишвара, као и великом броју уважених посленика културе, новинара и јавних радника пожелели су др Душко Бабић, директор Филолошке гимназије и Мирјана Драгаш, управник Задужбине „Доситеј Обрадовић“. Након краћег уметничког програма који су извели ђаци Филолошке гимназије, изложбу је краћом беседом о Доситеју отворио проф. др Душан Иванић.


Наредног дана је сусрет са академиком Матијом Бећковићем привукао велики број ђака и професора. У обраћању ђацима, Матија Бећковић се присетио својих гимназијских дана, сусрета са Вером Павладољском којој је посветио чувену љубавну песму, као и дружења са великом песникињом Десанком Максимовић и патријархом Павлом. Чувени песник прочитао је присутнима поему „Кад будем млађи“ и делове из своје књиге „Праху оца поезије“, посвећене Његошу.


У свечаној сали Земунске гимназије уручене су награде за најбољи есеј. Одлуку о победнику такмичења донео је жири у саставу: проф. др Зорица Несторовић, Марија Бишоф, књижевник и др Драгана Грбић, који је наградио следеће ученике

I НАГРАДА

II НАГРАДА

  • Нађа Марчетић, 10/Б, Српска гимназија „Никола Тесла“, Будимпешта „Слатка је утеха да ће наша имена живети и мила нашем роду бити” Професор: Кристина Бекић
  • Марта Србуљ, II/2, Филолошка гимназија, Београд „Тражи науку и гладујући и жеднећи” Професор: Мирјана Стакић Савковић

III НАГРАДА

  • Нера Давидовић III/6, Земунска гимназија, Земун „Слатка је утеха да ће наша имена живети и мила нашем роду бити” Професор: Сања Штрбац
  • Тамара Недељковић III/3 „Учен човек ако ће и пешице ићи, сваки га поштује” Земунска гимназија, Земун Професор: Драгана Кнежевић

ПОХВАЉЕНИ РАДОВИ

  • Тамара Чукановић IV/1 „Учен човек ако ће и пешице ићи, сваки га поштује”. Филолошка гимназија, Београд Професор: Лела Росић
  • Тамара Варга „Доситеј Обрадовић” Српска гимназија „Никола Тесла“, Будимпешта Професор: Вања Прстојевић Олиф
  • Катарина Ненадовић II/3 „Слатка је утеха да ће наша имена живети и мила нашем роду бити” Земунска гимназија, Земун Професор: Вукосава Живковић

Образложење жирија можете у целости прочитати овде.

У музичком делу програма представили су се ђаци и професори Земунске гимназије, који су својим сјајним извођењем популарних композиција одушевили све присутне.

Програм је настављен такмичењем у беседништву, завршном манифестацијом пројекта „Школа беседништва“ који је помогала Канцеларија за младе и сарадњу са удружењима Градске управе Града Београда, у којем су учествовала по два најбоља беседника из сваке школе.

Жири у саставу Дејан Милић, председник жирија, др Татјана Јовићевић и проф. др Душица Тодоровић Лакава донео је одлуку да су најбољи беседници:

I НАГРАДА

II НАГРАДА

  • Емилија Јовановић, Земунска гимназија
  • Јана Петровић, Филолошка гимназија,

III НАГРАДА

  • Филип Иланковић, Српска гимназија „Никола Тесла“, Будимпешта
  • Александра Петров, Српска теоретска гимназија „Доситеј Обрадовић“, Темишвар.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ се захваљује свим ученицима и њиховим професорима који су уложили велики труд да ови пројекти буду успешно реализовани.





Младост нема граница - програм

08. децембар 2016.

Позивамо Вас да присуствујете следећим догађајима које Задужбина "Доситеј Обрадовић" реализује у сарадњи са Земунском и Филолошком гимназијом у оквиру пројекта "Младост нема граница" :

Четвртак, 8. 12. 2016.

17.30 - 18.30 Отварање изложбе о животу Доситеја Обрадовића,
Филолошка гимназија, Каменичка 2 (изложбу отвара проф. др Душан Иванић)

Петак, 9. 12. 2016.

16.00 – 17.00 Сусрет са Матијом Бећковићем
(Библиотека Филолошке гимназије, Каменичка 2)

18.00 – 18.45 Свечана додела награда за есеј
(Свечана сала Земунске гимназије, Градски парк 1, Земун)

19.00 – 21.00 Такмичење у беседништву
(Свечана сала Земунске гимназије, Градски парк 1, Земун).

Пројекат је подржала Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.





Програми Задужбине у оквиру манифестације "Дани европске баштине"

08. октобар 2016.

Задужбина "Доситеј Обрадовић" је и ове године својим програмима учествовала у манифестацији "Дани европске баштине" која је у Београду и Србији  одржана у периоду од 23. септембра до 02. октобра. Културно-туристичка манифестација Дани европске баштине од 2002. године традиционално се организује сваке године у септембру, као део велике европске манифестације којом се наслеђе промовише као заједничка баштина европских народа. Овогодишњи програми, који су реализовани у већини градова Србије, вођени су заједничком темом „Културно наслеђе и заједнице – живети с наслеђем“.

Изложба „Доситеј међу нама“ отворена је 26. септембра у Задужбини "Доситеј Обрадовић". Изложба је била посвећена Доситејвом животу, путовањима, његовом делу и оснивању Велике школе. Госпођа Мирјана Драгаш, управник Задужбине поздравила је присутне и говорила о фасцинатном животном путу Доситеја Обрадовића.

Уручење награде „Доситејево златно перо“

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је и ове године, уз подршку Секретаријата за културу Града Београда, доделила награду „Доситејево златно перо“ за најбоље необјављене радове младих аутора, у оквиру књижевних врста у којима је писао Доситеј Обрадовић – есеј, басна, путопис, кратка прича.

Награде су уручене 27. септембра, пред бројним гостима, у Свечаној сали Скупштине града, чиме се Задужбина придружила и манифестацији Дани европске баштине 2016.

Програм су водили глумци Јелена Пузић и Иван Заблаћански, а започео је свечаном песмом „Востани Сербие“ Варткеса Баронијана на текст Доситеја Обрадовића. Госте је поздравила управница Задужбине Мирјана Драгаш.

О Доситеју Обрадовићу, његовом делу и заслугама за српску историју и културу, веома надахнуто је говорила проф. др Зорица Несторовић. Одлуку жирија, који је између 60 приспелих радова изабрао најбоље, прочитала је члан жирија Јана Алексић.

                Награда "Доситејево златно перо" -
образложење жирија

У настојању да на трагу узорног мислиоца и писца Доситеја Обрадовића вреднују културу духа, лепоту изражавања, као и самосталност у обликовању књижевних простора и изношењу мисли, жири у саставу Душан Иванић (председник), Радомир Путник, Ђорђе Ј. Јанић, Војислав Јелић и Јана Алексић донео је одлуку да се награде следећи аутори:

Прва награда - Миња Марковић из Пожаревца за путопис „Планине које то нису и слани мирис“:

Даровита ауторка Миња Марковић у свом путопису урања у блискоисточни свет светлости и сенки, слика и привида, лепота и ужаса. Путовање у Израел, Јордан и на обалу Мртвог мора нараторку историјски и културолошки освешћује, те она успева да сумира смеле и зреле опсервације о пределима и људима које у свом запису евоцира. Ова културолошка и имаголошка студија, изразитог приповедачког набоја и субјективног доживљаја, сучељава духовно-религијске традиције и хабитусе, визије простора и времена, као и механизме историјске самоспознаје Јевреја и Арапа. Дескриптивно-аналитички куриозитет чини мемоарска реконструкција обале Мртвог мора. У њој се на симболичан начин сугерише свет „окренут наопачке“, димензија стварности у којој је готово све што изгледа упитно. Премда у својим белешкама иступа из перспективе просвећеног и цивилизованог западног човека, који се, бременит властитим системом вредности, чуди пред светом Другог – призорима које на граници западног и источног света затиче – Миња Марковић показује отвореност и спремност да деконструише предрасуде и превазиђе стереотипе о носиоцима оних култура које се испрва чине страним и опасним. Ауторка зато показује како се на линији модерне путописне традиције, чији су аутори Јелена Димитријевић, Исидора Секулић или Јован Дучић, валидним компаративним сагледавањем и самеравањем вредности могу проширити одређени културни и духовни хоризонти.

Друга награда - Александра Пауновић из Лесковца за есеј „У тајанству света: оно чему се радује меланхолик“:

Премда на граници огледа и научног рада, текст посвећен психолошким проблемима меланхолије и хумора, аспектима аутопоетике и феноменолошким изазовом тајне у приповедној прози Бранка Ћопића, превасходно књиге Башта сљезове боје, сведочи о вештини тумачења и врлини расветљавања токова конкретне стваралачке свести. Пажљиво и акрибично, али храбро задирући у „тамна места“ и незгодна подручја Ћопићеве иманентне поетике, не занемарујући извесне културнополитичке околности у којима је Ћопићева проза настајала, ова млада, али већ стасала истраживачица и есејисткиња се одговорно и мудро односи према значајним књижевним и културноисторијским феноменима.

Трећа награда - Александра Секулић из Београда за есеј „Нервал и Бергман“:

Интермедијалним испитивањем феномена времена Александра Секулић показује леп и сувисао херменеутички напор разумевања проблема хронотопа у књижевности и филму и његовог превођења из једног уметничког медија у други. Истовремено, млада тумачица успева да питање подложно сувопарном аналитичком дискурсу научног рада преобрази у читалачки проходан и уметнички заобљен стил есеја.

Похваљени су следећи кандидати:

Радован Синђелић из Богатића за басну „Јелени су заспали у снегу“:

Млади аутор је показао раскош имагинације и наративни таленат у солидној и значењски обремењеној прозној рапсодији о топлим породичним односима, немилосрдној премоћи јачега и добрим душама, вољним да свакоме помогну у невољи.

Ђорђе Милинковић из Ваљева за есеј „Проблем темпоралности и просторне концептуалности субјекта у Нерваловој Силвији":

У свом прегледном и концизном раду млади есејиста се одважно и читалачки помно хвата у коштац са структуралистичим проблемима темпоралности и концептуалности у роману чувеног француског романтичара.

                                                 У Београду, 26. септембра 2016. године

Награде је младим ауторима уручио проф. др Душан Иванић, председник жирија, а потом су добитници читали одломке својих награђених радова.

У част добитника, музички програм приредио је Мешовити оркестар гитара „Душан Трифуновић“ под уметничким руководством и диригентом професором Драганом Петровићем. Млади музичари извели су:„Кубанску игру“ бразилског композитора Хеитора Виља Љобоса, композицију „Летећа румба“ Пако Пења, композиције Стинга –Tribute to Sting: „Fields of Gold“ - „Златна поља“ и „When we danse“ – „Кад плешемо“ и композиције Френка Синатре „My way“ – „ A mi manera“.





Млади слависти у посети Хопову, Новом Саду и Сремским Карловцима

14. септембар 2016.

У оквиру 46. скупа слависта, у организацији Задужбине "Доситеј Обрадовић" и Међународног славистичког центра 14. септембра 2016. организован је излет који је обухватио посету манастиру Хопово, Матици српској у Новом Саду и Сремским Карловцима.

У манастиру Хопово студентима славистике и преводиоцима из великог броја земаља беседу Доситеј у Хопову одржала је др Драгана Грбић. Пут је настављен ка Новом Саду и Матици српској, најстаријој српској књижевној, културној и научној институцији. Са историјатом Матице српске студенте је упознао мр Драган Тубић, стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу.

Након обиласка Матице српске и упознавања са најзначајнијим личностима који су учествовали у оснивању и раду ове веома значајне установе културе у Срба, млади слависти били су срдачно примљени у Библиотеци Матице српске. Слависте је поздравила госпођа Гордана Ђилас, помоћница управника Библиотеке.

Млади слависти су излет наставили посетом Сремским Карловцима.



Претходна страна Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: