Признања

Од оснивања 2004. године, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је за свој рад и преданост, љубав према књизи, учењу и знању добила значајна признања. Награде и признања, било да се дарују или добијају, јесу трајно признање за учињено, али и подстицај за боље и више.

Зато ћемо и даље неговати рад са децом и за децу, проучавати Доситеја и његове поруке, на њима учити и подучавати, ширити породицу Доситејеваца којима је највећа срећа давање и даривање…

Дани европске баштине

У Свечаној сали Старог двора, 25. децембра 2015. године, градска секретарка за привреду Тијана Маљковић уручила је захвалнице бројним учесницима и организаторима туристичко-културне манифестације „Дани европске баштине“.

Ову традиционалну манифестацију већ тринаест година организује Секретаријат за привреду заједно са градским Секретаријатима, службама и Туристичком организацијом Београда. Сваке године”Дани европске баштине” имају другу тему, која је водиља бројним тематским програмима, отварају се врата бројних установа културе, музеја, легата у којима се приређују бесплатни програми. Овогодишња тема у нашој земљи била је „Стари и традиционални занати – очување и одржање”.

Задужбина “Доситеј Обрадовић” од свог оснивања учествује у манифестацији “Дани европске баштине” различитим програмима, од Туристичко- образовног програма “Доситеј у Београду”, округлим столовима, концертима и уметничкин програмима, организовањем посета Доситејевој кући у Чакову, све до уручења награде “Доситејево златно перо” у септембру ове године.

Вукова награда

Образложење за доделу Вукове награде Задужбини „Доситеј Обрадовић“

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је основана 2004. године, a идеја о њеном оснивању потекла је из потребе да се од заборава и пропадања сачува кућа у којој је рођен великан нашег просветитељства, весник обновљене Србије – Доситеј Обрадовић.

„Хемофарм“ из Вршца је откупио кућу у Чакову код Темишвара са жељом да је сачува и поклони српском народу и тако постане део националне баштине. Идеја о оснивању Задужбине је прихваћена у многим културним и просветним круговима, а носиоци иницијативе, односно оснивачи Задужбине постали су Матица српска из Новог Сада, Институт за књижевност и уметност из Београда, Културно-просветна заједница Србије из Београда и Фондација „Хемофарм“ из Вршца.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је са свим својим сарадницима, од свог оснивања, настојала да афирмише и реализује циљеве због којих је основана: проучавање стваралаштва Доситеја Обрадовића и његовог значаја за српску просвету, науку и културу; откривање и преношење на нове нараштаје основних порука укупне делатности Доситеја Обрадовића у вези с развојем српске књижевности, писмености и просветитељства, те стално обзнањивање њихових вредности у националној, европској и светској култури; представљање у земљи и свету свега оног у нашој култури и уметности што изражава савремене пориве и потребе људи, као и савремени књижевни израз, посебно нове и авангардне облике уметничког изражавања; остваривање културних и других друштвено корисних пројеката у сарадњи с угледним делатницима на пољу просвете, науке и културе у земљи и иностранству…

Задужбина је, од свог оснивања, радећи на афирмацији лика и дела Доситеја Обрадовића, веома заслужна за ново пручавање Доситеја, за веће присуство у школским програмима, у књижевним делима, у сусретима слависта, као и издаваштву.

Добитници

Културно-просветна заједница Србије је 48. пут прогласила добитнике Вукове награде.

Жири за доделу Вукове награде за 2011. годину радио је у саставу:

проф. Момчило Антоновић, академски сликар,
проф. Светислав Божић, композитор,
председник Жирија, проф. Милован Витезовић, књижевник,
Жарко Димић, историчар
Бора Дугић, музички уметник,
Рада Ђуричин, драмска уметница
проф. Драган Мраовић, књижевник и књижевни преводилац,
Љубивоје Ршумовић, књижевник,
проф. др Дарко Танасковић, професор Универзитета, Београд

и донео одлуку да су добитници Вукове награде за 2011. годину:

Задужбина „Доситеј Обрадовић“, Београд
проф. Синиша Ковачевић, драмски писац, сценариста, професор, Београд
Негосава Нена Кунијевић, уредница РТС, редитељка, Београд
Предраг Бајо Луковић, ликовни уметник, књижевник, Београд
Радован Бели Марковић, књижевник, Лајковац
Милисав Миленковић, културни посленик, драматург, књижевник, Пожаревац
Душан Миловановић, историчар уметности, Београд
Петар Сарић, књижевник, Штрпце
проф. др Гојко Тешић, књижевни историчар, професор Филозофског факултета у Новом Саду, Београд
проф. Милош Шобајић, академски сликар, Београд

Светосавска награда

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић уручио је 27. јануара 2012. године традиционалне Светосавске награде појединцима и установама који су у 2011. години допринели развоју и унапређењу образовања у Србији.

Светосавска награда је признање за посебне резултате које постижу ученици, студенти, запослени у образовању, васпитно-образовне установе и други појединци, институције и организације и тако доприносе развоју и унапређивању образовно-васпитне праксе и/или развоју научних достигнућа у области образовања и васпитања у Републици Србији.

Добитници Светосавске награде за 2011. годину су: Предшколска установа „Савски венац“, ОШ „Миливоје Боровић“ из Мачката, Јован Илић, директор ОШ „Гаврило Принцип“ у Земуну, Павле Димић, ученик ОШ „Драган Ковачевић“ из Београда, Иван Дамјановић, ученик ОШ „Ћеле кула“ из Ниша, Техничка школа из Пожеге и Музичка школа „Ватрослав Лисински“, Мирјана Вујадиновић, ученица Математичке гимназије из Београда, Милан Корњача, ђак Митровачке гимназије из Сремске Митровице, Аксентије Ивановић, ученик средње школе „Веселин Николић“ из Крушевца, Економски факултет у Суботици, Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду и група студената Факултета организационих наука из Београда.

Ово велико признање добили су и Студентски центар Приштина са привременим седиштем у Косовској Митровици, Јован Бјелобаба, директор Студентског центра у Новом Саду, Дом ученика средњих школа у Крагујевцу, Драгутин Карановић, директор Дома ученика средњих школа у Краљеву, Задужбина „Доситеј Обрадовић“, емисија „Ово је Србија“, редакције дописништва РТС и дневне новине Прес.

Златни беочуг

Признања „Златни беочуг” за трајни допринос култури Београда као и посебна признања за изузетан допринос култури и за промоцију српске културе уручене су 19. марта 2008. год. у Народном позоришту у Београду.

Изванредни „Златни беочуг” за животно дело уручен је правници Смиљи Аврамов, сликару академику Владимиру Величковићу, психијатру и есејисти академику Владети Јеротићу и диригенту Даринки Матић-Маровић, Факултету драмских уметности и Центру “Сава”. „Златни беочуг” за трајни допринос култури добили су позоришни редитељ Слободанка-Цаца Алексић, привредник и културни мецена Бранислав Баћовић, теолог Радован Биговић, Задужбина „Доситеј Обрадовић“, позоришни продуцент Милован Здравковић, филмски критичар и драматург Божидар Зечевић, архитекта Владимир Костић-Дивац.

Ово значајно признање припало је и глумцу и редитељу Томи Курузовићу, Филхармонији младих „Борислав Пашћан” и њеном уметничком директору Даници Томковић, књижевнику Зорану Милисављевићу, књижевном преводиоцу Иву Мунћану, Опери и театру Мадленианум и њеном оснивачу Мадлени Цептер, новинару и уреднику „Студиа Б” Велимиру-Вељи Павловићу, издавачкој кући “Принцип прес”, као и драмском уметнику Николи Симићу, продуценту уметничких програма Милени Стојићевић, оријенталисти Дарку Танасковићу, сликару Радовану Транавцу Мићи, композитору Корнелију-Бати Ковачу, сценаристи и драмском писцу Радославу-Лалету Павловићу и сатиричару и књижевнику Александру Чотрићу.

Према једногласној одлуци жирија, којем је председавала сликарка Оља Ивањицки, посебно признање – Повеља додељено је руском глумцу и редитељу Николају Бурљајеву за немерљиве заслуге за српску културу и српски народ.

Повеља за трајни допринос српској култури припала је италијанској књижевници Ани Сантоликуидо и италијанском књижевнику Данијелу Ђанканеу.

Грамата патријарха Павла

Поводом учешћа на Првом Божићном сајму у оквиру Божићно – Богојављенских Сретања Архиепископије београдско-карловачке у Београду у јануару 2009. године, Задужбина “Доситеј Обрадовић” награђена је Граматом патријарха Павла.