О Задужбини

Садржај стране

Оснивање Задужбине "Доситеј Обрадовић"

Задужбина “Доситеј Обрадовић” основана је 17. септембра 2004. године у Вршцу, на иницијативу “Хемофарм концерна”, као утемељивача, и оснивача: Фондације “Хемофарм”, Матице српске из Новог Сада, Института за књижевност и уметност и Културно-просветне заједнице Србије. Tом приликом одржана је Скупштина Задужбине и потписан је Уговор о оснивању. Решењем Министарства културе и медија Републике Србије о оснивању и упису у Регистар фондација, фондова и задужбина, од 21. октобра 2004. године, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је и званично почела са радом.

Оснивање Задужбине “Доситеј Обрадовић”, 17. септембра 2004. године

Основ за стварање ове Задужбине нашао се у заштити куће у којој је рођен Доситеј Обрадовић, а коју је од приватних власника откупио „Хемофарм концерн“.

Имајући у виду изузетан значај Доситејевог дела за писменост и културу Срба новијег доба, али и утицај на стварање модерних националних институција после Првог српског устанка, оцењено је да кућа треба да остане заштићена као музеј, да постане живо дело и обележје националне баштине.

Кућа је 2007. и 2012. године реновирана, обновљена и претворена у спомен-кућу, музеј, с циљем да окупља све посленике културе и писмености, а посебно младе који ће ширити знања и видике, који ће развијати себе, али и идеју мултикултуралног дијалога у циљу добре сарадње народа и ширине разумевања. Управо то је и био циљ „Хемофарма“ – да кућу сачува од заборава и нестајања, да обезбеди да она траје у корист свеколиког српског народа, да се на њеном прагу чују звонки младалачки гласови, српски језик, али и румунски и остали језици, јер је Доситеј Обрадовић, као најобразованији Србин свог доба који је утемељио савремену писменост и књижевност, своје дело углавном посветио младима.

Циљеви Задужбине „Доситеј Обрадовић“

Циљеви Задужбине, засновани на темељима наше традиције и културе и на потреби да ширимо видике и повезујемо се са светом, су:

  • проучавање стваралаштва Доситеја Обрадовића и његовог значаја за српску просвету, науку и културу;
  • откривање и преношење на нове нараштаје основних порука укупне делатности Доситеја Обрадовића у вези са развојем српске књижевности, писмености и просветитељства, те стално обзнањивање њихових вредности у националној, европској и светској култури;
  • еманципације народа који у њима живe;
  • саображавање Доситејевих погледа с идејама епохе просветитељства у ондашњој Европи и проверавање колико они могу допринети развоју Србије и српских земаља два века после;
  • приближавање земљи и свету свега онога у нашој култури и уметности што изражава савремене пориве и потребе људи, поготово оног што представља савремени књижевни израз, нове и авангардне облике уметничког изражавања;
  • припремање научних скупова са овде назначеном тематиком и издавање одговарајућих зборника; организовање сусрета, семинара, округлих столова, радионица и сличних скупова ради додатног усавршавања просветних радника који се баве књижевношћу и језикословљем;
  • подстицање развоја књижевног стваралаштва расписивањем јавних огласа за кратку причу, басну, рукопис, роман и драмско дело;
  • подстицање развоја књижевног стваралаштва младих расписивањем јавних огласа с темама које се тичу Доситејевог стваралаштва у 18. и почетком 19. века (посебно за ученике основних и средњих школа, за студенте и постдипломце);
  • организовање сусрета младих писаца и даровитих ученика из земље, заграничја и дијаспоре;
  • пружање помоћи младим даровитим писцима и уметницима око обзнањивања њихових остварења и јавног представљања тих остварења;
  • пружање помоћи студентима славистике, србистике, румунистике и других усмерења с уоченим даром за језичко истраживање, књижевно стваралаштво и изучавање књижевности;
  • приређивање изложби, представа, концерата, скупова за размену информација, сусрета клубова и подружница Задужбине које се оснивају по потреби, као и културно-уметничких програма, екскурзија и туристичко-истраживачких програма;
  • приређивање изложби, представа, концерата, скупова за размену информација, сусрета клубова и подружница Задужбине које се оснивају по потреби, као и културно-уметничких програма, екскурзија и туристичко-истраживачких програма;
  • остваривање културних и других друштвено корисних пројеката у сарадњи с угледним делатницима на пољу просвете, науке и културе у земљи и иностранству, укључујући и рад на припремању и објављивању сабраних дела Доситеја Обрадовића;
  • стваралачко повезивање локалних заједница (Темишвара и Вршца, Чакова и Сен Мартона) и других организација и установа које носе име Доситеја Обрадовића.
  • Један од најважнијих задатака Задужбине је да истакне у први план и да негује стваралаштво младих, а преко тога је и сама загледана у будућност.

Иницијатива за установљење Доситејевог дана

Управни одбор Задужбине „Доситеј Обрадовић“ и потписници предлажу да се 10. април установи као ДОСИТЕЈЕВ ДАН. (По старом календару Доситеј је умро 28. марта 1811.)

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Доситеј је јединствена личност српске културе. За њега се каже да је „једна од најлепших и најразвијенијих личности које је цела наша раса дала“, уз то личност европског ранга по утицају на српски народ и на околне народе (Румуни, Бугари, Хрвати, Словенци), као и по одјеку у славистици и по преводима његових дела на европске језике. У њему је виђено оличење европског хуманизма.

Подршком Карађорђевом устанку (песма „Востани Сербије“), ставио се у службу ослобођења и васкрса српске државне самосталности, радећи по доласку у Србију (1807) на оснивању просветних установа (Велика школа-1808, Богословија-1810), учествујући у дипломатским пословима и утемељењу правног поретка устаничке Србије.

Уз снажну тежњу ка напретку, незастариве су вредности његовог деловања и његових порука: љубав према истини, борба против заблуда и незнања, а за слободу ума и мисли.

Веровао је у свој народ, који је кретао путем просвете и науке. Имао је јасну свест о етничкој и језичкој целини српског народа без обзира на верске разлике.

Био је први у српском народу заговорник и бранилац грађанске одговорности личности и њене грађанске слободе.

За Доситеја је написано да је „новатор и иницијатор какви се ретко виђају, један од оних људи који стварају епоху и остају као путовође целога једнога народа“, „појава епохалног значаја“ , „творац сувремене народне просвете српске“.

Међу личностима од 18. века до данас Доситеј се најинтензивније обраћа свом народу где год га има, мислећи непрестано на његов напредак и на његово укључивање у модерне токове просвете и науке, истицао је да „лежи и да ће лежати у ропству народ којега срце не зна за национални понос“.

Већ за живота његово име је српском народу било свето, а нове генерације су га поставиле уз Светог Саву и Вука.

Установљење ДОСИТЕЈЕВОГ ДАНА на национално-државном нивоу била би симболичка потврда непролазне вредности Доситејевог дела и његових порука. Несумњиво би се тиме појачало и интересовање за његово дело, али изнад свега – за укључивање његових идеја у бригу за васпитање, толеранцију, подршку науци, бригу за просвету и културу.

ДОСИТЕЈЕВ ДАН би симболизовао и подстицао непрекидну борбу за унапређење културе нашег доба, потврђујући колико је Доситеј, наш учитељ, у библијском смислу речи.

ДОСИТЕЈЕВ ДАН треба да нас опомиње, пре свега на његову заветну поруку: да само деловање на истини и здравом разуму, у интересу добра заједнице, оправдава јединку као друштвено биће. У новије доба српске историје ми немамо значајнијег ни утицајнијег проповедника пожељних вредности (добро, доброчинство, љубав, трпељивост, пријатељство, сарадња) ни критичара наших слабости и слабости људског рода кроз историју.

ДОСИТЕЈЕВИМ ДАНОМ, парњаком Дану Светог Саве и Вуковом сабору, употпунило би се и оснажило јединство српске културне историје од стварања српске државе до данас: то би био дан делатника који је за ново доба српске културе био оно што је Св. Сава био за старо доба, а Вук Караџић за њен национални смер.

У Београду, 11. априла 2016. године