Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности > Све активности
 
 
 
 
 

Све активности



Најлепше приче из отаџбине

23. децембар 2017.

У Задужбини „Доситеј Обрадовић“ и Конаку кнегињe Љубице 23. децембра 2017. године реализован је пројекат „Најлепше приче из отаџбине“. Програм је био намењен наставницима који изводе наставу на српском језику у иностранству, као програм подршке у јачању капацитета и професионалних компетенција у раду са децом која су се определила за тај вид наставе.

Циљ програма је био стручно усавршавање наставника у области употребе, учења, чувања и неговања српског језика и ћириличког писма, српског културног, етничког, језичког и верског идентитета код ученика опредељених за наставу на српском језику у допунским школама у иностранству.

Задужбина је утврдила програм рада са следећим садржајем:

  • „Слово о Доситеју Обрадовићу“, излагање професора Душана Иванића,
  • „Дигитализација културног наслеђа-нови модели наставних средстава“, презентација др Дејана Масликовића,
  • „Протина кућа, најстарија школа у Србији“- примери добре праксе реализације наставе српског језика, верске наставе и народне традиције“ у извођењу Александра Јовановића, директора основне школе у Чумићу
  • „У сусрет 150 годишњици ослобођења Београда од турске власти-Београд Михаилов град“, пример интегративног часа у извођењу Зденке Миливојевић, учитеља из ОШ „Митрополит Михаило“ Сокобања.

Лепоти и садржајности програма допринело је културно-уметнички програм друштва српског-грчког пријатељства „Ирида“ из Сремске Митровице, који извео сплет традиционалних српских и грчких песама. Значајну подршку програму је дао Конак кнегиње Љубице који је организовао за наставнике обилазак простора Конака као и презентацију уметничких радионица за децу и младе на тему уметности, традиције, историје и археологије.

Техничку подршку пружио је Рачунарски центар Електротехничког факултета у Београду који је омогућио пренос програма путем видео линка за све заинтересоване који нису могли да присуствују. Подршку програму дала је и информативна служба Српске православне Цркве.

У програму су учествовали наставници допунске наставе на српском језику из Вићенце, Штутгарта, Берлина, Берна, Атине и Солуна а видео линком је програм праћен из свих осталих земаља где је развијена српска дијаспора. Велико интересовање за праћење преноса програма било је од стране Срба који живе у раде у Грчкој у градовима Солуну, Атини и Лариси. Програму су присуствовали и наставници из Културно просветног друштва „Просвјета“ из Аустрије.

Програм је укупно трајао шест сати и реализацијом као и садржајем били су задовољни учесници и организатори. Аутор и руководилац програма била је Снежана Павловић, члан Управног одбора Задужбине, а пројекат је подржала Управа за сарадњу с дијапором и Србима у региону.

 




Отворен Доситејев дом

20. децембар 2017.

На свечаности којој су присуствовали министар културе и информисања, господин Владан Вукосављевић, угледни гости из министарстава, градских органа управе, институција културе, образовања и науке, издаваштва, чланови органа Задужбине, поштоваци и пријатељи и бројни представници медија, отворен је Доситејев дом.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је након 13 година од свог оснивања добила на трајно коришћење простор у згради у којој је некада било Министарство просвете, у улици Краља Милана бр. 2. Министарство културе и информисања је издвојило 4.900.000,00 динара за адаптацију дела простора.

Поздрављајући госте, управница Задужбине, Мирјана Драгаш, је подсетила да су 1911. године, приликом обележавања стогодишњице Доситејеве смрти, културни прегаоци српског народа изразили жељу да се у Београду отвори Доситејев дом који би био место окупљања просветних радника и свих стваралаца у области културе. Отварањем овог простора створила се могућност да се испуни њихова жеља.

Отварајући „Доситејев дом“ министар културе и информисања је рекао: „Ово је леп и велик тренутак за српску културу који је требало да се деси раније. Задужбина "Доситеј Обрадовић" добила је простор какав јој припада. У устаничку Србију која је дрхтала грозницом борбе за слободу, Доситеј је унео другу врсту грознице - просветитељску, реформаторску, енциклопедистичку, револуционарну и те две ствари које су, логика би налагала, антипод једна другој, сложиле су се у фину хармонију и оно што је деловало немогуће у том тренутку, десило се - Србија је кренула да се развија у свим правцима и да ствара државу, институције и школе."

Министар Вукосављевић је истакао да Доситејеве речи и дело одјекују у времену и историји, а знак питања за све је, колико су актуелне данас и у времену које долази. „Мислим да можемо и у томе јесте снага Доситејеве просветитељске поруке и ако његове речи чујемо, разумемо и са благим изменама преведемо у садашњи контекст, схватићемо и схватамо колико је то упозорење актуално и данас“.

Председник Управног одбора Задужбине Душан Иванић је истакао да је Доситеј остао "знак модерног идентитета српске културе, просвећености, слободног, верски (а можемо додати - идеолошки и политички) толерантног грађанина".

Од свог оснивања Задужбина је настојала да у издањима, изучавању и популаризацији Доситејевог дела уједини културу сећања са савременом културом и најавио да ће у Доситејевом дому интензивирати Доситејеве школске дане, настојати да Доситејев салон постане редовна трибина за размену критичке мисли о новим издањима и различитим сферама, а округли столови и научне конференције предвиђају се као редовна делатност.

"Доситејев дом треба да постане место одржавања предавања и дискусија о стратешким питањима развоја наше културе и о аспектима њеног идентитета и очувања идентитета Срба у расејању", поручио је Иванић.

На свечаности су уручене и захвалнице институцијама и појединцима који су допринели раду Задужбине: Министарству културе и информисања Републике Србије, СББ Фондацији, Предузећу „Југоросгаз“, Компанији „Телеком Србија“, Компанији „Оптикус“, ГЗЗ „Југославија“, Мирољубу Аранђеловићу Расинском, проф. др Драгани Вукићевић, Зорану Јуришевићу, Милету Пајићу и Стојану Радоњићу.

Свечаност је увеличана уметничким програмом који су приредили и извели: Рада Ђуричин, драмска уметница, Мирољуб Аранђеловић Расински, композитор, Тања Андријић, сопран и Драган Милановић, тенор.





Најлепше приче из Србије

17. децембар 2017.

Поштовани пријатељи,

Задужбина "Доситеј Обрадовић" има посебно задовољство да вас позове да учествујете и пратите културно-образовни програм "Најлепше приче из Србије", који организује у суботу 23. децембра у просторијама Задужбине, Краља Милана број 2, с почетком у 13 часова.

Наставници, који нису у могућности да дођу у Београд тог дана, програм могу да прате путем живог преноса на линку https:/media.rcub.bg.ac.rs/?p-6186 .

Наше дружење почињемо у суботу у 11.00 сати у Конаку кнегиње Љубице, где смо припремили интегративну представу "На кафи код кнегиње Љубице". На жалост, због лоших техничких капацитета у самом Конаку нисмо у могућности да представу и остали део програма снимамо и живо преносимо, већ ћемо од 13.00 часова програм организовати из просторија Задужбине, где су обезбеђени сви технички услови за реализацију програма.

После представе, лаганом шетњом ћемо се упутити ка Задужбини, где нас очекују сјајни домаћини и реализатори програма.

Љубазно молимо све вас који сте се јавили благовремено, да још једном потврдите долазак на програм, а ви који нисте у могућности да будете са нама у Београду, не морате да бринете, програм можете да пратите уживо путем видео линка.

Обезбеђен је посни мени за све учеснике. Овај плакат можете да слободно делите на друштвеним мрежама и свим заинтересованим лицима који имају расположење да се укључе у програм.

Молимо вас да уколико имате питања будете слободни да их поставите.

Задужбина "Доситеј Обрадовић"





Обилазак Доситејеве родне куће у Чакову

12. новембар 2017.

Захваљујући прилици коју је Задужбини пружила Канцеларија за сарадњу са црквама и верским заједницама, представник Задужбине Радмила Пурић је заједно са представницима Канцеларије, 10. новембра боравила у Темишвару и обишла родну кућу Доситеја Обрадовића у Чакову.

Изванредно гостопримство и помоћ пружили су домаћини из Епископског двора у Темишвару. Посетиоце из Србије срдачно су дочекали: aрхијерејски заменик протојереј ставрофор Маринко Марков, старешина Саборног храма у Темишвару и секретар Епархије протојереј Јоца Несторовић, Епархијски ђакон и управник двора Миодраг Јовановић и правник Епархије темишварске Милорад Илић и заједно са њима обишли су кућу и цркву у Чакову.

У Чакову их је сачекао прота Љубомир Матић. Циљ обиласка је био да се констатује стање куће и предложе мере за њено очување и могућност коришћења у туристичким обиласцима, а по испуњавању неопходних услова и за одржавање књижевних, културних и стручних сусрета.

По обиласку куће заједно су обишли и православну цркву у Чакову која је саграђена 1771. а делимично уништена у пожару 2005. године, а за коју је урађен пројекат реконструкције.





Задужбина на Сајму књига

01. новембар 2017.

И ове године Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је учествовала на Међународном београдском сајму књига. На штанду који је делила са Вуковом задужбином, била су изложена сва досадашња издања Задужбине.

У понедељак, 23. октобра у сали Борислав Пекић Београдског сајма уручена је награда „Доситеј Обрадовић“ страном издавачу, коју традиционално додељује Задужбина и Сајам књига уз подршку Министарства културе и информисања. Добитник награде за 2017. г. је издавачка кућа Paul Zsolnay Verlаg GES.m.b. H из Беча.

Одлуку Жирија прочитао је Зоран Хамовић, члан жирија, док је беседу о одржао проф. др Душан Иванић, председник жирија и УО Задужбине, изразивши задовољство што је овогодишњи добитник „издавач који је у најсрећнијим периодима своје готово стољетне историје био на бранику високих европских вриједности, афирмишући програмима и издањима писце с такозваних рубних подручја, по броју говорника невеликих језика, непогрешиво препознајући међу њима класике европског и свјетског ранга.“

Награду главном и одговорном уреднику, Херберту Олингеру, уручио је Драган Хамовић, саветник министра културе и информисања у Влади Србије. Он је у свом обраћању рекао да је Доситеј Обрадовић симбол српске тежње за комуникацијом и за припадношћу свету од кога је био откинут у вековима неслободе и тешке борбе за право на постојање и своје име и захвалио добитнику награде на доприносу да српска књижевност дође до гласа и на другим језицима.

Присутнима се обратио и главни уредник издавачке куће Жолнај захваливши се на овом признању. Господин Олингер је истакао да су интернационалност која је одликовала Доситеја Обрадовића, његово залагање за употребу народног језика у књижевности, његов ангажман на пољу просветитељства и еманципације карактеристике које му се допадају и да га радује ова награда која носи његово име.



Претходна страна Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: