Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности > Све активности
 
 
 
 

Све активности



Извештај о раду сајта Задужбине „Доситеј Обрадовић“

26. август 2011.

Сајт Задужбине „Доситеј Обрадовић“ активан је од 27. јануара 2010. године. За годину и по дана постојања, отворено је више од 21 хиљаде страница. Преглед броја отворених страна на месечном нивоу приказан је на графикону.

Захваљујући квалитетним програмима, као и раду и залагању сарадника Задужбине „Доситеј Обрадовић“, сајт је у овом периоду редовно ажуриран прилозима о актуелностима и активностима Задужбине, што је уродило сталним повећањем броја посета. Тако је број посета у првих седам месеци 2011. године више него удвостручен у односу на исти период претходне године.

Још једна занимљивост односи се на електронско издање Доситејевих Наравоученија. У складу са глобалним трендом раста читања електронских над папирнатим издањима је и податак да су Наравоученија преузета скоро 140 пута у овом периоду.

На крају, користимо прилику да се захвалимо свим сарадницима Задужбине „Доситеј Обрадовић“ који су учествовали у раду сајта и допринели његовом квалитету, визуелном идентитету и оптимизацији садржаја сајта за претраживаче.






Представљена књига „Песмотворци песмотворцу“ у Новом Пазару

28. јун 2011.

У библиотеци „Доситеј Обрадовић“ у Новом Пазару, 24. јуна 2011. године, представљена је антологија песама посвећених Доситеју „Песмотворци песмотворцу“, аутора Драгомира Брајковића.

Присутнима се најпре обратио директор библиотеке Коста Јовановић, а потом и управница Задужбине Мирјана Драгаш.

Уз звуке гитаре познатог гитаристе Уроша Дојчиновића, стихове су говорили књижевници Мирослав Максимовић и Марија Бишоф.






Уручене награде најбољим средњошколцима

27. јун 2011.

У просторијама Задужбине „Доситеј Обрадовић“ у Београду, 23. јуна 2011. додељене су дипломе и награде за најбоље литерарне радове ученика средњих школа на седмом конкурсу под називом „Идућ' учи, у векове гледа“.

На почетку програма, гостима се најпре обратила управница Задужбине Мирјана Драгаш, а потом председник жирија, проф. др Слободан Ж. Марковић, као и проф. др Зорица Несторовић.

Одлуку о најбољим радовима донео је жири у саставу: проф. др Слободан Ж. Марковић, проф. др Зона Мркаљ и проф. др Зорица Несторовић, професори Универзитета у Београду. Међу бројним одличним радовима, није било лако одабрати победнике. Додељене су прва, две друге и две треће награде, а похваљена су 4 ученика.

Награђени ученици на 7. литерарном конкурсу
 „Идућ' учи, у векове гледа“
Награђени ученици и професори на додели награда
у Задужбини „Доситеј Обрадовић“




Одлука жирија о резултатима конкурса „Идућ' учи, у векове гледа“

17. јун 2011.

У четвртак, 16. јуна 2011. године заседао је жири поводом одабира најбољих средњошколских радова, у оквиру конкурса „Идућ' учи, у векове гледа“. На адресу Задужбине „Доситеј Обрадовић“ пристигао је велики број радова из целе Србије. Овом приликом се захваљујемо свим ђацима, као и њиховим професорима српског језика на одазиву и учешћу у овом конкурсу.

Одлуку о најбољим радовима донео је жири, у саставу: проф. др Слободан Ж. Марковић, проф. др Зона Мркаљ и проф. др Зорица Несторовић, професори Универзитета у Београду. Међу бројним одличним радовима, није било лако одабрати победнике. Додељене су прва, две друге и две треће награде, а похваљена су 4 ученика.

Додела награда обавиће се 23. јуна 2011. године у 12 часова, у просторијама Задужбине „Доситеј Обрадовић“, Нушићева 4/II, Београд.

I НАГРАДА

  • Идућ' учи, у векове гледа, текст: Вишња Саничанин, III2
    Гимназија ,,Стеван Јаковљевић“, Власотинце

II НАГРАДА

  • Једном упаљена луч вечно ће да гори, текст: Ања Војводић II3
    Карловачка гимназија, Сремски Карловци
  • Доситеју, текст: Ђорђе Милинковић, III6
    Ваљевска гимназија, Ваљево

III НАГРАДА

  • Идућ' учи, у векове гледа, текст: Стефан Гаљак, IVа
    Гимназија, Рашка
  • Идућ' учи, у векове гледа, текст: Ељеза Ајдини, IV2
    Средња школа ,,Сезаи Сурои“, Бујановац

Похваљени

  • Идућ' учи, у векове гледа, текст: Александар Јовановић, III3
    Ужичка гимназија, Ужице
  • Искрзани сонет тмине Доситеју, текст: Марко Путниковић, III4
     Ваљевска гимназија, Ваљево
  • Идућ' учи, у векове гледа, текст: Стефан Станковић, II2
    Хемијско-технолошка школа, Врање
  • Идућ' учи, у векове гледа, текст: Андреј Цветић, II4
    Зрењанинска гимназија, Зрењанин




Представљање Зборника радова са научног скупа „Доситеј и (српска) школа“

13. јун 2011.

Трећи Књижевни салон у 2011. години одржан је 9. јуна у просториjaма Задужбине „Доситеј Обрадовић“, повoдом представљања Зборника радова са научног скупа „Доситеј и (српска) школа“.

 Тим поводом, присутнима су се обратили: проф. др Љиљана Бајић, др Миодраг Матицки и проф. др Душан Иванић, уредник Зборника.

Као и претходни, и овај Књижевни салон „Код Доситеја“ уредио је књижевник Марко Недић.


Уводна реч уредника Зборника проф. др Душана Иванића

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је међу своје редовне дјелатности уврстила одржавање научних скупова о дјелу и дјеловању Доситеја Обрадовића у српској традицији и њеном међународном оквиру. Послије првог симпозијума „Дело Доситеја Обрадовића 1807-2007“, одржаног 2007. године, организoвала је други научни скуп под општом темом „Доситеј и (српска) школа“.

Намјера организатора је била да обухвати аспекте Доситејевог школовања у оквирима заснивања и развоја различитих видова школске праксе и школских система, прије свега у српској традицији, али и у традицији култура за које је био везан, и, не мање, да освијетли Доситејев утицај/дјеловање и положај у српској педагошкој пракси на различитим пољима, између осталог:

  • Доситејеве идеје о значају школе у васпитању и образовању; компаративни аспекти његових идеја
  • Доситејеве педагошке идеје
  • школска пракса и педагошке методе у европском контексту Доситејевог времена
  • утицај на заснивање српских школских институција (сомборска Норма; Велика школа, Богословија и др.)
  • утицај на реформаторе српске школе (нпр. А. Мразовић, Мита Нешковић)
  • педагошки аспекти одређених видова Доситејевих текстова (нпр. басна, аутобиографија...)
  • Доситеј – школа – културни и национални идентитет
  • утицај на књижевност за дјецу и омладину
  • Доситеј у српским школским уџбеницима и приручницима (читанке, историје књижевности) и у школској лектири
  • преводи школских штива/штива за дјецу и омладину у оквирима Доситејевог дјеловања и доситејевске оријентације (Аврам Мразовић и др.)
  • Доситејева „методика“ и школска методичка пракса
  • Доситеј у стручној педагошкој литератури, у периодици за дјецу и омладину

Школа је за Доситеја идеја, симбол новога доба, конфронтиран манастиру као симболу и идеји старог доба (манастире претворити у школе; звона и прапорце замијенити књигама), а једине школе су у то доба, код Срба, биле при манастирима... За Доситејевог изласка у јавнст школа је дио аустријског државног плана или пројекта; један од чинилаца тога пројекта је био претварање манастира у школе, односно издвајање школа испод јурисдикције цркве, њихова секуларизација или/и подржављење.

Повезати Доситеја и његове мисли с нашим временом, то је на нашој уклопљености у савременост или на прикладности Доситеја нашем времену. Он је имао на уму дјецу, женску посебно, родитеље, школе, учитеље, библиотеке, интернате, академије (више школе), језик наставе („на матерњем језику“), лектиру, предмете које треба учити... Живио је у времену кад је у српском народу школу и учење још требало популарисати и заснивати, често на рачун дарежљивих мецена: ми у времену кад школу треба поправљати и модернизовати, вратити јој смисао који је општехуманистички, и образовни, и васпитни, и национални.

Као и у сличним приликама, научни скупови само дијелом могу одговирити на замишљена очекивања, сходно расположивим могућностима, људима од струке и околностима. Колико не систематизују одређена знања, они отварају теме и подстичу нова истраживања.

Скуп „Доситеј и (српска) школа“ одржао се у просторијама Задужбине „Доситеј Обрадовић“, 29. и 30. јануара 2010. године. Учеснике је првог дана рада поздравио министар просвете у Влади Републике Србије др Жарко Обрадовић, у увјерењу да ће њихови прилози показати како се велики српски просветитељ уклапа у традицију и реформу српског школства.

 Организациони одбор скупа је дјеловао у саставу Мирјана Драгаш, Војислав Јелић и Душан Иванић (предсједник), уз свесрдну и сталну помоћ сарадница Задужбине и Културно-просветне заједнице Србије, Марине Милекић, Веронике Станић и Марије Бишоф. Марина Милекић је остваривала везу са сарадницима и бринула о електронској обради прилога за зборник. Од 28 поднесених реферата, саопштених на три сједнице, објављују се они које су аутори предали, а организациони одбор их прихватио.  

Уредник   

 


Претходна страна Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: