Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности > Сајмови и изложбе

Сајмови и изложбе



Позив на отвaрање изложбе

18. септембар 2017.


Позивамо Вас на отварање изложбе кратког стрипa, који су мотивисани Доситејевим баснама. Јунаци стрипова су људи, а радња је смештена у садашњост. Стрипове су радили таленти узраста од 14 до 19 година. Боб Живковић и Владимир Весовић су учесници у пројекту "Кратки стрип".





Промоција идавачке делатности Задужбине „Доситеј Обрадовић“ у Андрићевом институту

03. јул 2017.

Током пратећег програма Сајма књига у Андрићевом институту представљена је Задужбина „Доситеј Обрадовић“ и њена издавачка делатност.

Управник Задужбине „Доситеј Обрадовић“ Мирјана Драгаш говорила је о раду и значају саме институције: „Приликом оснивања Задужбине иницијална идеја била је да се направи институција од значаја за српску баштину и културу и да се она посећује. Од 2004. године Задужбина постоји са седиштем у Београду и са циљем да поруке из Доситејевог имена покуша да пренесе на младе генерације.“

Рад Задужбине фокусиран је на рад са децом и студентском омладином, а намера је да се кроз разне програме, такмичења и конкурсе лик и дело Доситеја Обрадовића приближе младима. Током година свог постојања, Задужбина је установила Награду „Доситеј Обрадовић“ која се под покровитељством Министарства културе сваке године додељује на Сајму књига у Београду иностраним издавачима који промовишу српску литературу и српске писце, а поред тога постоји и Награда „Доситеј Обрадовић“ за животно дело.

Председник Управног одбора Доситејеве задужбине проф. др Душан Иванић говорио је о лику и делу Доситеја Обрадовића и истакао: „Колико је Иво Андрић наш савремени велики свјетски писац, толико је Доситеј Обрадовић први писац нове српске књижевности који је почео продирати у свијет, којег су почели преводити његови савременици на румунски, на бугарски, на њемачки. Не само српски учени људи и читалачка публика него и други народи у окружењу, препознали су Доситеја Обрадовића као свог писца. Он није само писао добро, него је добро приповиједао. Доситејево дјело је непрестана, отворена посланица српском народу, од првога Писма Харалампију, да не говоримо о Буквицама, које су настале у првој фази Доситејевој и које су биле писане руком, и ту се може издвојити мноштво порука. Доситеј се књигом обраћа, пропагира је и препоручује је, позива на подршку и позива на преводе савремених европских писаца. Он је имао повјерења у књигу као средство вјечности, као онај споменик Хорацијев који чува од пропадања наш живот. Он је књигу видио као средство које надилази кратковитост живота и свог аутора чува у памћењу заједнице. Он је први који код нас ствара култ писца, култ аутора, као нов тип националнога јунака“.

Проф. др Иванић издвојио је нека од издања Задужбине, међу којима су: Српском народу или слободно мислити (прир. Душан Иванић), Сабрана дела Доситеја Обрадовића, зборници са неколико научних симпозијума међународног ранга, који су окупили европске слависте из Немачке, Италије, Румуније.

Управник Задужбине „Доситеј Обрадовић“ Мирјана Драгаш издвојила је још неколико наслова: У Доситејевом кругу Персиде Лазаревић ди Ђакомо, Зашто читати Доситеја Душана Иванића, Срби у Лајпцигу (прир. Душан Иванић), Годишњак Доситејев врт, који излази већ четири године и који прикупља дела младих стваралаца поводом Доситеја и о Доситеју.

На крају промоције представници Доситејеве задужбине изразили су наду да ће се и убудуће наставити сарадња са Андрићевим институтом и са Сајмом књига у Андрићграду.

 (Преузето са сајта Андрићевог института)




Награда „Доситеј Обрадовић“ страном издавачу за 2016. годину

31. октобар 2016.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је и ове године учествовала на Међународном сајму књига у Београду. Посетиоци Сајма књига могли су да се упознају са издањима Задужбине на заједничком штанду Доситејеве и Вукове задужбине у Хали 4 Београдског сајма. Током трајања Сајма књига читаоци су били у могућности да по специјалним ценама купе нека од најзначајнијих дела Доситеја Обрадовића или дела посвећена његовом животу, раду и времену у којем је живео.

Другог дана Београдског сајма књига додељена је десета награда „Доситеј Обрадовић“ издавачкој кући „Центар књиге Рудомино“ из Москве, Русија, која се додељује страном издавачу за посебан допринос превођењу српске књижевности и њено континуирано представљање. Награду равноправно додељују Задужбина „Доситеј Обрадовић“, Сајам књига и Министарство културе и информисања Републике Србије.

„Центар књиге Рудомино“ из Москве објавио је у протеклих годину дана следеће књиге:„Ухвати звезду падалицу“ (Антологија савремене српске приче), „Ситничарница "Код срећне руке" Горана Петровића, „Овога пута о болу“ Михајла Пантића, „Гробница за Бориса Давидовича“ Данила Киша. У плану је издање још три књиге српских аутора до краја ове године.

Више о томе можете погледати на страни Награде.





Програми Задужбине у оквиру манифестације "Дани европске баштине"

08. октобар 2016.

Задужбина "Доситеј Обрадовић" је и ове године својим програмима учествовала у манифестацији "Дани европске баштине" која је у Београду и Србији  одржана у периоду од 23. септембра до 02. октобра. Културно-туристичка манифестација Дани европске баштине од 2002. године традиционално се организује сваке године у септембру, као део велике европске манифестације којом се наслеђе промовише као заједничка баштина европских народа. Овогодишњи програми, који су реализовани у већини градова Србије, вођени су заједничком темом „Културно наслеђе и заједнице – живети с наслеђем“.

Изложба „Доситеј међу нама“ отворена је 26. септембра у Задужбини "Доситеј Обрадовић". Изложба је била посвећена Доситејвом животу, путовањима, његовом делу и оснивању Велике школе. Госпођа Мирјана Драгаш, управник Задужбине поздравила је присутне и говорила о фасцинатном животном путу Доситеја Обрадовића.

Уручење награде „Доситејево златно перо“

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је и ове године, уз подршку Секретаријата за културу Града Београда, доделила награду „Доситејево златно перо“ за најбоље необјављене радове младих аутора, у оквиру књижевних врста у којима је писао Доситеј Обрадовић – есеј, басна, путопис, кратка прича.

Награде су уручене 27. септембра, пред бројним гостима, у Свечаној сали Скупштине града, чиме се Задужбина придружила и манифестацији Дани европске баштине 2016.

Програм су водили глумци Јелена Пузић и Иван Заблаћански, а започео је свечаном песмом „Востани Сербие“ Варткеса Баронијана на текст Доситеја Обрадовића. Госте је поздравила управница Задужбине Мирјана Драгаш.

О Доситеју Обрадовићу, његовом делу и заслугама за српску историју и културу, веома надахнуто је говорила проф. др Зорица Несторовић. Одлуку жирија, који је између 60 приспелих радова изабрао најбоље, прочитала је члан жирија Јана Алексић.

                Награда "Доситејево златно перо" -
образложење жирија

У настојању да на трагу узорног мислиоца и писца Доситеја Обрадовића вреднују културу духа, лепоту изражавања, као и самосталност у обликовању књижевних простора и изношењу мисли, жири у саставу Душан Иванић (председник), Радомир Путник, Ђорђе Ј. Јанић, Војислав Јелић и Јана Алексић донео је одлуку да се награде следећи аутори:

Прва награда - Миња Марковић из Пожаревца за путопис „Планине које то нису и слани мирис“:

Даровита ауторка Миња Марковић у свом путопису урања у блискоисточни свет светлости и сенки, слика и привида, лепота и ужаса. Путовање у Израел, Јордан и на обалу Мртвог мора нараторку историјски и културолошки освешћује, те она успева да сумира смеле и зреле опсервације о пределима и људима које у свом запису евоцира. Ова културолошка и имаголошка студија, изразитог приповедачког набоја и субјективног доживљаја, сучељава духовно-религијске традиције и хабитусе, визије простора и времена, као и механизме историјске самоспознаје Јевреја и Арапа. Дескриптивно-аналитички куриозитет чини мемоарска реконструкција обале Мртвог мора. У њој се на симболичан начин сугерише свет „окренут наопачке“, димензија стварности у којој је готово све што изгледа упитно. Премда у својим белешкама иступа из перспективе просвећеног и цивилизованог западног човека, који се, бременит властитим системом вредности, чуди пред светом Другог – призорима које на граници западног и источног света затиче – Миња Марковић показује отвореност и спремност да деконструише предрасуде и превазиђе стереотипе о носиоцима оних култура које се испрва чине страним и опасним. Ауторка зато показује како се на линији модерне путописне традиције, чији су аутори Јелена Димитријевић, Исидора Секулић или Јован Дучић, валидним компаративним сагледавањем и самеравањем вредности могу проширити одређени културни и духовни хоризонти.

Друга награда - Александра Пауновић из Лесковца за есеј „У тајанству света: оно чему се радује меланхолик“:

Премда на граници огледа и научног рада, текст посвећен психолошким проблемима меланхолије и хумора, аспектима аутопоетике и феноменолошким изазовом тајне у приповедној прози Бранка Ћопића, превасходно књиге Башта сљезове боје, сведочи о вештини тумачења и врлини расветљавања токова конкретне стваралачке свести. Пажљиво и акрибично, али храбро задирући у „тамна места“ и незгодна подручја Ћопићеве иманентне поетике, не занемарујући извесне културнополитичке околности у којима је Ћопићева проза настајала, ова млада, али већ стасала истраживачица и есејисткиња се одговорно и мудро односи према значајним књижевним и културноисторијским феноменима.

Трећа награда - Александра Секулић из Београда за есеј „Нервал и Бергман“:

Интермедијалним испитивањем феномена времена Александра Секулић показује леп и сувисао херменеутички напор разумевања проблема хронотопа у књижевности и филму и његовог превођења из једног уметничког медија у други. Истовремено, млада тумачица успева да питање подложно сувопарном аналитичком дискурсу научног рада преобрази у читалачки проходан и уметнички заобљен стил есеја.

Похваљени су следећи кандидати:

Радован Синђелић из Богатића за басну „Јелени су заспали у снегу“:

Млади аутор је показао раскош имагинације и наративни таленат у солидној и значењски обремењеној прозној рапсодији о топлим породичним односима, немилосрдној премоћи јачега и добрим душама, вољним да свакоме помогну у невољи.

Ђорђе Милинковић из Ваљева за есеј „Проблем темпоралности и просторне концептуалности субјекта у Нерваловој Силвији":

У свом прегледном и концизном раду млади есејиста се одважно и читалачки помно хвата у коштац са структуралистичим проблемима темпоралности и концептуалности у роману чувеног француског романтичара.

                                                 У Београду, 26. септембра 2016. године

Награде је младим ауторима уручио проф. др Душан Иванић, председник жирија, а потом су добитници читали одломке својих награђених радова.

У част добитника, музички програм приредио је Мешовити оркестар гитара „Душан Трифуновић“ под уметничким руководством и диригентом професором Драганом Петровићем. Млади музичари извели су:„Кубанску игру“ бразилског композитора Хеитора Виља Љобоса, композицију „Летећа румба“ Пако Пења, композиције Стинга –Tribute to Sting: „Fields of Gold“ - „Златна поља“ и „When we danse“ – „Кад плешемо“ и композиције Френка Синатре „My way“ – „ A mi manera“.





Изложба ПРЕКРЕТАЊА у Културном центру Шабац

13. септембар 2016.

Изложба ПРЕКРЕТАЊА. Хале − Лајпциг, прекретница у животу Доситеја Обрадовића је заједнички пројекат Института за књижевност и уметност и Задужбине „Доситеј Обрадовић“ из Београда, коју су подржали Центар за промоцију науке и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Публика ће имати прилику да се упозна са студентским и културним животом Халеа и Лајпцига, водећим центрима просветитељства немачког говорног подручја током 18. века. Интелектуална клима, важне пословне и пријатељске везе створене током боравака у ова два града одиграле су важну улогу у стваралаштву како Доситеја Обрадовића тако и Вука Стефановића Караџића.

Изложбу ауторке др Драгане Грбић можете видети од 13. до 29. септембра у великој сали Културног центра Шабац.



Претходна страна Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: