Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности > Све активности
 
 
 
 
 

Све активности



Помен Доситеју и ВЕЛИКИ ДОСИТЕЈЕВ САБОР

11. април 2016.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је у понедељак, 11. априла 2016. године обележила је годишњицу Доситејеве смрти службом у Саборној цркви у Београду и полагањем цвећа на његов гроб. Помен је служио отац Петар Лукић, старешина Саборне цркве, уз учешће хора „Прво београдско певачко друштво“.

Обележавање 205 година од смрти Доситеја Обрадовића, које је започело поменом у Саборној цркви у Београду, настављено је ВЕЛИКИМ ДОСИТЕЈЕВИМ САБОРОМ у просторијама Задужбине „Доситеј Обрадовић“.

ВЕЛИКИ ДОСИТЕЈЕВ САБОР био је прилика да се окупе представници институција и велики број угледних научника, књижевника и културних радника који су подржали иницијативу Задужбине да се 10.април, дан кад је Доситеј умро, установи као Доситејев дан, који би трајно био обележаван у српској просвети и култури.

Радомир Путник, председник Управног одбора Задужбине, поздравивши присутне, говорио је о иницијативи Задужбине и потреби да Доситејев дан буде дан окупљања просветних и културних радника, ученика и студената, који би славили велико Доситејево име и дело.

Образложење Иницијативе за установљење Доситејевог дана прочитао је Душан Иванић, члан УО Задужбине. Текст Образложења можете прочитати на страни О Задужбини.

Мирјана Драгаш, управник Задужбине „Доситеј Обрадовић“, нагласила је да идеја о установљењу Доситејевог дана постоји већ дужи низ година, али да су се сада стекли услови да се она спроведе у дело, уз подршку најзначајнијих српских институција - Српска академија наука и уметности, Матица српска, Филозофски факултет, Филолошки факултет, Правни факултет, Национални просветни савет, Удружење књижевника Србије, Српско књижевно друштво, Институт за књижевност и уметност, Културно просветна заједница Србије, Културно просветна заједница Београда, Вукова задужбина, Задужбина Андрејевић, Задужбина „Десанка Максимовић“, Задужбина „Иво Андрић“, Коларчева задужбина, Народни музеј, Музеј Вука и Доситеја, Педагошки музеј,"Пријатељи деце општине Нови Београд", Удружење драмских писаца Србије, Удружење "Исидора Секулић", као и великог броја угледних научника, културних, просветних и јавних радника.

Учесници ВЕЛИКОГ ДОСИТЕЈЕВОГ САБОРА су приступили потписивању Иницијативе, што ће у наредним данима бити омогућено и свима који то желе, а нису били у ситуацији да присуствују овом скупу.





Представљање књиге "У Доситејевом кругу" Персиде Лазаревић ди Ђакомо

22. март 2016.

Књижевни салон „Код Доситеја“ посвећен књизи „У Доситејевом кругу-Доситеј Обрадовић и шкотско просветитељство“ Персиде Лазаревић ди Ђакомо одржан је 22. марта 2016. године. О књизи су говорили Душан Иванић, Драгана Вукићевић, Драгана Грбић и Персида Лазаревић ди Ђакомо, док је уредник Салона био Марко Недић.

Књига „У Доситејевом кругу-Доситеј Обрадовић и шкотско просветитељство“ даје слику књижевног и културног миљеа шкотског просветитељства у Лондону осамдесетих година 18.века, када Доситеј проводи шест месеци у Лондону и сарађује и размењује идеје са најзначајнијим представницима европске академске заједнице; у књизи су представљени најзначајнији шкотски писци и мислиоци 18. века.

Књига Персиде Лазаревић ди Ђакомо доноси десет упечатљивих портрета шкотских писаца и мислилаца који се помињу у Доситејевом делу „Живот и прикљученија“. У питању је књига са много књижевних референци посвећених Доситеју и његовом животу и времену у ком је живео. „У Доситејевом кругу“ представља истраживање шкотске просветитељске мисли и одјек који је имала не само на Доситејев рад, већ и на рад представника Доситејевог круга, његових пријатеља и сарадника.

Учесници Салона оценили су да је допринос књиге „У Доситејевом кругу“ Персиде Лазаревић ди Ђакомо у истраживачком смислу велики јер садржи огроман број података о преводима и адаптацијама онога што се налази Доситејевом делу, бави до сада неистраженим питањима које се тичу Доситејевог живота и рада и представља смерницу за даља истраживања.





„Песничко подне“ у Народном позоришту

21. март 2016.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је, као и претходних година, у сарадњи са Народним позориштем у Београду обележила празник песничке речи. Пред препуним гледалиштем Сцене „Раша Плаовић“ одржано је „Песничко подне“, овог пута посвећено Јовану Стерији Поповићу, Тањи Крагујевић и Мирославу Максимовићу.

„Песничко подне“ започело је химном Републике Србије „Боже правде“ коју је извео Михаило Шљивић, солиста Београдске опере.

О песничком делу Стерије и Мирослава Максимовића говорио је књижевни критичар Радивоје Микић, док су песме њихове песме врло надахнуто казивали драмски уметници Андреја Маричић и Хаџи Ненад Маричић.

Књижевни критичар Васа Павковић говорио је о песничком опусу Тање Крагујевић, док је њену поезију изванредно тумачила глумица Биљана Ђуровић. Песници Тања Крагујевић и Мирослав Максимовић захвалили су се публици казивањем својих песама.

Свечаном песмом „Востани Сербие“ Варткеса Баронијана, коју је написао Доситеј Обрадовић 1804.године посветивши је Карађорђу и устаницима, завршено је „Песничко подне“ којим је Задужбина „Доситеј Обрадовић“ прославила Светски дан поезије.





Традиционални конкурси Задужбине за ученике основних и средњих школа

16. март 2016.

Задужбина „Доситеј Обрадовић” позива ученике основних и средњих школа и њихове професоре да учествују у традиционалним конкурсима!

Књижевни конкурс за ученике средњих школа под називом „Идућ` учи, у векове гледа“ Задужбина расписује по дванаести пути намењен је ученицима из Србије, заграничја и дијаспоре, који пишу на српском језику.

Литерарни и ликовни конкурс под називом "Радионица баснописаца" намењен је ученицима трећег и четвртог разреда основних школа у Србији.

Више детаља о конкурсима можете сазнати на страници Конкурси.





Округли сто „Смисао и циљеви верске наставе и грађанског васпитања у савременом образовном систему“

24. фебруар 2016.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ у сарадњи са Филозофским факултетом у Београду , организовала је округли сто на тему : Смисао и циљеви верске наставе и грађанског васпитања у савременом образовном систему.

Позивно писмо са смерницама за разговор, упућено је стручњацима који се баве овим питањима у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Заводу за унапређивање васпитања и образовања, Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања, Институту за педагошка истраживања, традиционалним верским заједницама, Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама, истакнутим научним и јавним радницима, професорима веронауке и грађанског васпитања у средњим школама.

Округли сто је одржан у свечаној сали „Драгослав Срејовић“ Филозофског факултета у Београду. Уводно излагање дао је професор емеритус Славко Гордић, члан Управног одбора Задужбине и члан Националног просветног савета Републике Србије који је и руководио радом скупа. У раду округлог стола учествовали су: Радомир Путник, председник Управног одбора Задужбине, проф. др Војислав Јелић, декан Филозофског факултета Београду, проф. др Зоран Аврамовић, директор Завода за унапређивање васпитања и образовања, Снежана Павловић, саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и заменик председника Комисије за верску наставу, Елеонора Влаховић, руководилац Центра за развој програма и уџбеника у Заводу за унапређивање васпитања и образовања, Јасмина Ђелић, руководилац Центра за вредновање и истраживање у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања, др Славица Шевкушић, виши научни сарадник у Институту за педагошка истраживања, Исак Асиел, главни рабин у Србији, проф. др Драгомир Сандо, протојереј-ставрофор, професор Православног богословског факултета и координатор СПЦ за верску наставу на територији Архиепископије београдско-карловачке, др Милан Радуловић, виши научни сарадник у Институту за књижевност и уметност и члан Управног одбора Задужбине, професор емеритус Душан Иванић, члан Управног одбора Задужбине, мр Триво Инђић, магистар социолошких наука, Александар Милојков, докторанд Православног богословског факултета у Београду и вероучитељ у Земунској гимназији, Радомир Маринковић, ђакон у Цркви светог Илије у Миријеву и вероучитељ у Седмој београдској гимназији, Дејан Пејовић, професор филозофије и грађанског васпитања у Седмој београдској гимназији и др Маринко Лолић, научни сарадник у Институту друштвених наука.

Сви учесници су говорили у веома толерантном духу, иако је било различитих мишљења о циљевима верске наставе и грађанског васпитања, као и потреби да се преиспитују и мењају планови и програми ових предмета у складу са новим сазнањима и искуством у њиховом скоро петнаестогодишњем трајању.

Досадашње евалуације, које је радио Институт за педагошка истраживања (објављене две публикације), Завод за вредновање квалитета васпитања и образовања и Завод за унапређивање васпитања и образовања су драгоцене за рад на изменама програма и садржаја и циљева ових предмета. Сами вероучитељи и наставници грађанског васпитања уочавају недостатке у програмима и предлажу да се преиспитају циљеви и задаци наставе, да се уведу нови уџбеници, нове теме и да се програми и захтеви примере могућностима ученика.

Наведено је да за наставнике грађанског васпитања нема посебне образовне установе где би се професори припремали за овај предмет, већ га у школама реализују професори различитих струка и од њихових способности, ентузијазма и знања зависи квалитет рада и резултати наставе грађанског васпитања. За вероучитеље је организована додатна обука која је усмерена, пре свега, на развој методичких знања и вештина за рад са ученицима. Вероучитељи су врло мотивисани за похађање обука и стручно усавршавање, али указују да је њихов радно-правни статус нерегулисан и да не могу засновати стални радни однос.

Изузев појединачног мишљења да је неспојива секуларност државе и веронаука у државним школама, учесници скупа нису довели у питање потребу да се и даље у школама изучава веронаука и грађанско васпитање, али су изнели уочене недостатке у досадашњем раду и потребу да се програми ускладе са могућностима деце и ревидирају тако да се обезбеди остваривање циљева у пуном смислу.

Организатори су задовољни успехом у раду скупа, одзивом компетентних учесника и њиховим доприносом у сагледавању ове актуелне теме. Успех би био већи да су у већем броју била присутна средства информисања и да је шира јавност била упозната са радом овог скупа. Надамо се да ће се стећи неопходни услови за објављивање радова учесника у посебној публикацији и на тај начин обезбедити већа информисаност јавности. И на крају, надамо се да ће мишљења и подаци изнети на овом скупу помоћи надлежнима, а посебно Националном просветном савету Републике Србије и Министарству просвете, науке и технолошког развоја, да донесу најбоље одлуке о будућности ових предмета у нашем образовном систему.



Претходна страна Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: