Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности > Уметнички програми

Уметнички програми



Свечани програм „Доситејеве поруке“

19. септембар 2014.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је свечаним програмом „Доситејеве поруке“ обележила 10 година рада Задужбине и 275 година од рођења Доситеја Обрадовића.

Након извођења свечане песме „Востани Сербиjе“ Варткеса Баронијана, на стихове Доситеја Обрадовића,књижевник Љубивоје Ршумовић поздравио је присутне поштоваоце великог Доситеја пригодном беседом и, између осталог,рекао: "Доситеј је био просвећени моралиста, веровао је у доброту појединачне људске природе, а Вук је нацију схватао као духовну породицу. Слободан Jовановић их је овако окарактерисао: „Докле је Доситеј био западњак, Вук, и поред свог дуговања немачком романтизму, био је националист!“ Можемо се сад упитати: да ли постоје неке сличности у свим овим разликама? Да ли нас они ондашњи антагонизми подсећају на неке случајеве из наше савремене стварности? Да ли она четири оцила са нашег грба заиста значе „Само слога србина спасава“ или можда „Србин србина секиром сече“? Уместо одговора на ова неодговорна питања, и даље ћемо слушати стојећи лепу Доситејеву песму са „Востани Сербие, востани царице“.
Мирјана Драгаш, управник Задужбине „Доситеј Обрадовић“ говорила је о првих десет година рада Задужбине.

Председник Управног одбора Задужбине Радомир Путник је уручио признање „Доситејево благодарије“ Миодрагу Бабићу, утемељивачу и оснивачу Задужбине. Основ за стварање ове Задужбине нашао се у заштити куће у којој је рођен Доситеј Обрадовић, а коју је од приватних власника откупио "Хемофарм концерн", на чијем је челу у то време био господин Бабић.

Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић је честитајући Задужбини јубилеј, рекао и следеће: "Од свог оснивања, Задужбина посвећено и успешно ради на остваривању свог основног циља, а то је да нас окупља око порука и вредности стваралачког бића српског народа. Заснована на темељима српске традиције и културе, она истрајно негује ове вредности и, окренута ка будућности, указује на неопходност сталног учења и усавршавања посебно младих људи, који ће, као што је то чинио Доситеј у свом времену, градити модерну Србију у модерној Европи.

Овом циљу, који је Доситеј, као велики визионар, препознао још у 18. веку, Србија је и данас у потпуности посвећена. Образујући се у највећим европским центрима тог времена, Доситеј Обрадовић је несебично преносио стечена знања свом народу којем се увек враћао и помагао у најтежим историјским тренуцима. По окончању Првог српског устанка у Србији, својим знањем помогао је устројство нове државе. Основао је Велику школу – будући универзитет 1808. године и Богословију 1810. године. Као члан Правитељствујушчег совјета био је први министар просвете у Србији.

Приближио је Србији Европу и свет и Србију Европи и свету. Својим животом и делом у потпуности је потврдио једно од својих „наравоученија“ – Блажен је и богат само онај који за добро читавог друштва ради и после себе лепо име оставља“, навео је први потпредседник Владе.

У свечаном програму који је уследио учествовали су врхунски уметници који су својим трудом и талентом показали лепо лице Доситејеве Србије.





„Песничко подне“

21. март 2014.

Ове године навршава се 200 година од рођења Михаила Љермонтова, 80 година од рођења Бранка Миљковића и 90 година од смрти Алексе Шантића. Поводом Светског дана поезије, 21. марта, Задужбина је организовала „Песничко подне“ посвећено њима.

Манифестација је организована у Народном позоришту, на Сцени „Раша Плаовић“. Сала је била испуњена ученицима Прве београдске гимназије и другим љубитељима поезије и песника којима је овај дан посвећен.

Проф. др Миодраг Сибиновић, велики познавалац Михаила Љермонтова, говорио је о овом великом руском песнику. Песме које је на његове стихове компоновао А. Глазунов и А. Гречанов, извела је Тања Андрејевић, сопран, уз клавирску пратњу Добриле Миљковић. Стихове Љермонтова, у преводу професора Сибиновића, казивао је првак Народног позоришта Иван Босиљчић.

О песницима Бранку Миљковићу и Алекси Шантићу веома надахнуто је говорио академик Матија Бећковић. Стихове Бранка Миљковића казивао је глумац Игор Ђорђевић, а најлепше песме Алексе Шантића првак Југословенског драмског позоришта Гојко Шантић.

Вокални солиста, Драган Млађеновић, извео је две композиције на стихове Алексе Шантића: „Угљари“ Мирољуба Аранђеловића- Расинског и „Емина“ непознатог композитора. Дружење и разговор о песницима учесници програма наставили су у просторијама Народног позоришта.


 



Уручена награда „Доситеј Обрадовић“ за животно дело академику Јеротићу

24. фебруар 2014.

У суботу 22. фебруара 2014. г. у препуној сали Народног позоришта у Београду, уручена је награда „Доситеј Обрадовић“ за животно дело академику Владети Јеротићу.

У име жирија, у којем су били: проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић, одлуку и образложење саопштио је председник жирија проф. др Војислав Јелић.

Награду је уручио Радомир Путник, председник Управног одбора Задужбине „Доситеј Обрадовић“ уз речи: „у летописима Задужбине стајаће Ваше име као ствараоца који је наставио племениту Доситејеву мисију“.

Награда се састоји од плакете са ликом Доситеја Обрадовића коју је донирала Народна банка Србије, повеље и новчаног износа који је обезбедило Министарство културе и информисања, а који је добитник поклонио Фондацији за децу болесну од рака.

Као поклон Народног позоришта, у част лауреата одржан је уметнички програм под називом „Само дела љубави остају“ у режији Иване Драгутиновић Маричић и извођењу драмских и оперских уметника. Модератор програма била је драмска уметница Рада Ђуричин, а учествовала је Филхармонија младих „Борислав Пашћан“ под диригентском управом Ђорђа Павловића, примадоне Опере Јасмина Трумбеташ Петровић и Сања Керкез, првак Опере Иван Томашев, драмски уметници: Војин Ћетковић, Хаџи Ненад Маричић и Небојша Кундачина.

Више о детаљима са уручења награде „Доситеј Обрадовић“ за животно дело академику Владети Јеротићу, као и о уметничком програму „Само дела љубави остају“ можете прочитати у одељку Награде.


 


„Доситејева стаза“ у Врању и Нишу

26. новембар 2013.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је 22. новембра организовала књижевно - уметнички програм „Доситејева стаза“ у ОШ „Доситеј Обрадовић“ и Дому Војске Србије у Врању, а 23. новембра у Дому ученика средњих школа у Нишу.

Прилагођен средини и узрасту публике, програм су реализовали: др Миодраг Матицки,  песници Љубивоје Ршумовић, Марија Бишоф и Мирослав Максимовић, гитаристи др Урош Дојчиновић и Марија Нинковић, глумци Биљана Ђуровић и Лепомир Ивковић као и управница Задужбине Мирјана Драгаш.

Пред препуном салом oсновне школе „Доситеј Обрадовић“, у програму су учествовали и сами ђаци, са хорским извођењем свечане песме „Востани Сербије“  и читањем одломака из Доситејевих дела. Глумци су, такође, читали Доситејеве поруке и наравоученија, а звуци гитаре су свему дали посебан уметнички доживљај. У школи, као и свугде где су деца, посебне овације је доживео Љубивоје Ршумовић, са својим песмама посвећеним Доситеју, али и незаборавним фазонима и форама. На крају је десетине ђака стало у ред да добије аутограм омиљеног песника.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Учеснике програма је примио градоначелник Зоран Антић, где су размењени поздрави из Задужбине и града Врања.

У вечерњим сатима, у Дому војске Србије, пред преко 250 посетилаца, већином младих, присутне је поздравила Мирјана Драгаш, управница Задужбине, о Доситеју Обрадовићу је беседио др Миодраг Матицки, песници су читали своје песме посвећене српском великану, а његове поруке су читали глумци. Музички уметници су уз гитару извели свечану песму Востани Сербије и друге композиције, које је публика поздравила са посебним одушевљењем.


 

 

 

 

 

 

Сутрадан је гостовање настављено у Дому ученика средњих школа у Нишу. Овај дом је изграђен из посебног енглеског Фонда, који је основала добротворка Карингтон Вајлд. Дом је отворен 1926. године за смештај српске сирочади и њиме су до Другог светског рата управљале енглеске добротворке. У Дому је смештено преко 300 ученика средњих школа који немају пребивалиште у Нишу. У препуној библиотеци говорила је управница Задужбине Мирјана Драгаш, о Доситеју је беседио др Миодраг Матицки, глумци говорили поуке и поруке, а песници своје песме посвећене Доситеју. Као и у Врању, музичке композиције у извођењу врсних уметника, учинили су програм у Дому у Нишу богатијим и комплетнијим.

Аутор програма је Марија Бишоф.

Локална средства информисања су пропратила цео програм како у Врању тако и у Нишу.





Песничко подне

22. март 2013.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је и ове године обележила 21. март, Светски дан поезије, програмом који је под називом „Песничко подне“ одржан у Народном позоришту, на сцени „Раша Плаовић“.

Програм „Песничко подне“ је имао посебно свечан тон, јер је посвећен обележавању јубилеја великана нашег песништва: Петру II Петровићу Његошу, рођеном пре 200 година, Милошу Црњанском који је рођен пре 120 година и Десанки Максимовић која је умрла пре 20 година.

„Песничко подне“је започето поздравном речи Мирјане Драгаш, управнице Задужбине и свечаном песмом и химном Задужбине „Востани Сербије“ у извођењу Љубодрага                                              Беговића, тенора - солисте Београдске опере.

Проф. др Радивоје Микић је зналачки и веома надахнуто говорио о песницима.

Најлепше стихове песника изговорили су познати глумци: Гојко Шантић, који је говорио стихове Његоша, Небојша Дугалић стихове Милоша Црњанског, а Рада Ђуричин је оживела лик и песме Десанке Максимовић.

Пред препуном салом уважених пријатеља Задужбине, познавалаца и љубитеља поезије и песника, а посебно ученика Прве београдске и Филолошке гимназије, који су били специјални гости Задужбине, одржан је програм достојан имена песника у чију је част организован.



Претходна страна Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: