Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности > Салон код Доситеја

Салон код Доситеја



Књижевни салон „Код Доситеја“ - „Класик Стерија“

29. новембар 2012.

 

Под руководством др Марка Недића, уредника салона, у просторијама Задужбине „Доситеј Обрадовић“, у среду 28. новембра 2012. године, одржан је још један Књижевни салон „Код Доситеја“.

Учеснике и госте поздравио је Радомир Путник, председник Управног одбора Задужбине. Тема разговора била је књига проф. др Зорице Несторовић „Класик Стерија“, која је окупила професоре универзитета и еминентне познаваоце дела Јована Стерије Поповића.

Пред уваженим гостима, угледним професорима, научним и културним радницима и студентима Филолошког факултета, о књизи су веома стручно, инспиративно и занимљиво говорили: др Марта Фрајнд, проф. др Радивоје Микић, проф. др Мило Ломпар, проф. др Гордан Маричић и аутор проф. др Зорица Несторовић.

Ови еминентни стручњаци су одали изузетно признање проф. др Зорици Несторовић за допринос у оживљавању и приказивању, из једног новог угла, дела Јована Стерије Поповића.

Захваљујући се учесницима и аутору књиге на изванредним излагањима, др Марко Недић је истакао да је Стерија, и у свом и у садашњем времену, био и остао класик.

 
 
 
 



















 
 
 





Књижевни салон „Стерија - на Доситејевом путу“

21. јун 2012.

Задужбина „Доситеј Обрадовић је 21. јуна 2012. године организовала и реализовала још један у низу Књижевних салона „Код Доситеја“ под називом „Стерија - на Доситејевом путу“.

Повод за окупљање била је промоција три књиге:

  • „Благородни господине“ , Јован Стерија Поповић
  • „Exegi monumentum“ , Јован Стерија Поповић
  •  „Двадесет Стеријиних реченица“, Радомир Путник

у издању библиотеке „Угао Стериана“ издавачке куће „Угао“ која се бави животом и делом Јована Стерије Поповића.

На почетку програма, гостима се обратио уредник салона др Марко Недић, а потом су о Стерији и његовом делу надахнуто говорили: др Миодраг Матицки, проф. др Зорица Несторовић, Душан Белча и Радомир Путник.

Изводе из Стеријиног дела читала је Рада Ђуричин, драмска уметница.






Књижевни салон „Код Доситеја“ - Марија Рита Лето о Доситеју Обрадовићу

6. aприл 2012.

 

Пред пуном салом у Задужбини „Доситеј Обрадовић“ 5. арила 2012. године одржан је још један у низу Књижевних салона „Код Доситеја“ – Марија Рита Лето о Доситеју Обрадовићу.

Угледна професорка славистике из Италије, Марија Рита Лето говорила је о својој књизи „Незавршено ремек-дело. Наративне форме и путеви културе у делу Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића“, која је посвећена новом тумачењу Доситејеве аутобиографије и њеном значају у европском књижевном и културном контексту.

Доситеј Обрадовић познат је у италијанској славистици и књижевној јавности захваљујући и научном раду Марије Рите Лето, која је на италијански превела Доситејево дело „Живот и прикљученија”, а прошле године на италијанском је објавила и књигу о Доситеју.

Поред проф. Марије Рите Лето, угледним званицама из света науке и културе, обратили су се и: др Марко Недић, уредник Књижевног салона, проф. др Злата Бојовић, проф. др Мирка Зоговић и проф. др Душан Иванић.

У уметничком делу програма наступили су ученици Музичке школе „Јосип Славенски“: Андреа Николић, флаута и Ненад Милосављевић, клавир. Глумица Јасмина Стоиљковић читала је одломке текстова
проф. Марије Рите Лето.








Светски дан поезије у Народној библиотеци у Београду

22. март 2012.

Поводом Светског дана поезије, 21. марта, Народна библиотека Србије је, заједно са Задужбином „Доситеј Обрадовић“ и Музичком школом „Јосип Славенски“, приредила музичко – песнички колаж Књижевни салон „Код Доситеја“.

На почетку програма присутне су поздравили Дејан Ристић, управник Народне библиотеке и Мирјана Драгаш, управница Задужбине.

У уметничком делу програма су учествовали песници: Милован Витезовић, Ђорђо Сладоје, Марија Бишоф и Миодраг Јакшић, као и ученици Музичке школе „Јосип Славенски“.





Представљање Зборника радова са научног скупа „Доситеј и (српска) школа“

13. јун 2011.

Трећи Књижевни салон у 2011. години одржан је 9. јуна у просториjaма Задужбине „Доситеј Обрадовић“, повoдом представљања Зборника радова са научног скупа „Доситеј и (српска) школа“.

 Тим поводом, присутнима су се обратили: проф. др Љиљана Бајић, др Миодраг Матицки и проф. др Душан Иванић, уредник Зборника.

Као и претходни, и овај Књижевни салон „Код Доситеја“ уредио је књижевник Марко Недић.


Уводна реч уредника Зборника проф. др Душана Иванића

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је међу своје редовне дјелатности уврстила одржавање научних скупова о дјелу и дјеловању Доситеја Обрадовића у српској традицији и њеном међународном оквиру. Послије првог симпозијума „Дело Доситеја Обрадовића 1807-2007“, одржаног 2007. године, организoвала је други научни скуп под општом темом „Доситеј и (српска) школа“.

Намјера организатора је била да обухвати аспекте Доситејевог школовања у оквирима заснивања и развоја различитих видова школске праксе и школских система, прије свега у српској традицији, али и у традицији култура за које је био везан, и, не мање, да освијетли Доситејев утицај/дјеловање и положај у српској педагошкој пракси на различитим пољима, између осталог:

  • Доситејеве идеје о значају школе у васпитању и образовању; компаративни аспекти његових идеја
  • Доситејеве педагошке идеје
  • школска пракса и педагошке методе у европском контексту Доситејевог времена
  • утицај на заснивање српских школских институција (сомборска Норма; Велика школа, Богословија и др.)
  • утицај на реформаторе српске школе (нпр. А. Мразовић, Мита Нешковић)
  • педагошки аспекти одређених видова Доситејевих текстова (нпр. басна, аутобиографија...)
  • Доситеј – школа – културни и национални идентитет
  • утицај на књижевност за дјецу и омладину
  • Доситеј у српским школским уџбеницима и приручницима (читанке, историје књижевности) и у школској лектири
  • преводи школских штива/штива за дјецу и омладину у оквирима Доситејевог дјеловања и доситејевске оријентације (Аврам Мразовић и др.)
  • Доситејева „методика“ и школска методичка пракса
  • Доситеј у стручној педагошкој литератури, у периодици за дјецу и омладину

Школа је за Доситеја идеја, симбол новога доба, конфронтиран манастиру као симболу и идеји старог доба (манастире претворити у школе; звона и прапорце замијенити књигама), а једине школе су у то доба, код Срба, биле при манастирима... За Доситејевог изласка у јавнст школа је дио аустријског државног плана или пројекта; један од чинилаца тога пројекта је био претварање манастира у школе, односно издвајање школа испод јурисдикције цркве, њихова секуларизација или/и подржављење.

Повезати Доситеја и његове мисли с нашим временом, то је на нашој уклопљености у савременост или на прикладности Доситеја нашем времену. Он је имао на уму дјецу, женску посебно, родитеље, школе, учитеље, библиотеке, интернате, академије (више школе), језик наставе („на матерњем језику“), лектиру, предмете које треба учити... Живио је у времену кад је у српском народу школу и учење још требало популарисати и заснивати, често на рачун дарежљивих мецена: ми у времену кад школу треба поправљати и модернизовати, вратити јој смисао који је општехуманистички, и образовни, и васпитни, и национални.

Као и у сличним приликама, научни скупови само дијелом могу одговирити на замишљена очекивања, сходно расположивим могућностима, људима од струке и околностима. Колико не систематизују одређена знања, они отварају теме и подстичу нова истраживања.

Скуп „Доситеј и (српска) школа“ одржао се у просторијама Задужбине „Доситеј Обрадовић“, 29. и 30. јануара 2010. године. Учеснике је првог дана рада поздравио министар просвете у Влади Републике Србије др Жарко Обрадовић, у увјерењу да ће њихови прилози показати како се велики српски просветитељ уклапа у традицију и реформу српског школства.

 Организациони одбор скупа је дјеловао у саставу Мирјана Драгаш, Војислав Јелић и Душан Иванић (предсједник), уз свесрдну и сталну помоћ сарадница Задужбине и Културно-просветне заједнице Србије, Марине Милекић, Веронике Станић и Марије Бишоф. Марина Милекић је остваривала везу са сарадницима и бринула о електронској обради прилога за зборник. Од 28 поднесених реферата, саопштених на три сједнице, објављују се они које су аутори предали, а организациони одбор их прихватио.  

Уредник   

 


Претходна страна Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: