Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности > Све активности
 
 
 
 

Све активности



Уручене награде за најбоље радове на конкурсу
„Идућ' учи, у векове гледа“

27. јун 2013.

У новом седишту Задужбине „Доситеј Обрадовић“ у Београду, 27. јуна 2013.године свечано су уручене награде ученицима средњих школа за најбоље литерарне радове на деветом конкурсу „Идућ' учи, у векове гледа“.

Награђене ученике, њихове професоре и присутне госте поздравили су председник Управног одбора Задужбине Радомир Путник и управница Мирјана Драгаш. Честитајући награђенима, изразили су задовољство што млади учествују у очувању идеја Доситеја Обрадовића, које су и данас актуелне.

О Доситеју Обрадовићу и значају његовог дела за српски народ веома надахнуто је говорио проф. др Слободан Ж. Марковић, председник жирија. Образлажући одлуку жирија о додели награда професор је одао признање награђеним ученицима што су пишући о Доситеју, писали и о себи и о времену у којем живе.

Награде су уручили председник Управног одбора Радомир Путник и председник жирија проф. др Слободан Ж. Марковић .





Победници средњошколског конкурса „Идућ' учи, у векове гледа“

25. јун 2013.

Жири у саставу: професор др Слободан Ж. Марковић, председник Жирија, Марија Бишоф, књижевница, професор књижевности и Мирјана Драгаш, социолог, управник Задужбине „Доситеј Обрадовић“, констатовао је, на седници одржаној 24. јуна 2013. године да је на девети конкурс Задужбине „Доситеј Обрадовић“, под називом „Идућ' учи, у векове гледа“, приспео нешто мањи број радова него ранијих година. Млади ствараоци огласили су се из градова широм Србије, од Кaрловаца, Кикинде, Зрењанина, преко Београда, Ваљева, Крушевца, Крагујевца, Ужица, Прибоја, Ниша, Врања, Власотинаца - до Бањалуке и Будимпеште.

Радови приспели на конкурс су жанровски разнородни – од типично школских радова, преко есеја, до приповедне прозе и поезије. Већина радова заснована је на познавању Доситејевог живота и дела, а један број на понекој идеји коју је Доситеј пронео или на суду о Доситејевом делу из неких потоњих времена. У великом броју радова ученици дају паралелну слику Доситејевог и свог времена уносећи тако у радове посебну свежину.

Посебно радује то што су ученици показали коректну језичку писменост и лепу језичку али и општу културу, као и чињеница да су веома добре радове послале средње стручне школе које су ове године заступљене у великом броју.

Награде ће бити уручене на свечаности која ће се одржати у четвртак, 27.06.2013. године у 12 часова у Задужбини „Доситеј Обрадовић“, Змај Јовина 4/II.

О победницима овогодишњег конкурса Жири је донео следећу одлуку:

I НАГРАДА

  • Лазар Јановић, Машинско електротехничка школа, Прибој
    Професор: Јасна Пешут

II НАГРАДА

  • Жикица Лукић, Економска школа, Ужице
    Професор: Ксенија Јањушевић

III НАГРАДА

  • Сузана Југовић, Економско трговинска школа, Крушевац
    Професор: Дајана Цветковић Лазић

ПОХВАЉЕНИ РАДОВИ

  • Јован Трипковић, Српска гимназија „Никола Тесла“ , Будимпешта
  • Марко Ромић, Бањалучка гимназија, Бања Лука
  • Посебно је похваљена проф. Јасна Пешут због редовног учешћа на конкурсу већег броја ученика којима је професор у Машинско-електротехничкој школи у Прибоју.




Свечаност у Зоо врту

04. јун 2013.

Прохладан и помало кишан дан 4. јуна 2013. године није омео талентоване девојчице и дечаке из основних школа из целе Србије да дођу у београдски ЗОО врт на уручење награда по конкурсу „Радионица баснописаца“, које је и ове године доделила Задужбина „Доситеј Обрадовић“, уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Добитнике је поздравила Мирјана Драгаш, управница Задужбине, честитала им и позвала их да и даље пишу са пуно успеха. Песник Слободан Станишић, председник Жирија, уручујући награде изразио је своје задовољство и дивљење деци која су послала преко 350 прелепих радова, a Жири је имао тежак задатак да одабере и награди само неке од њих.

Програм уручења награда пратила је анимација Дечјег позоришта „Цврчак“, које је награђене ученике провело кроз увек нову, вечиту игру веселог цврчка и вредног мрава.



    Апсолутни шампион - басна „Паун и гуска“
Тамаре Ђорђевић из Ресавице


























                                                          Паун и гуска

Шетајући шумом паун наиђе на дивљу гуску. Ловећи рибице у бари гуска је била блатњава и неуредна. Паун сав поносан и горд почео је да је задиркује, како је гуска прљава, ружна и нема диван реп као он.

Хвалeћи се тако паун није испред себе видео дубоку бару, саплео се и пао. Покушавао је да изађе, али његов велики реп му то није дозвољавао. Гуска је пришла и рекла: „Џабе твој лепршави реп, у таквој ситуацији он ти само смета, због њега ћеш остати заглављен у том блату вечно“.

Паун је увидео да је погрешио и да га је његов реп довео у животну опасност. Извинио се гуски и замолио је за помоћ. Гуска га извуче из блата и рече: „Не суди другима о лепоти споља, већ о лепоти срца“.

Тамара Ђорђевић, III разред 
ОШ „Вук Караџић“ 
Ресавица 


                                                         Кљунарева љубав

                                                        најбољи литерарни рад

У Аустралији, у шуми поред реке, живео је кљунар. Био је једна сасвим чудна појава. Имао је крзно, реп, кљун и торбу и био је сисар који леже јаја. Његов изглед је био такав да би вас натерао да скочите у вис и побегнете што даље од њега. Стога су му пријатељи били само чудне животиње. Желео је да његова врста опстане па се удварао птицама јер је имао кљун, кенгурима јер је био торбар и зечевима јер је био сисар. Сви редом су га са згражавањем одбијали и чинили га страшно тужним.

Да би његова врста опстала кљунар је морао да нађе партнера, а једина слободна кљунарка га је исто упорно одбијала. Тако је он сам, одбачен од свих плакао и пиштао тражећи некога да му помогне. У то стиже сова која је одавно знала све љубавне чаролије и рече му:
„Не очајавај!“
„Али како?“- упита кљунар.
„Ја добро знам да ако погледаш кроз крила слепог миша у дану после ноћи са пуним месецом можеш добити љубав коју тада желиш...“- одговори сова.
„Али како да нађем слепог миша по дану?“- радознало ће кљунар.
„И мораш гледати право у Сунце када будеш гледао кроз крило, а слепи миш мора бити жив!“- рече сова, не обраћајући пажњу на упућено јој питање.
После неколико дана кљунар је одлучио да оде до свог друга слепог миша Елеграма и да га замоли за помоћ. Елеграм се прво успротиви:
„Не могу! Та велика висећа лопта ће ме испећи! Плашим се!“
„Уф, а ја се као не плашим овог сребрног српа на небу који хоће да ме покоси?“- бодрио је кљунар свог пријатеља.
„Ћути, ниси трава!“ одговори слепи миш.
„Али ми требаш ако хоћеш...“, молио је кљунар.
„Хоћу? Ма ништа ја нећу! Хоћеш да постанем печена кобасица?“, кукао је слепи миш:
„Добро, ако нећеш да ми не помогнеш моја врста ће опстати, а ако хоћеш да ми не помогнеш све је пропало!“, рече кљунар.
„Некако ћу превазићи страх и помоћи ћу ти. Пошто си ми друг, хоћу. Друг другу помаже. И шта сад шта ја треба да урадим?“, запита слепи миш.
„Када ти будем казао треба само да стојиш мирно да бих погледао у Сунце кроз твоје крило. То је све. Кљунарица ће се тада заљубити у мене“, радосно рече кљунар.
После неколико дана, месечина је ноћу обасјала шуму и испунила захтев сове. Сутра ујутро је кљунар погледао кроз крило слепог миша и пронашао своју љубав. Елеграм је испунио обећање и кљунарева врста је опстала захваљујући храбрости и одважности слепог миша.

Наравоученије: Вера у себе и пријатељска љубав могу помоћи у наизглед безизлазним ситуацијама.

Душан Дакић, III3 
ОШ „Младост“ 
Вршац 


                                                         „Матура у бари“

                                                          најбољи ликовни рад

    Најбољи ликовни рад „Матура у бари“
Виктор Ситаш, Андрија Дори, Марко Илијевић, Александар Милисављев,
IV, ОШ „Жарко Зрењанин“ , Бока.




Победници конкурса „Радионица баснописаца“

28. мај 2013.

На конкурсу „Радионица баснописаца“, који Задужбина „Доситеј Обрадовић“ ове године расписује по пети пут, учествовали су ученици из 70 основних школа из свих крајева Србије. Пристигло је близу триста педесет радова, који су пленили својим садржајем, лепотом и оригиналношћу.

На конкурсу су учествовали ученици трећих и четвртих разреда основних школа, а радове су послали и ђаци прваци из једне школе, чија је учитељица проценила да заслужују, да их осим ње још неко види. Неке радове су осмислили читави разреди, неке групе ученика, а неке појединци - наравно, увек уз подршку својих учитеља.

Жири у саставу: Слободан Станишић, књижевник, председник Жирија, Сузана Поњавић, представница организације „Пријатељи деце Србије“, Марија Бишоф, књижевница и Предраг Тодоровић, академски сликар, је имао заиста тежак задатак да одабере најбоље радове у пет категорија - aпсолутни шампион, најбољи литерарни рад, најбољи ликовни рад, текст и илустрација, најбоља колекција.

Честитамо добитницима награда, најбољим баснописцима!

I АПСОЛУТНИ ШАМПИОН

  • „Паун и гуска“, текст и илустрација: Тамара Ђорђевић, III, ОШ „Вук Караџић“, Ресавица

II НАЈБОЉИ ЛИТЕРАРНИ РАД

Прва награда

  • „Кљунарева љубав“, текст: Душан Дакић, III3, ОШ „Младост“ , Вршац

Друга награда

  • Нова хаљина“, текст:Милица Поповић, IV1, ОШ „Ђура Јакшић“ Кикинда
  • „Патак и риба од месеца“, текст: Лука Глишовић, III , ОШ „Вук Караџић“ Чачак.
    Учитељица: Рада Ивановић.

Трећа награда

  • „Вредна пчелица буца“, текст: Марија Куцурски, IV2, ОШ „Бранко Радичевић“, Стапар.
  • „Ништа без брата“, текст: Ива Петровић, IV3, ОШ „Деспот Стефан Високи“, Деспотовац. Учитељица: Невенка Каменчић.
  • „Мајмунисање“ текст: Лука Баровић. III2, Огледна основна школа „Владислав Рибникар“, Београд.
    Ментор: Јелица Васиљевић.

III НАЈБОЉИ ЛИКОВНИ РАД

Прва награда

  • „Матура у бари“, илустрација: Виктор Ситаш, Андрија Дори, Марко Илијевић, Александар Милисављев, IV, ОШ „Жарко Зрењанин“ Зрењанин, Бока.
    Наставница: Љиљана Ђурић.

Друга награда

  • „Веверица и јазавац“, илустрација: Алекса Скоко, IV1, ОШ „Младост“ Вршац
  • „Мачак, лисица и зечић“, илустрација: Јана Којадиновић и Јована Шиљаковић, III, ОШ „Богосав Јанковић“, Мокра Гора, Ужице.
    Учитељица:Мира Богдановић.

Трећа награда

  • „Рода и жаба“, илустрација: Никола Радуловић IV1 ОШ „Вера Радосављевић, Неготин
  • илустрација: Бојана Матић, IV, ОШ „Прота Матија Ненадовић“ – Бранковина, ИО Котешница.
     Учитељица: Катарина Крунић.

IV ТЕКСТ И ИЛУСТРАЦИЈА

Прва награда

  • „Бодљикаво прасе и сова“, текст: Маша Кундачина, Катарина Влахо и Иван Николић, илустрација: Маша Кундачина,IV3 ОШ „Краљ Петар Први“, Београд.
    Учитељица: Марија Капс.

Друга награда

  • „У жабљем граду“, текст и илустрација: Јелена Златановић,IV, ОШ „А. Стојановић“- Црна Трава, Оделење Градска, Састав Река.
    Учитељица: Љиљана Глигоријевић.

Трећа награда

  • „Рода у невољи“, текст и илустрација: Виктор Ситаш,IV, ОШ „Жарко Зрењанин“ Зрењанин,Бока.
    Наставница: Љиљана Ђурић.

V НАЈБОЉА КОЛЕКЦИЈА

Прва награда

  • Одељење III1, ОШ „Бане Миленковић“, Ново Село, Врњачка Бања.

Друга награда

  • III разред и 4 разред, ОШ „Доситеј Обрадовић“, Партеш, Косово и Метохија.
  • Одељење III5, ОШ „Владислав Рибникар“, Београд.

Трећа награда

  • Александра Трмчић, Анђелија Мазић, Софија Ђелакар, Никола Раков, Страхиња Боберић III3 , ОШ „Никола Тесла“ Београд.
  • Теодора Радивојевић, Михајло Јовановић, Ивана Голубовић, III3 ОШ „Дринка Павловић“, Београд.




Светски дан књиге - Књижевни салон „Код Доситеја“

23. април 2013.

Поводом Светског дана књиге, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је у Библиотеци града Београда, одржала Књижевни салон „Код Доситеја“, и представила три најновије књиге из едиције Млади ствараоци: „У свету басне“, награђени радови на конкурсу „Радионица баснописаца“ за ученике основних школа, „Идућ' учи у векове гледа“, награђени радови на конкурсу за ученике средњих школа и „Звуци матерњег језика“, есеји студената Учитељског факултета у Београду.

Римска дворана је била испуњена ауторима објављених радова, сарадницима Задужбине и поштоваоцима Доситејевог имена и дела.

Поздрављајући присутне, упрaвница Задужбине Мирјана Драгаш се захвалила ауторима радова, уредницима издања и члановима жирија који су учинили све да ове књиге буду објављене. Посебно се захвалила „Чигоја штампи“ која је професионално и веома квалитетно штампала књиге.

Наш познати песник Слободан Станишић приредио je књигу У свету басне, коју је овог пута представио. Књижевница и уредница уметничких програма Задужбине Марија Бишоф је говорила о књизи коју је приредила Идућ' учи у векове гледа. Есеје Звуци матерњег језика представио је проф. др Војислав Јелић, који је од многобројних радова студената Учитељског факултета одабрао најбоље.

Наш познати песник и члан Управног одбора Задужбине, Љубивоје Ршумовић је овом приликом изрекао следећу беседу о књизи:

        Књиге, браћо моја, књиге, a не звона и прапорци!

У оно време када је први српски министар просвете, Доситеј Обрадовић, слао ову поруку браћи Србима, реч књига означавала је - писмо. То је она књига коју су у кљуну носила два врана гаврана, она коју на колену пише Ага од Рибника, пак је шаље Иву Сенковићу, или она књига коју добија кнез Лазар од Богородице, или она коју пише краљ Вукашин Видосави, љуби Момчиловој. У свакој од тих књига – писама ради се увек о некој важној, пресудној, и судбоносној ствари: мајка Дамљанова дознаје да јој је син погинуо, Иво Сенковић мора да изађе на двобој, или да робује, кнез Лазар треба да одлучи коме ће се царству привољети, земаљском или небеском, а Видосава да изда Момчила и приволи се Вукашину! Наш народ је, видовито, у свом усменом певању, књигу изједначио са писменошћу. Тако треба схватити и Доситејеву поруку. Знао је европски ђак Доситеј да писменост отвара још једне очи људима, оне кроз које душа гледа, даље, много даље од оног брда, оне шуме, оног крша, даље од муке свакодневне. „Звона и прапорци“ из његове поруке су црквене догме и незнање, а „књига“ је излазница из сујеверја и заосталости.

Као књижевник и преводилац оставио нам је дела из којих и данас можемо учити, на које се можемо угледати, са којима се можемо поносити. Само његова песма „Востани Сербие“, коју данас певамо стојећи, може нам бити химна водиља, јер нас не наговара да очекујемо спас од Бога, него да се сами боримо за своју слободу и пут, показујући Европи своје право лице, настојећи трудољубиво да све оно што немамо позајмимо од себе! 

Књига, у разним облицима, постоји преко две хиљаде година. Данас је она потрошна роба, приручни алат, успешна другарица у самоћи, саветница за питања срца, али и уџбеник живота, џепни асисетент у одрастању, и први помоћник у послу. Догађа се, међутим, оно што је неминовно. Мамипаре нам праве и нуде све нова и нова помагала, и за дружење и за забаву, па и за образовање. Ипак, сва та малолетна дигитална чуда, често веома корисна, попут компјутера рецимо, не могу и неће победити књигу.

Највећи умови светске цивилизације постали су то захваљујући књизи! Похвале књизи изрекли су многи од њих. „Није учен онај који чита књиге, него онај који зна шта чита!“ каже једна румуинска пословица, а књижевник Ћамил Сијарић своју похвалу је сажео у четири речи: „Кућу кућом чине књиге!“ Вилијам Фокнер, амерички писац, оставио је завештање: „Циљ ми је да историја мог живота гласи – писао је књиге и умро!“ Философу Фридриху Ничеу, који је рекао: „Уметност је опасна за уметнике“, можемо данас супроставити Гистава Флобера који, као судија, изриче пресуду: „Писац, попут Бога, ствара свој свет!“ и Шелија, који самоуверено тврди: „Песници су непризнати законодавци света!“

Највећом трагедијом сматра се паљење и потпуно уништавање најпознатије библиотеке старих народа, александријске, у седмом и осмом веку, када је уништено 700.000 свезака, са целокупним научним и литерарним благом Грка и источних народа, а једном од наших националних трагедија сматра се Хитлерово бомбардовање српске националне библиотеке 1941. године.

Винстон Хју Одн, енглески песник и драмски писац, записао је: „Неке књиге су незаслужено заборављене; али ни једна није незаслужено упамћена!“ Најбољом књигом протеклог миленијума проглашена је књига „Мали принц“ Антоана де Сент Егзиперија, потпуно заслужено, јер је мудра колико и забавна, а писана је за децу у људима и људе у деци. Тиме се и квалификовала за ово велико светско признање! Захваљујући „Малом принцу“ данас можемо са сигурношћу рећи: „Људи више не живе у бризи: ко нема у глави има у књизи! Само сви људи знају све ствари, књига главу чува – шубара је квари!“

А морамо се надати да ће ова наша омладина, која слуша Доситеја и већ увелико пише басне, по његовом узору, демантовати песимизму наклоњене сатиричаре, који тврде: „Књига је духовна храна, најкалоричнија на свету, али шта нам то вреди – наш народ држи дијету!“



Претходна страна Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: