Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности > Све активности
 
 
 
 

Све активности



Књижевни салон "Код Доситеја" -
"Песмотворци песмотворцу - српски песници Доситеју"

 


"Песмотворци песмотворцу
- српски песници Доситеју"

Поводом Светског дана поезије, 21. марта 2010. године, Задужбина „Доситеј Обрадовић“, Удружење књижевника Србије и Народно позориште у Београду организовали су Књижевни салон „Код Доситеја“.

Књижевни салон био је посвећен књизи недавно преминулог књижевника Драгомира Брајковића „Песмотворци песмотворцу – српски песници Доситеју“.

О књизи Драгомира Брајковића говорили су Радомир Путник и Срба Игњатовић. У уметничком делу програма учествовали су ученици Музичке школе „Јосип Славенски“ Ивана Кларић, сопран и Никола Василијевић, клавир, који су извели композиције „Востани Сербије“, „Укор“ Станојла Рајчића и „Заљубих се“ Сергеја Рахмањинова.

На Сцени „Раша Плаовић“ смењивали су се глумци и песници који су надахнуто говорили стихове објављене у књизи Драгомира Брајковића „Песмотворци песмотворцу – српски песници Доситеју“: Рада Ђуричин, Гојко Шантић, Раша Попов, Љубивоје Ршумовић, Адам Пуслојић, Милован Витезовић, Мирослав Максимовић, Миљурко Вукадиновић и Марија Бишоф.





Годишња скупштина Задужбине "Доситеј Обрадовић"

 


Учесници Годишње скупштине Задужбине
"Доситеј Обрадовић"

Годишња скупштина Задужбине „Доситеј Обрадовић“ одржана је 12. марта 2010. године. Након извођења химне „Востани Сербије“, Годишњу скупштину је пригодном беседом отворио председник Скупштине Задужбине Никола Мирков. Присутним званицама обратили су се и Радомир Путник, председник Управног одбора Задужбине, Мирјана Драгаш, управник и Милета Радојевић, председник Надзорног одбора, који су говорили о успесима Задужбине да,
 упркос ограниченим финансијским средствима, оствари изузетне програме у претходној години.

У раду Скупштине учествовали су и бројни културни и јавни радници који су у конструктивној дискусији изнели велики број предлога за још бољу афирмацију Задужбине „Доситеј Обрадовић“. Активности Задужбине у претходном периоду, као и најављени Програм рада за 2010. годину, представљају путоказ за очување дела и порука које нам је оставио велики српски просветитељ и први министар просвете модерне Србије.

Годишњу скупштину Задужбине увеличали су својим талентом млади музичари, Ивана Кларић, сопран и Никола Василијевић, клавир, ученици Музичке школе „Јосип Славенски“ у класи професора Мирољуба Аранђеловића Расинског.





Туристичко – образовни програм „Доситеј у Београду“

 



Представљање туристичко - образовног програма
"Доситеј у Београду"

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ учествовала је 25. фебруара на 32. Сајму туризма у Београду. Мирјана Драгаш, управник Задужбине, представила је Туристичко – образовни програм „Доситеј у Београду“. Програм је замишљен као специфично путовање по старом амбијенталном језгру града и установама културе у којима се одвијао развој образовања у Србији.

Обилазак започиње код споменика Доситеју Обрадовићу у Студентском парку, а затим наставља ка првој и другој згради Велике школе, темељима зграде Правитељствујушћег совјета, згради Капетан Мишиног здања (данашњем ректорату) и Педагошком музеју. Програм се приводи крају у порти Саборне цркве у Београду, где су сахрањени велики српски просветитељи Доситеј Обрадовић и Вук Караџић, а завршава обиласком Националне куће „?“, најстарије кафане у Београду, подигнуте по налогу Милоша Обреновића 1823. године. Туристичко – образовни програм „Доситеј у Београду“ траје око 120 минута.

Циљ Задужбине је да овај занимљив програм прерасте у редовну активност која ће обогатити туристичку понуду Београда и упознати посетиоце са развојем високог школства у Србији, али и развојем Београда и његове архитектуре. Овај програм је намењен ђацима, студентима, туристима који долазе у наш град, као и свим поштоваоцима дела Доситеја Обрадовића.

Представљање Задужбине „Доситеј Обрадовић“ на Сајму туризма остварено је у сарадњи са Секретаријатом за привреду Града Београда и Туристичком организацијом Београда.



Посета Алојза Визера

Алојз Визер, познати издавач из Беча и први добитник престижне награде „Доситеј Обрадовић“ за стране издаваче, посетио је Задужбину 01. фебруара 2010. године. У Задужбину је дошао у пратњи Зорана Хамовића, члана Жирија за доделу награде „Доситеј Обрадовић“ и власника познате издавачке куће „Клио“ из Београда. У име Задужбине састанку су присуствовали проф. др Душан Иванић, председник Програмског савета, проф. др Војислав Јелић, члан Програмског савета Задужбине и Мирјана Драгаш, управник.


Oсновни разлог посете господина Визера је представљање издавачке куће WIESER VERLAG  и њене издавачке политике, која има за циљ већу афирмацију књижевног стваралаштва са ових простора. Намера ове издавачке куће у наредном периоду је објављивање биографија или монографија о познатим просветитељима Европе, који су својим свестраним стваралаштвом обележили време у којем су живели.

С обзиром на то да је Задужбина"Доситеј Обрадовић" право место за иницирање таквог рада посвећеног Доситеју, договорено је да ће Задужбина у најскорије време размотрити могућности за реализацију ових издавачких подухвата, пре свега са становишта могућих аутора и рокова. Поменути су и други облици сарадње, сусрети, посета Чакову и Темишвару, о чему је већ у неколико наврата било речи.


Научни скуп 2010. године

Зборник радова са научног скупа
"Доситеј и (српска) школа"

29. и 30. јануара 2010. године, у просторијама Задужбине „Доситеј Обрадовић“, одржан је Међународни научни скуп „Доситеј и (српска) школа“. У раду научног скупа учествовало је тридесетак педагога, научних радника и књижевника из земље и иностранства, који су говорили о улози Доситеја у развоју образовања у Србији.

Председник Организационог одбора скупа проф. др Душан Иванић истакао је да је Доситеј Обрадовић после Светог Саве прво име које је ударило темељ модерној српској просвети. Доситеј је тежио најпре да афирмише школу као институцију, а онда су нове генерације школи дале модеран облик који је одговарао и европском окружењу и српским националним интересима или, како би Вук рекао, српском бићу и имену.

Министар просвете у Влади Републике Србије др Жарко Обрадовић нагласио је да скуп треба да допринесе новом упознавању Доситејевих дела, као и да покаже како се тај велики српски просветитељ уклапа у традицију и реформу српског школства.

Председник Организационог одбора научног скупа био је проф. др Душан Иванић, а чланови одбора били су проф. др Војислав Јелић и Мирјана Драгаш, управник Задужбине.

Учесници научног скупа

Учесници Научног скупа „Доситеј и (српска) школа“ представили су следеће радове:

    • "Non scholae, sed vitae discimus"- Војислав Јелић (Београд)
    • Доситеј Обрадовић и (школска) књига, данас - Павле Илић (Нови Сад)
    • Доситеј Обрадовић и савремена педагогија - Љиљана Бајић (Београд)
    • Доситеј Обрадовић у уџбеницима и приручницима за учитељске школе у Србији (1871-1941) - Љиљана Станков (Београд)
    • Доситеј Обрадовић у школским приручницима између два светска рата - Бранислава Јордановић (Београд)
    • Доситејеве педагошке идеје сабране у Собранију - Мирјана Брковић (Нови Сад)
    • Доситеј Обрадовић српски просветитељ из 18. века. Прва докторска дисертација о Доситеју Обрадовићу, рад Милана Шевића - Маја Николова (Београд)
    • Доситејеве басне у настави - Зона Мркаљ (Београд)
    • Писмо љубезном Харалампију у наставном контексту - Миодраг Павловић (Београд)
    • Образовање младих у књигама и периодици Доситејевог доба - Миодраг Матицки (Београд)
    • Евангелистичка школа у Смирни у време Доситејево - Миодраг Стојановић (Београд)
    • Доситејево школовање у Грчкој и његов литерарно-мислилачки хабитус - Ненад Ристовић (Београд)
    • Доситеј и метод критичког мишљења - Зорица Несторовић (Београд)
    • Васпитавање једног народа: Доситеј и откривање јавне сфере - Марија Рита Лето (Пескара)
    • Доситеј као (педагошки?) канон - Сава Дамјанов (Нови Сад)
    • Доситеј - школа културни и национални идентитет - Наталија Јовановић (Ниш)
    • Представе о Доситеју: промашено просветитељство - Љиљана Гавриловић (Београд)
    • Доситејева беседа на отварању Велике школе 1808. - Мирко Магарашевић (Београд)
    • Културна акција српског просветитеља Доситеја Обрадовића у Албанији - Предраг Јашовић (Косовска Митровица)
    • Доситејево просветитељско позориште за српски народ - Алојз Ујес (Београд)
    • Поетика Мезимца - Марија Митровић (Трст)
    • Доситеј Обрадовић као родоначелник српске књижевности за децу и младе - Тихомир Петровић (Сомбор)
    • О Доситејевој "Ижици" - Бранкица Чигоја (Београд)
    • Доситеј(ев) читалац - Драгана Вукићевић (Београд)
    • Доситеј, Соларић и школа - Персида Лазаревић ди Ђакомо (Трст)
    • Доситејева морална начела као путоказ у васпитању и образовању младих 21. века - Мара Кнежевић (Сомбор)
    • Доситејева београдска богословија - Ђорђе Перић (Београд)
    • Српска школа између Вука и Доситеја - Душан Иванић (Београд)



Претходна страна Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: