Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Награде > "Доситеј Обрадовић" награда страном издавачу додељена 2019 године
 
 
 
 
 

Награда "Доситеј Обрадовић" страном издавачу за 2019. годину


Поштовани представници издавачке куће „Кастаниотис“,
поштовани заступниче министра Вукосављевића, поштована управнице Задужбине „Доситеј Обрадовић“, гђо Драгаш, драге сараднице и сарадници Задужбине, представници медија, пријатељи српске књиге и грчко-српских културних веза

Награда „Доситеј Обрадовић“ настала је у сарадњи Задужбине „Доситеј Обрадовић“, Министарства културе Републике Србије и Београдског сајма, намијењена инојезичком, иностраном издавачу српских књижевних дјела. До сада је додијељена 12 пута (издавачима из Аустрије, Њемачке, Русије, Украјине, Бугарске, Македоније, Италије..), а ове године се први пут додјељује грчкој издавачкој кући Кастаниотис за преводе српске литературе.

Назив награде иностраним издавачима српске књиге на другим језицима почива на чињеници да је Доситеј Обрадовић први српски књижевник тијесно повезан и са класичним и са модерним језицима, од грчког и латинског, те од хришћанских (византијских) проповједника, до модерних писаца грчког, њемачког, италијанског, француског, енглеског језика. Међу културама и језицима које су нашег просвјетитеља опсједале, грчки језик и грчка култура су биле на самом почетку: одлазио је да слуша грчког учитеља, па је због тога гријеха и преступа добио батине од српског учитеља. Али је по напуштању манастира и одласка у Далмацију своје ходочашће ка европским језицима, науци и култури почео од Грчке (Греције, како је он писао). Похађање школа у Грчкој је послије Хопова први извор Доситејеве оријентације на модерна времена: намјеравајући да оде на Свету Гору и слуша чувеног Евгенија Вулгариса на јелинском, доспио је до Крфа, гдје је научио грчки и гдје ће се, у новим посјетама острву, осјећати као да је у Банату; потом ће у Смирни, код Јеротеја Дендрина, учити грчке класике и велике византијске богослове, црквене оце, Јована Златоустог, Оригена, Василија Великог. За Доситеја је Греција остала „мати мудрости и свију наука“ (али и примјер како неслогом пропада и пада под туђу власт), док ће му грчки бити– фаворит језик међу језицима, како је писао.

Доситеј је био најрадикалнији заступник просвјетитетљских идеја међу Јужним Словенима, али му је уписан и атрибут балкански просвјетитељ: његово дјело и његове личне везе успоставили су однос с језицима и књижевностима Румуна, Бугара, Грка, Хрвата, Албанаца: превођен је или адаптиран на више језика балканских народа. Имао је двије велике визије и двије велике опсесије: ослобођење балканских народа од османске власти и просвјећивање, не само свог народа, већ свих балканских народа (што је значило: усвајање модерних потреба и модерних институција, књига, штампа, школа, васпитање, наука). Колико је год био велики родољуб, говорио је да су му народи колико просвјећенији толико милији! 

Грчко-српске културне везе у ново доба (од 18. вијека) потичу од Доситеја и Риге од Фере, потом долазе преводи српских народних пјесама (пјесама „сестре Србије ...које имају чисто грчку лепоту“, коментарисали су преводиоци), па преводи приповиједака Лазе Лазаревића (и грчких писаца на српски), доћи ће Крф, заједнички мотив српских и грчких писаца, а с Нобеловом наградом Иви Андрићу почеће нова фаза српско-грчких културних веза у вишеструким преводима Андрићевих најважнијих дјела: издавачка кућа Кастаниотис ће се у тај процес укључити преводима Андрићевих дјела, па преводима Павићевих романа (Јасмина Радуловић) и прозе Данила Киша. Преводи са српског у издању Кастаниотиса су имала велик одјек у Грчкој: На Дрини ћуприја (превео Христос Гоувес, 2016) примљена је као кључно књижевно дјело балканске османске историје; превод Великог рата Александра Гаталице (Јасмина Радуловић, 2018) добио је награду за најбољу страну књигу у Грчкој у конкуренцији са Маргарет Атвуд (Канада), Клаудиjем Магрисом (Италијa) и Алфонсом Висентеом (Шпанија). У преводу Марије Кесини Кастаниотис је објавио класично дјело српске књижевности 20. вијека, Енциклопедију мртвих Данила Киша. Познати преводилац Андрићевих дјела, Христос Гоувес, превео је за добитника наше награде роман Владимира Пиштала, Тесла, портрет међу маскама, дјело које је такође стекло европску и ваневропску славу.

Ова имена потврђују да издавачка кућа Кастаниотис за своје читаоце бира велике и највеће српске писце. Било би нам драго да ова висока мјера остане и даље у вашим издавачким програмима, афирмишући српску књижевност, која је од Доситеја Обрадовића, преко народних пјесама и класика српске књижевности (Његоша, Лазаревића, Станковића, Андрића, Црњанског, Киша, Павића) постала дио европског и свјетског књижевног космоса.

Честитам вам награду и желим вам успјешну издавачку будућност.

Проф. др Душан Иванић

11. септембар 2019.

Жири за доделу награде „Доситеј Обрадовић“ страном издавачу је, на седници одржаној 10. септембра 2019. године, једногласно донео

                                               О Д Л У К У

да награду за 2019. годину додели угледној издавачкој кући Kastaniotis Editions S.A, Атина, Грчка, која је основана 1968. године и отада развила богату и разнолику делатност у области издаваштва.

                                          О б р а з л о ж е њ е

Издавачка кућа Kastaniotis Editions S.A. је објавила претходних година више превода романа и приповедака српских писаца, „Велики рат“ Александра Гаталице (2016), „Енциклопедија мртвих“ Данила Киша (2018) , „Тесла, портрет међу маскама“ Владимира Пиштала (2019), настављајући тиме своја ранија издања превода прозе Иве Андрића, Милорада Павића и др.

Жири за доделу награде „Доситеј Обрадовић“ страном издавачу је радио у саставу: Душан Иванић, председник, Зоран Хамовић, Марко Недић, Гојко Божовић и Младен Весковић.

Награду „Доситеј Обрадовић“ већ тринаест година заједно додељују Задужбина „Доситеј Обрадовић“, Министарство културе и информисања Републике Србије и Сајам књига у Београду, а састоји се од новчаног износа, уметнички израђене повеље и Сабраних дела Доситеја Обрадовића.

Награда „Доситеј Обрадовић“ додељује се страном издавачу за посебан допринос превођењу књижевног стваралаштва и представљању културе Србије у свету.

Досадашњи добитници награде су: "Визер Ферлаг", Беч, Аустрија (2007); "Гаиа Едисион", Бордо, Француска (2008); „Јеленкор“ , Печуј, Мађарска (2009); „Zandonai Editore“ Роверето, Италија (2010); „Ciela“ , Софија, Бугарска (2011); „Калиграм“, Братислава, Словачка (2012); „Пирамида“ Лавов, Украјина (2013); „Икона”,Скопље, Македонија(2014); „Акантиладо“ Барселона, Шпанија, (2015), „Центар књиге Рудомино“, Москва, Русија (2016); Paul Zsolnay Verlag Ges.m.b.H, Беч, Аустрија (2017) и LIT EDIZIONI из Рима (2018).

Награда ће добитнику бити уручена на Сајму књига у Београду 21. октобра 2019. године у 18 часова у сали „Борислав Пекић“.

Председник жирија
Душан Иванић

 

 

 

 

 

 

 


 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: