Обележавање Доситејевих дана 2018. године, започело је 11. априла Књижевним салоном на којем је промовисана књига „Доситеј између православља и атеизма“, хрестоматија коју је приредио Ђорђе Ј. Јанић.
Поздрављајући госте, управница Задужбине Мирјана Драгаш их је упознала са иницијативом да се сваке године од 10. до 15. априла у Задужбини, али и другим установама образовања и културе обележавају Доситејеви дани, ради очувања сећања на дело нашег великог просветитеља и преношења његових порука садашњим генерацијама.
Пред великим бројем угледних гостију у Доситејевом дому, о књизи су говорили протојереј проф. др Драгомир Сандо, проф. др Војислав Јелић, проф. др Ненад Ристовић, проф. емеритус Душан Иванић и Ђорђе Ј. Јанић.
Сви учесници су једнодушно оценили да је ова књига, посебно за данашње време, од великог значаја и да је допринела да се након два столећа добије исправнија слика о томе ко је био Доситеј Обрадовић и какав је његов значај за српску историју и културу. О Доситеју треба говорити у контексту времена у коме је живео и стварао. Он је оставио дубок траг као први министар просвете, оснивач Велике школе, оснивач Богословије, аутор песме Востани Сербије, који је „киптео“ од жеље да се српски народ треба и може ослободити од вишевековног ропства и свом снагом помагао у томе.
Доситеј Обрадовић није био човек крајности, већ је увек тражио компромисно решење. Он је помирио православље и модернизам и од једне наивне вере дошао до просвећене вере.Он припада корпусу хришћанских интелектуалаца који су слободно размишљали о одређеним теолошким питањима и проблемима. Доситеј је био европски човек, истовремено и хришћанин који се стално позива на Библију. Он је као човек свога времена размишљао као и његови савременици који су га боље разумели него каснији црквени теолози.
Књига је настала из жеље да се на једном месту добије галерија репрезентативних мишљења о једном проблему и да се дође до уравнотежених схватања о Доситеју и православљу. Текстови до којих је тешко доћи у разним библиотекама, могу да помогну будућа истраживања. Књига садржи 22 текста који су објављени у црквеној периодици од почетка двадесетог века и студију Ђорђа Ј. Јанића која је критичко полемички коментар тих текстова.
Објављивање Хрестоматије помогла је Канцеларија за сарадњу са црквама и верским заједницама, а иницијативу и подршку њеном објављивању дао је покојни др Милан Радуловић који, на жалост, није дочекао овај дан њене промоције.
Поводом годишњице смрти Доситеја Обрадовића, 12. априла у 12 сати одржан је помен у порти Саборне цркве у Београду, где почивају његови посмртни остаци. Помен је служио старешена Саборне Цркве, протојереј ставрофор Петар Лукић са саслужитељима и уз учешће хора „Прво београдско певачко друштво“. Ове године, помену је присуствовала и делегација Савеза Срба из Румуније, који су били гости Задужбине поводом Доситејевих дана и уручења награде „Доситеј Обрадовић“ за животно дело господину Стевану Бугарском. Овом приликом, представници Задужбине положили су цвеће на гроб великана чије име носи.
Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је ове године по пети пут уручила награду за животно дело, која носи име нашег великана Доситеја Обрадовића. Добитник ове награде за 2017. годину је господин Стеван Бугарски, књижевник и водећи научни и културни посленик међу Србима у Румунији.
Награда је уручена на свечаности приређеној овим поводом у Народном позоришту у Београду, сцена „Раша Плаовић“. Одлуку жирија прочитао је проф. др Војислав Јелић, председник жирија, а награду је уручио председник Управног одбора Задужбине, професор емеритус Душан Иванић, након чега је одржао и беседу о делу лауреата Стевана Бугарског.
Захваљујући на додељеном признању, господин Стеван Бугарски је одржао беседу о Доситеју Обрадовићу.
О детаљима свечаног уручења награде „Доситеј Обрадовић“ за животно дело Стевану Бугарском можете прочитати на страни Награда за животно дело 2017.
Обележавање Доситејевих дана завршено је 13. априла, скупом у Доситејевом дому, где су наши познати афористичари: Александар Чотрић, Витомир Теофиловић и Драгутин Минић Карло говорили о овом књижевном жанру и казивали афоризме чији су аутори.
На почетку овог сусрета Александар Чотрић је говорио о Доситеју Обрадовићу, који је у својим делима давао савете и полемичке погледе из морала и практичног живота и прочитао неколико његових мисли и досетки које су актуелне и данас.
Љубитељи овог књижевног жанра, су уз пуно одобравања и смеха слушали језгровите мисли познатих књижевника.
Галерија
