У уторак, 25.12.2018. године, у Доситејевом дому одржана је промоција књиге „Културна упоришта политике“ аутора доц. др Бојана Вранића, проф. др Ђорђа Вуковића и проф. др Ненада Кецмановића.
О самој књизи су, поред аутора, говорили и проф. др Дарко Танасковић и Весна Капор, модераторка.
„У спису Културна упоришта политике Ненад Кецмановић, Ђорђе Вуковић и Бојан Вранић, као мислећи и аналитични ствараоци, приклонили су се оригиналном, онтолошком и епистемолошком тумачењу политичке културе. Политичка култура је препозната као упориште и претпоставка за уметност политичког понашања и делања. Ови аутори ниједног тренутка не заборављају да политика више није краљевска наука, већ игра за моћ и умеће остваривања могућег.
Политичку културу у нашој средини пратили су идеолошко-прагматски и псеудонаучни критеријуми, који су у великој мери блокирали трагање за њеним теоријским и практичним исходиштима. Срећна је околност што су три политиколога- старије, средње генерације истраживачком синергијом сачинили дело у коме су оспорили досадашње једностраности у сагледавању политичке културе. Учинили су то кад су трагали за природом и појмом политичке културе у историји политичке филозофије и савремене друштвене науке и кад су призивалитрадицију и културу сећања, које је било тешко ишчупати из ковитлаца мистификација, нарочито због тога што је вредновање традиције остваривано ван историјске и научне методологије. Учинили су то проучавањем националног политичког менталитета студијом случаја Босне и Херцеговине, да би стигли до културног и политичког идентитета овог подељеног друштва. При свему томе, нису видели политичку културу као неспорно и посве свесно усмеравање историје, јер се није заснивала на рационалним темељима.
Ауторима списа Културна упоришта политике било је блиско Аристотелово уверење да је човек у својој суштини политичко биће. Отуда им је остало само да сањају о политичкој владавини целог народа, уместо његове старатељске мањине.“ Ратко Божовић
„Овај рукопис открива онима који су „огрезли“ у веру у рационалност и њен искључив значај за политичко понашање, због чега се нађу у неверици и збуњености чињеницом да их свакодневна реалност и политичко понашање и деловање људи увек изнова изненађује, открива им на грубом историјском материјалу и менама оводневнице колики је значај и утицај нерационалних и рационалних фактора у понашању појединаца и група и показује им да рационалност никако није довољан, а почесто ни ваљан, угао гледања и експликативни кључ за разумевање и објашњење политичког понашања и деловања. За такве читаоце ова књига ће представљати и интелектуално освежење и отрежњење. “
Илија Вујачић
„Обогаћено бројним духовним примјерима и илустарцијама из класичне политичке историје и свакодневног политичког живота, ово дјело и људима изван политиколошке струке освјетљава унутрашњу страну савремене политике која је дјелом рационална, а дјелом нерационална и нирационална. Истовремено, она људе охрабрује да нема „краја историје“ и да борба за правду и истину увијек има смисао и шансу. Штавише, политичка култура се данас показује као продуктивнији теоријски приступ од институционалне теорије, теорије рационалног избора и других савремених политичких теорија. Зато је ова изврсна студија из политичке културе и неопходна и правовремена!
Мишо Кулић
Галерија
