Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности > Све активности
 
 
 
 
 

Све активности



Добитници награде  „Доситејево златно перо“  за 2020. годину

14.септембар 2020.

                                         НАГРАДА „ДОСИТЕЈЕВО ЗЛАТНО ПЕРО“

                                                       О б р а з л о ж е њ е   ж и р и ј а

Добар одзив аутора на овогодишњи позив чији је циљ промовисање и уздизање књижевне културе, стваралачког полета, лепоте писаног изражавања, односно ослобађање од окошталих говорних писаних и усмених облика разлог је за радост и уздање у надолазеће снаге српске књижевности. Ипак, имајући у виду да квантитет нужно не подразумева квалитет, жири у саставу Душан Иванић (председник), Радомир Путник, Ђорђе Ј. Јанић, Војислав Јелић и Јана Алексић једногласно је донео одлуку о додели награда.

Првом наградом овенчана је Тијана Копривица за оглед „’Од тебе до земље, од тебе до звезда, исто је’ – један поглед на поезију Јована Христића“; друга награда припала је Петри Нешић за путопис „Кафка натенане“, док је трећа награда додељена Шимону Цуботи за причу „Рејкјавик“.

Жири похваљује и следеће ауторе: Ану Милош за причу „Забран“, Дуњу Поповић за причу „Суботички реквијем“, Федора Марјановића за причу „Јунак без лица“, Милана Громовића за есеје „Византијска духовност у поезији Милорада Павића“, „Поезија Милосава Тешића у контексту византијске духовности“ и „Дискурс молитве у поезији и есејистици Слободана Костића“, као и Јелену Калајџију за есеј „Аутопоетички маштодром Игора Коларова као основ дијалога са дјетињством: поетика простора, поетика камуфлаже и поетика минимализма“.

Студија Тијане М. Копривице „’Од тебе до земље, од тебе до звезда, исто је – један поглед на поезију Јована’ Христића“, која жанровски припада подручју есеја или огледа, обилује иновативним херменеутичким увидима у поетску филозофију Јована Христића, проминентне и неокласички опредељење ауторске фигуре српског песништва и есејистике друге половине XX века. Узевши у обзир Христићево преводилачко и методолошко посредовање између англо-саксонске критичке школе Нове критике, односно сложене Елиотове књижевне мисли и српске књижевности, ауторка указује на један важан ток интелектуланог наслеђа које је Христић баштинио у својим радовима, али и исходишну путању за артикулацију његових оригиналних критичко-есејистичких и песничких опсервација о противуречном односу поезије и филозофије. Апсолвирањем традицијских наноса од античке до модерне књижевности који су похрањени у Христићевом песништву, и освртом на медитерански тематско-мотивски комплекс и симболичке ознаке просторе, при чему предњачи топос Одисеја или Улиса, фокус излагања Копривица аналитички оправдано усмерава ка Христићевој освојеној „другој традицији“, ка могућностима стваралачког смислотворног препознавања метафизичког у историјском, огледања интимног у митском, али и тематизовања унутрашње динамике наспрам отвореног простора. У коначници тумачења ауторка пажњу посвећује дихотомији судбине и случаја, односно нужности и слободне воље, посредством које песник покушава да изнађе јединствени модернистички искорак из антички устројене омеђености човековог постојања и моћи сазнања. Стилски и аналитички проходан есеј Тијане Копривице, лишен теоријских редунданси и вишка примера, писан је не са намером да пружи коначну реч о неисцрпној теми комплементарности поетске имагинације и филозофске мисли, него са хвале вредном амбицијом да установи Христићево место у елиотовски постављеном непрекидном идеалном поретку традиције и индивидуалног талента, односно видова модерности.

„Кафка натенане“ Петре Нешић истиче се као својеврсни путопис у епистоларној форми у којем је ауторском ја, као адресанту, као фиктивни адресат послужио чешки писац Франц Кафка, симболички индикативан за намерено културолошко оцртавање мапе Прага. Духовитим евоцирањем и коментарисањем доживљаја, генерисаних приликом обиласка знаменитости овостраног боравишта контроверзног ствараоца и аутора светских класика, попут романâ Процес или приповетке „Преображај“, интелигентна путница покушава да се саживи са интимним осећајем стварности чиновника у осигуравајућем друштву и да ефектно сроченим опаскама реконтекстуализује његову стваралачку слику света. Оцртавањем духовне мапе чешке престонице ова гласноговорница свога нараштаја се у одмереним есејистичким екскурсима упушта у компаративна разлучења некадашњих, односно садашњих културних модела и хабитуса. При томе, изналази фину равнотежу између утемељеног познавања фактографских чињеница и снажне, врцаве и неретко аутоироничне субјективности, поникле из савременог епохалног и цивилизацијског миљеа, и, томе следствено, између књижевног језика и аутентичног генерацијског идиома.

У својој поетској прози „Рејкјавик“ трећенаграђени Шимон Цубота наративне токове у којима обитавају његови фикционални јунаци доводи у изненађајуће везе, служећи се техникама постмодерне фантастике. Зачудним заплетима, преклапањем просторних и временских равни, најављивањем или упризорењем елементарних непогода и граничних природих подручја, те сељењем мотива и симбола из једног у други приповедни план, Цубота на сугестиван начин осветљава психолошку мрежу својих јунака и скреће пажњу на добро знану али потиснуту истину о крхкости природе и људи.

Усредсређена стваралачка имагинација, приповедно умеће и незанемарљиви естетски учинак у похваљеним причама Ане Милош, Дуње Поповић и Федора Марјановића указују на талентоване младе ауторе приповедне прозе, чије би будуће књижевно прегалаштво ваљало пратити и подстицати.

Милан Громовић и Јелена Калајџија у својим есејима/научним радовима достижу завидан ниво академске скрупулозности и истраживачке приљежности, али и аналитичке продорности, потпомогнуте морфолошким и синтаксичким иновацијама, својственијим есејистичком начину писања.





Добитници награде "Доситејево златно перо" за 2020. годину

10. септембар 2020.

Завршен је књижевни конкурс „Доситејево златно перо“! Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је ове године шести пут објавила конкурс за награду „Доситејево златно перо“ за најбоље радове младих аутора до 35 година, у оквиру књижевних врста које је Доситеј увео у српску књижевност – есеј, басна, путопис, кратка прича.

Жири у саставу: Душан Иванић, председник и чланови Радомир Путник, Војислав Јелић, Ђорђе Ј. Јанић и Јана Алексић, од великог броја пристиглих радова наградили су најбоље:

Прва награда

  • Тијана М. Копривица за есеј „’Од тебе до земље, од тебе до звезда, исто је’ – један поглед на поезију Јована Христића“

Друга награда

  • Петра Нешић за путопис „Кафка натенане“

Трећа награда

  • Шимон Цубота за причу „Рејкјавик“

Похвале

  • Ана Милош, прича „Забран“,
  • Дуња Поповић, прича „Суботички реквијем“
  • Федор Марјановић за причу „Јунак без лица“
  • Милан Громовић за есеје „Византијска духовност у поезији Милорада Павића“, „Поетика Милосава Тешића у контексту византијске духовности“ и „Дискурс молитве у поезији и есејистици Слободана Костића“
  • Јелена Калајџија за есеј „Аутопоетички маштодром Игора Коларова као основ дијалога са дјетињством: поетика простора, поетика камуфлаже и поетика минимализма“

Честитамо добитницима "Доситејевог златног пера", а свим ауторима који су учествовали на овогодишњем конкурсу желимо много успеха у даљем раду!





Победници XVI литерарног конкурса за ученике средњих школа

07. јул 2020.

Саопштење Жирија

Задужбина „Доситеј Обрадовић” је шеснаести пут организовала литерарни конкурс за ученике средњих школа. На конкурсу су учествовале школе из 17 градова из Србије и Републике Српске. Радови су пристигли из Београда, Ужица, Лесковца, Врања, Прибоја, Ниша, Сремских Карловаца, Руме, Шапца, Кикинде, Зрењанина, Лознице, Малог Зворника, Лапљег села (Гимназија Приштина), Бањалуке и Бијељине (Република Српска). Ни ове године није било радова из српских гимназија у Будимпешти и Темишвару.

Жири је прегледао 62 рада. Основна тема била је „Идућ учи, у векове гледа“, што је и назив конкурса, како би се ученицима омогућила потпуна слобода да креативно размишљају и пишу и о Доситејевом али и о времену у којем живе. Радови су били занимљиви, мада је било и оних који су вероватно писани за неке друге конкурсе, или једноставно коришћени из сопствених ђачких бележница без промишљања поруке коју ова тема носи. Ученици су углавном писали есеје, приче и поезију. Пред Жиријем су се нашла различита размишљања ученика, њихов однос према животу и начин интерпретације Доситејевих порука. Посебна преокупација ученика било је време у којем живимо, односно садашњи тренутак бременит проблемима, као што је пандемија вируса корона која их је у једном тренутку, онемогућивши им одласке у школу и дружење, инспирисала да озбиљније размишљају о савременом тренутку, често и на глобалном нивоу. Ове године радови нису били толико жанровски разноврсни као претходних година, али су ученици показали коректну писменост и познавање језика, што је посебно важно, мада се понегде примећивала оскудност у изражавању и ограничен фонд речи. На овогодишњем конкурсу су учествовале скоро равноправно гимназије и средње стручне школе. Жири је је доделио прву награду за рад који представља виђење Доситејевог живота из специфичног угла, занимљиво одабраног, уз живо приповедање, али и коришћење стручне литературе.

Захваљујемо свима који су учествовали на овогодишњем конкурсу, ученицима и њиховим професорима - менторима, јер су показали да Доситејеве мисли и данас инспиришу младе.

Жири у саставу: Марија Бишоф, књижевник, председник Жирија, проф. др Валентина Хамовић и Наташа Кљајић, професор, донео је, 6. јула 2020. године, одлуку да награде добију:

I НАГРАДА

  • „Он је љубио свој род“ - Иван Арамбашић, I, Земунска гимназија, Београд
    Професор:Сања Штрбац
    Првонаграђени рад можете прочитати овде.

II НАГРАДА

  • „Доситеј у доба короне“ - Војислав Дурмановић, II/1, ЈУ Гимназија „Филип Вишњић“, Бијељина, Република Српска - БиХ
    Професор: Валентина Видаковић
  • „Ми смо људи слични птицама“ - Тамара Стојкић, III, Средња школа, Мали Зворник,
    Професор: Александра Станковић

III НАГРАДА

  • „Идућ учи у векове гледа" - Јасна Козица, III/1 Медицинска школа, Ужице ,
    Професор: Оливера Шопаловић
  • „Отворено писмо Доситеју“ - Александра Ничић, I, Гимназија Приштина, Лапље Село,
    Професор: Ана Костић
  • „Вирус и прикљученија“ - Срђан Којић, I, Земунска гимназија, Београд,
    Професор: Сања Штрбац

ПОХВАЛЕ

  • „На почетку беше реч... реч остаде и на крају“ - Марта Мишић, I/7, Гимназија „Бора Станковић“, Ниш
    Професор: Катарина Ђорђевић
  • „Само је добар човек срећан“ - Ана Петровић, I п, Средња стручна школа „Бранко Радичевић“, Рума,
    Професор: Ивана Усорац
  • „Идућ учи, у векове гледа“ - Михаела Миленковић, Гимназија „Бора Станковић“, Врање
    Професор: Оливера Ђорђевић

Термин свечаног уручења награда биће накнадно објављен и зависиће од епидемиолошке ситуације у Србији.





Најбољи радови малих баснописаца 2020. године

06. јул 2020.

Најбољи литерарни рад - басна у прози - „Пас и мачка“, Катарина Јовановић,IV1, „Филип Вишњић“, Београд, учитељица Миланка Берковић

                                                                  „Пас и мачка“

После неколико година родила се мала маца Цици. Жућа је једва чекао да се игра са њом, али му власници нису дали.

Жућа се весело обратио маци: ,,Ћао, ја сам Жућа, желео бих да будемо пријатељи."

Цици рече:,,Здраво Жућо, и ја бих волела да се дружимо."

Жућа је био пресрећен. После неког времена Жућине газде су га виделе да се дружи са Цици. Они нису схватили њихово дружење и увели су га у кућу. После неколико месеци Цици је већ могла сама да се игра и да се брине о себи. Она је волела да трчкара по дворишту све до тренутка када се оклизнула на камен поред бунара. Цици је упала у бунар, који је на сву срећу, био празан.

Цици је викала: ,,Мијау! Мијау! Помозите ми молим вас. Да ли ме неко чује''? Ту вику је чуо само Жућа са тавана и брзо прискочио у помоћ. Завезао је конопац за корпу и спустио доле, рекао је Цици да се попне у корпу, и полако ју је подигао.

Његове газде су изашле да нахране Цици, али су видели да је нема и да је Жућа код бунара. Брзо су му пришли и видели шта је урадио. Помогли су му да је избави из бунара.

Власници су наградили Жућу и њих двоје су се коначно дружили после толико година.

Цици се захвалила Жући: ,,Хвала ти, Жућо, што си ми помогао да се избавим из тог мрачног бунара.“

Жућа одговори: ,,Увек треба помоћи пријатељу у невољи.“ Након свих поклона и лепих речи за Жућу, Цици и Жућа су наставили да се друже.

Најбољи литерарни рад - басна у стиху - „Лисица и зечеви“, Урош Савковић, III, „Миле Дубљевић“, Лајковац, Пепељевац, учитељица Гордана Станојевић

                                                                  Лисица и зечеви

                                                                  Баснописац: Стара лија позвала
                                                                  зечеве из краја,
                                                                   да се пријаве на маратон
                                                                  до средине маја.
                                                                  Хвалила је она њихову брзину,
                                                                  само они могу прећи толику даљину.

                                                                  Лија: За безбедност гарантујем,
                                                                  стази не сме нико прићи,
                                                                  а публика нека буду
                                                                  што млађи пилићи!

                                                                   Значајна је трка,
                                                                   а награде лепе,
                                                                   прво место добија
                                                                  „брдо“ шаргарепе!

                                                                  Друго место примамљиво
                                                                  и са пуно укуса,
                                                                  ни мање, ни више,
                                                                  триста листа купуса!

                                                                 Треће место добиће
                                                                 медаљу у граду
                                                                 и грицкаће цело лето
                                                                 детелину младу!

                                                                  Баснописац: Скупили се зечићи,
                                                                  ту, из целог краја,
                                                                  па почеше „брзинске“
                                                                  припреме до маја.

                                                                  Тренира их стари зец
                                                                  са искуства много,
                                                                  како би им за трку
                                                                  што боље помог`о.

                                                                  Када после тренинга
                                                                  легоше на траву,
                                                                  тренер строго рече:

                                                                  Тренер зец: - Сад памет у главу!
                                                                  Ви сте тако млади,
                                                                  пућићу од беса,
                                                                  лија од вас само жели
                                                                  доста младог меса!

                                                                  Та је много лукава,
                                                                  наградама мами,
                                                                  ал` никако не идите
                                                                  ви на трку сами!

                                                                  Послаћемо писмо
                                                                  по поштару вуку,
                                                                  па ће лија избећи
                                                                  невиђену бруку.

                                                                  Баснописац:Доби лија писмо
                                                                  уз поруку „врелу“,
                                                                  па помисли у себи:
                                                                  „Све сам ближе јелу!“

                                                                  На папиру зечје шапе
                                                                  као гарант мира,
                                                                  радује се лија парчету папира.

                                                                  Зечеви: -Драга лијо, извините,
                                                                  ( у писму) много нам је жао,
                                                                  неки вирус у зечеве
                                                                  од јуче ушао.
                                                                  Омршасмо много, тресу нам се шапице,
                                                                  преноси се вирус са зеца на лисице!
                                                                  На маратон ми би дошли,
                                                                  тако нам брзине,
                                                                  ал` нас Ваша безбедност
                                                                  и те како брине!

                                                                  Баснописац:Стара лија покуњи се,
                                                                  у шуму нададе,
                                                                  неће скоро пожелети
                                                                  зечетине младе.

Најбољи ликовни рад - „Петао и драго камење", Јован Митровић, III1, „Цана Марјановић“, Раља, учитељица Мирјана Лекић

„Петао и драго камење"

Најбољи рад у категорији Текст и илустрација - „Јеж и жирафа", Матеја Митровић, IV2, „Иво Андрић", Ниш, учитељица Зорица Димитријевић

„Јеж и жирафа“




Награђени радови на конкурсу „Радионица баснописаца“ за 2020.годину

30. јун 2020.

Са великим задовољством Задужбина „Доситеј Обрадовић“ обавештава учеснике традиционалног ђачког конкурса „Радионица баснописаца“ да је овогодишњи конкурс завршен!

Иако је пандемија корона вируса изменила животе деце и одраслих, одвојила их од школе, учитеља и другова, најлепши радови малих баснописаца ипак су пронашли свој пут до Задужбине која носи име великог баснописца Доситеја!

Жири у саставу: Слободан Станишић, председник и чланови Марија Бишоф, Љубица Бељански, Сузана Поњавић и Предраг Тодоровић, имао је тежак задатак да од великог броја изузетних радова одабере најбоље.

Ове године, титулу најбољих баснописаца понели су следећи ученици:

I НАЈБОЉИ ЛИТЕРАРНИ РАД - БАСНА У ПРОЗИ

Прва награда

  • „Пас и мачка“, Катарина Јовановић,IV1, Филип Вишњић, Београд, учитељица Миланка Берковић

Друга награда

  • Лукава лија, Теодора Радуловић,III1, „Свети Сава,“, Сремска Митровица, учитељица Биљана Петровић

Трећа награда

  • Пиле и зрно, Петра Главаш, „Владислав Рибникар“, Београд,учитељица Аница Петковић

Похвале

  • Паун, врабац и гавран, Василиса Карабасил, III1, „Светозар Милетић“, Врбас, учитељица Ливија Маџгаљ
  • Несташна маца, Јована Глиџић,IV3, „Стефан Немања", Ниш, учитељица Данијела Петровић
  • Лисица и зечеви, Милена Јовановић,IV, „Васа Пелагић“, Падеж(подручно одељење Шашиловац), учитељица Татјана Ђурић
  • Гладни миш, Филип Бугарски,IV, „Допунска школа на српском језику", Берлин, учитељица Милана Ракић
  • Варалица вук, Николина Себастијановић,III, „Допунска школа на српском језику", Берлин, учитељица Милана Ракић
  • Медвед и лисица, Александар Грчић,IV ,„Допунска школа на српском језику", Берлин, учитељица Милана Ракић
  • Зец, миш и мачак Максимилијан Јовановић, III, „Допунска школа на српском језику", Берлин, учитељица Милана Ракић
  • Маца и лија, Анастасиа Грчић, IV, „Допунска школа на српском језику", Берлин, учитељица Милана Ракић

II НАЈБОЉИ ЛИТЕРАРНИ РАД - БАСНА У СТИХУ

Прва награда

  • „Лисица и зечеви“, Урош Савковић, III, „Миле Дубљевић“, Лајковац, Пепељевац, учитељица  Гордана Станојевић
  • Друга награда

    • Брачна свађа, Марко Пантелић, IV, Миле Дубљевић“, Лајковац, Пепељевац, учитељица Катарина Марковић

    III НАЈБОЉИ ЛИКОВНИ РАД

    Прва награда

    • „Петао и драго камење", Јован Митровић, III1, „Цана Марјановић“, Раља, учитељица Мирјана Лекић

    Друга награда

    • „Лисица и гавран", Анђелија Јовић, IV, „Црњански“, Јагодина, учитељица Бојана Пурић
    • „Коњ и магарац", Алекса Грујић,III, „Црњански“, Јагодина, учитељица Сузана Мијаиловић
    • „Јеленови рогови, Алекса Марковић, III, „Црњански“, Јагодина, учитељица Сузана Мијаиловић

    Трећа награда

    • „Лав“, Гала Илић, III1, „Милош Обреновић“, Аранђеловац, учитељица Јасмина Терзић Симић

    Похвале

    • Магарац и коњ, Тијана Милосављевић,IV, „Стеван Мокрањац“, Кобишница, учитељица Данијела Пејчић
    • Пас и његова сенка, Стефан Милановић, III2, „Вук Караџић“, Смедеревска Паланка, учитељица Сузана Димитријевић

    III ТЕКСТ И ИЛУСТРАЦИЈА

    Прва награда

    • „Јеж и жирафа, Матеја Митровић, IV2, Иво Андрић, Ниш, учитељица Зорица Димитријевић

    Друга награда

    • „Вредан миш Миша и лења Дина, Станић Андријана, III1, „Свети Сава“, Врчин, учитељица Мирјана Јашић

    Трећа награда

    • „Ко тражи веће, изгуби из вреће, Андрија Стаменковић, III, „Јован Аранђеловић“ , Црвена река, учитељица Љиљана Пејчић

    Похвале

    • „Златни маслачак, Јован Гогић, текст, Андрија Лазић,илустрација IV1, Прва основна школа Краља Петра II, Ужице,учитељица Аница Лојаница

    Задужбина се од свег срца захваљује деци и учитељима који су у овим необичним временима својим радовима, на креативан и и маштовит начин, осмислили своје слободно време и учествовали на нашем конкурсу.

    Термин свечаног уручења награда биће накнадно објављен и зависиће од епидемиолошке ситуације у Србији.



    Претходна страна Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 Следећа страна Следећа страна

     

     

     

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: