Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности > Све активности
 
 
 
 

Све активности



Светски дан књиге - Књижевни салон „Код Доситеја“

23. април 2013.

Поводом Светског дана књиге, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је у Библиотеци града Београда, одржала Књижевни салон „Код Доситеја“, и представила три најновије књиге из едиције Млади ствараоци: „У свету басне“, награђени радови на конкурсу „Радионица баснописаца“ за ученике основних школа, „Идућ' учи у векове гледа“, награђени радови на конкурсу за ученике средњих школа и „Звуци матерњег језика“, есеји студената Учитељског факултета у Београду.

Римска дворана је била испуњена ауторима објављених радова, сарадницима Задужбине и поштоваоцима Доситејевог имена и дела.

Поздрављајући присутне, упрaвница Задужбине Мирјана Драгаш се захвалила ауторима радова, уредницима издања и члановима жирија који су учинили све да ове књиге буду објављене. Посебно се захвалила „Чигоја штампи“ која је професионално и веома квалитетно штампала књиге.

Наш познати песник Слободан Станишић приредио je књигу У свету басне, коју је овог пута представио. Књижевница и уредница уметничких програма Задужбине Марија Бишоф је говорила о књизи коју је приредила Идућ' учи у векове гледа. Есеје Звуци матерњег језика представио је проф. др Војислав Јелић, који је од многобројних радова студената Учитељског факултета одабрао најбоље.

Наш познати песник и члан Управног одбора Задужбине, Љубивоје Ршумовић је овом приликом изрекао следећу беседу о књизи:

        Књиге, браћо моја, књиге, a не звона и прапорци!

У оно време када је први српски министар просвете, Доситеј Обрадовић, слао ову поруку браћи Србима, реч књига означавала је - писмо. То је она књига коју су у кљуну носила два врана гаврана, она коју на колену пише Ага од Рибника, пак је шаље Иву Сенковићу, или она књига коју добија кнез Лазар од Богородице, или она коју пише краљ Вукашин Видосави, љуби Момчиловој. У свакој од тих књига – писама ради се увек о некој важној, пресудној, и судбоносној ствари: мајка Дамљанова дознаје да јој је син погинуо, Иво Сенковић мора да изађе на двобој, или да робује, кнез Лазар треба да одлучи коме ће се царству привољети, земаљском или небеском, а Видосава да изда Момчила и приволи се Вукашину! Наш народ је, видовито, у свом усменом певању, књигу изједначио са писменошћу. Тако треба схватити и Доситејеву поруку. Знао је европски ђак Доситеј да писменост отвара још једне очи људима, оне кроз које душа гледа, даље, много даље од оног брда, оне шуме, оног крша, даље од муке свакодневне. „Звона и прапорци“ из његове поруке су црквене догме и незнање, а „књига“ је излазница из сујеверја и заосталости.

Као књижевник и преводилац оставио нам је дела из којих и данас можемо учити, на које се можемо угледати, са којима се можемо поносити. Само његова песма „Востани Сербие“, коју данас певамо стојећи, може нам бити химна водиља, јер нас не наговара да очекујемо спас од Бога, него да се сами боримо за своју слободу и пут, показујући Европи своје право лице, настојећи трудољубиво да све оно што немамо позајмимо од себе! 

Књига, у разним облицима, постоји преко две хиљаде година. Данас је она потрошна роба, приручни алат, успешна другарица у самоћи, саветница за питања срца, али и уџбеник живота, џепни асисетент у одрастању, и први помоћник у послу. Догађа се, међутим, оно што је неминовно. Мамипаре нам праве и нуде све нова и нова помагала, и за дружење и за забаву, па и за образовање. Ипак, сва та малолетна дигитална чуда, често веома корисна, попут компјутера рецимо, не могу и неће победити књигу.

Највећи умови светске цивилизације постали су то захваљујући књизи! Похвале књизи изрекли су многи од њих. „Није учен онај који чита књиге, него онај који зна шта чита!“ каже једна румуинска пословица, а књижевник Ћамил Сијарић своју похвалу је сажео у четири речи: „Кућу кућом чине књиге!“ Вилијам Фокнер, амерички писац, оставио је завештање: „Циљ ми је да историја мог живота гласи – писао је књиге и умро!“ Философу Фридриху Ничеу, који је рекао: „Уметност је опасна за уметнике“, можемо данас супроставити Гистава Флобера који, као судија, изриче пресуду: „Писац, попут Бога, ствара свој свет!“ и Шелија, који самоуверено тврди: „Песници су непризнати законодавци света!“

Највећом трагедијом сматра се паљење и потпуно уништавање најпознатије библиотеке старих народа, александријске, у седмом и осмом веку, када је уништено 700.000 свезака, са целокупним научним и литерарним благом Грка и источних народа, а једном од наших националних трагедија сматра се Хитлерово бомбардовање српске националне библиотеке 1941. године.

Винстон Хју Одн, енглески песник и драмски писац, записао је: „Неке књиге су незаслужено заборављене; али ни једна није незаслужено упамћена!“ Најбољом књигом протеклог миленијума проглашена је књига „Мали принц“ Антоана де Сент Егзиперија, потпуно заслужено, јер је мудра колико и забавна, а писана је за децу у људима и људе у деци. Тиме се и квалификовала за ово велико светско признање! Захваљујући „Малом принцу“ данас можемо са сигурношћу рећи: „Људи више не живе у бризи: ко нема у глави има у књизи! Само сви људи знају све ствари, књига главу чува – шубара је квари!“

А морамо се надати да ће ова наша омладина, која слуша Доситеја и већ увелико пише басне, по његовом узору, демантовати песимизму наклоњене сатиричаре, који тврде: „Књига је духовна храна, најкалоричнија на свету, али шта нам то вреди – наш народ држи дијету!“





Помен Доситеју Обрадовићу

11. април 2013.

Прошле су 202. године од смрти великог српског просветитеља Доситеја Обрадовића. Тим поводом, 11. априла ове године одржан је помен у Саборној цркви у Београду.

Парастос Доситеју Обрадовићу служио је отац Петар Лукић, старешина Саборне цркве у Београду, уз пратњу црквених великодостојника и Хора Првог српског певачког друштва.

Полагањем цвећа на Доситејев гроб, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ одала је пошту просветитељу чије име носи. Задужбина је и основана ради проучавања Доситејевог стваралаштва, ширења његових идеја и дела у науци, просвети и култури.

Овом чину присутвовали су поштоваоци дела Доситеја Обрадовића, пријатељи и сарадници Задужбине „Доситеј Обрадовић“.





Песничко подне

22. март 2013.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је и ове године обележила 21. март, Светски дан поезије, програмом који је под називом „Песничко подне“ одржан у Народном позоришту, на сцени „Раша Плаовић“.

Програм „Песничко подне“ је имао посебно свечан тон, јер је посвећен обележавању јубилеја великана нашег песништва: Петру II Петровићу Његошу, рођеном пре 200 година, Милошу Црњанском који је рођен пре 120 година и Десанки Максимовић која је умрла пре 20 година.

„Песничко подне“је започето поздравном речи Мирјане Драгаш, управнице Задужбине и свечаном песмом и химном Задужбине „Востани Сербије“ у извођењу Љубодрага                                              Беговића, тенора - солисте Београдске опере.

Проф. др Радивоје Микић је зналачки и веома надахнуто говорио о песницима.

Најлепше стихове песника изговорили су познати глумци: Гојко Шантић, који је говорио стихове Његоша, Небојша Дугалић стихове Милоша Црњанског, а Рада Ђуричин је оживела лик и песме Десанке Максимовић.

Пред препуном салом уважених пријатеља Задужбине, познавалаца и љубитеља поезије и песника, а посебно ученика Прве београдске и Филолошке гимназије, који су били специјални гости Задужбине, одржан је програм достојан имена песника у чију је част организован.





„Монах златног века - Европски пут Доситеја Обрадовића“

15. март 2013.

Задужбина „Доситеј Обрадовић је 15. марта 2013. организовала и реализовала Књижевни салон „Код Доситеја“ поводом промоције књиге „Монах златног века - Европски пут Доситеја Обрадовића“, аутора Радована Ковачевића, у издању „Завода за уџбенике и наставна средства“ у Београду.

О књизи, аутору и његовом преданом раду поводом овог издања, говорили су: мр Бранислава Марковић, проф. др Милослав Шутић, проф. др Војислав Јелић и др Марко Недић, уредник Салона.

Учесници Салона су истакли да је аутор успео да приближи савременом читаоцу четрдесет година живота Доситеја Обрадовића. Определио се за форму која је у средини између науке и уметности, то је научно- литерарна есејистичка форма. Може се сврстати у науку, белетристику, биографију, лирски роман...Он је на основу документације прецизно и сукцесивно приказао пут и све сусрете Доситеја Обрадовића. Из књиге се види и епоха у којој је живео и стварао Доситеј. Аутор је Доситејев пут по Европи испратио духом тога места и тога времена. Ковачевић је о Доситеју писао језиком Доситеја, „писао је тако да се осећа да су он и Доситеј жице на истом инструменту“( В. Јелић).

Књига је драгоцен прилог проучавању живота и дела Доситеја Обрадовића, а према речима аутора, настала је из фасцинације његовим животним путем.

Изводи из рецензија:

  • „Писац је успео да пронађе средину између научно-историјског и литерараног приступа, што је резултирало појавом једне научнокњижевне творевине, особене у поступку и стилу казивања“. Проф. др Милосав Шутић
  • „...Ковачевић је свој рад извео као панораму културних, војних, државних прилика, дајући опште оквире епохе у којој је Доситеј Обрадовић изграђивао свиј лик и опредјељивао се за дјеловање, излазећи у јавност с бескомпромисним просвјетитељским програмом...књига се чита као штиво које сажима велике резултате научних истраживања Доситејевог дјела и епохе у којој је живео, пружајући задовољство необичном количином информација уклопљених у значајне и узбудљиве културно-историјске слике.“ Проф. др Душан Иванић
  • „... Аутор је створио снажно дело које подстиче на размишљање не само о главном јунаку књиге него и о читавом 18. и почетку 19. века, чији се догађају преплићу и нижу као на филмском платну.“ Проф. др Милан Д. Лазић





Свечана додела награда Jезикословцима

03. март 2013.

У Задужбини „Доситеј Обрадовић“, 1. марта 2013. године, организована је свечаност поводом додела награда и признања ученицима и њиховим наставницима за учешће у пројекту „Радионица језикословаца – од А до Ш“. Због школског распуста и минулих празника, ова свечаност је уприличена неколико месеци након коначне одлуке Жирија.

У пројекту Задужбине, као и претходних година, учествовали су проф. др Зона Мркаљ (координатор пројекта и председник Жирија), ђаци и наставници основних школа са територије града Београда.

Ученике и њихове наставнике поздравила је Мирјана Драгаш, управница Задужбине, пожелевши им добродошлицу и истакавши колико је важно да млади што више постану свесни осиромашења језика којим говоре, али и да истовремено уложе додатни напор у неговање, очување и даљи развој српског језика. Проф. др Зона Мркаљ образложила је одлуку Жирија и истакла квалитет награђених радова, који је из године у годину све бољи. Она је, такође, позвала и колеге – наставнике да се убудуће још више укључе у ову радионицу, као и да међусобно сарађују и на тај начин употпуњују сопствена сазнања о језику и начине рада са ученицима.

Наставници су кратко објаснили како је текао њихов рад са децом на овом пројекту, истичући колико је „Радионица језикословаца“ била инспиративна за све њих.

Дипломама и поклонима Задужбине „Доситеј Обрадовић“ награђени су сви ученици и наставници који су учествовали на овом конкурсу.




Претходна страна Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: