Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је 12. и 13. децембра 2024. године одржала Међународни научни скуп „Савременост дела Доситеја Обрадовића“, поводом обележавања великих књижевних јубилеја у 2024. години – 240 година Доситејевог дела „Совјети здраваго разума“ и 220 година чувене песме буднице „Востани Сербие“, као и 20 година постојања и активног рада Задужбине. Циљ научног скупа био је да се истакне значај Доситејевог дела и ширина књижевних области у којима се огледа језик који је био присутан, однос према учењу и школи, значај васпитања и образовања, етике, верског образовања и толеранције, значај Доситејевог учења кроз друге европске земље и утицај и сл.
С обзиром на то да Доситеј није био везан само за просвету, него је обављао и друге послове за устаничку Србију, предложено је да се приближи савременицима и та врста његовог деловања.
Учеснике Научног скупа „Савременост дела Доситеја Обрадовића“ поздравилии су Мирјана Драгаш, управник Задужбине, Славомир Гвозденовић, представник Савеза Срба у Румунији, као и др Ивица Радовић, државни секретар Министарства просвете
Након завршетка рада, учесници скупа посетили су изложбу „Сазвежђе Доситеј“, у Великој галерији Дома Војске Србије.
Захваљујемо се Народној банци Србије на гостопримству и и помоћи да се овај научни слуп реализује на највишем могућем нивоу.
Учесници Научног скупа „Савременост дела Доситеја Обрадовића“ представили су се следећим темама:
Четвртак, 12.12.2024. год.
Прва сесија
Председавајући: Татјана Јовићевић, Душан Иванић
Мирјана Д. Стефановић
Одговор на питање „Шта је то савременост Доситејевог дела?”
Никола Грдинић
Актуелност Доситејеве мисли
Војислав Јелић
Може ли морално погрешно да буде научно исправно
Радомир Путник
Анализа ТВ филма „Дивљи светац“
Драган Симеуновић
Однос политике и музике на примеру Доситејеве песме „Востани Сербије“
Доситеј и српска национална идеја
Друга сесија
Председавајући: Драган Симеуновић, Нада Савковић
Персида Лазаревић Ди Ђакомо
Доситеј између тринитаријанизма и унитаријанства
Александра Павловић
Магла, сен и сујета: Доситеј и језуитски ratio studiorum
Ненад Ристовић
Доситеј о Хипатији: антика и просветитељство из угла хришћанског хуманисте
Александар Јашин
Српско племство и Доситејева дела
Татјана Јовићевић
Просвећеност и хуманитет: Доситејево дело у (пост)модерним временима
Нада Савковић
Доситеј и јавно мњење
Душан Иванић
Доситејев „катихизис грађанских дужности“ и наши дани
Трећа сесија
Председавајући: Драгана Вукићевић, Никола Грдинић
Драгомир Сандо
Просветно предање цркве и савремени осврт на Доситеја Обрадовића
Драгана Вукићевић
Симболика одеће у тексту и на портрету
Владимир Симић
Доситеј Обрадовић и слика грађанске породице око 1800.
Слободан Владушић
Доситеј и реторика заслепљености
Јана Петровић
Доситеј Oбрадовић у савременој интердисциплинарној настави
Владимир Фишер-Небмајер
Доситеј и други народи
Петак, 13. децембар 2024.
Прва сесија
Председавајући: Добривоје Станојевић, Јелица Стефановић Штамбук
Александар Лукић
Доситеј и филозофија просветитељства
Добривоје Станојевић
"Писмо Харалампију“ као основ српског епистоларног стила
Лидија Мирков
Значај Доситејевог стваралаштва за развој новинарских жанрова
Драган Ђукановић
Доситејево спознавање Балкана и Европе — искуства за добробит свога отечества
Мирослава Глигорић
Доситеј као интелектуални номад
Никола Вујиновић
Доситеј и слободно зидарство
Друга сесија
Председавајући: Ненад Ристовић, Лидија Мирков
Бранко Алексић
Цар Јосиф II и генерал Лаудон, принц де Лињ и Казанова– у позадини Доситејеве Песне о избављенију Сербије
Александар Прњат
Просветитељство Доситеја Обрадовића
Милко Штимац
Просветитељска начела о уређењу друштва, економије и државе у делима Доситеја Обрадовића
Бојана Антонић
Чувство и јестество у делу Доситеја Обрадовића и Павла Соларића
Јелица Стефановић Штамбук
Ритам просветитељства Србије: Доситејева дипломатија расветљавања моћи човекољубља
Дејан Јовановић
Српска револуција и Доситеј Обрадовић
Наташа Марјановић
О музичким верзијама песме Востани Сербије
Драга и поштована госпођо Драгаш, управнице Задужбине „Доситеј Обрадовић“,
Уважени господине Гвозденовићу, који долазите из Темишвара испред Савеза Срба у Румунији,
Уважени професоре Иванићу,председниче Организационог одбора,
Поштовани професори, научни и културни прегаоци -учесници Научног скупа,
Чини ми изузетну част, задовољство и привилегију што сам у могућности да вам се као државни секретар обратим испред Министарства просвете и у име министра проф. др Славице Ђукић Дејановић, на свечаном отварању међународног Научног скупа „Савременост дела Доситеја Обрадовића“ и да вам пренесем њене срдачне поздраве и искрене честитке.
Овај научни скуп, уз прекјучерашњу изложбу „Сазвежђе Доситеј“ којој сам и сам као и већина вас присуствовао, представља финалну и величанствену целину читавог низа догађаја и манифестација које су им током 2024. године претходиле, у оквиру целине Доситејеви дани, укључујући и свечану академију Учитељ Доситеј у Народном позоришту, под покровитељством Министарства просвете, као и свечану академију Химна химни у Дому војске Србије.
Сви ови догађаји и манифестације посвећени лику и делу Доситеја Обрадовића су изузетно успешно и на високом нивоу организовани од стране Задужбине која у овој години обележава 20 година свог плодоносног рада.
Поштована госпођо Драгаш, драги пријатељи Задужбине, драги пријатељи и прегаоци дела Доситеја Обрадовића, искрене честитке и високо уважавање и захвалност испред Министарства просвете Републике Србије.
Доситеј то несумњиво заслужује, не само од стране Задужбине већ од целокупне образовне, научне и културне, заправо целокупне друштвене заједнице Србије, јер уколико се неко може препозанати кроз Његошеве речи: Благо оном ко довјека живи, имао се рашта и родити!“ - онда је то свакако Доситеј Обрадовић!
На самом почетку бих кратко подсетио да је Доситеј Обрадовић својим радом дубоко и широко поставио темеље српског просветитељства, образовања, српске културе. Он је први препознао важност језика, творац је идеје да се пише народним језиком, како би књиге биле разумљиве свима који тим језиком говоре, јер је био свестан чињенице да јекњига средство ширења знања и просвећивања једног народа, ма где се он налазио.
Нико пре Доситеја, а ни после њега, није поставио дубљи темељ ни ширу основу народном просвећивању. Увек је истицао да су просвета и наука основ напретка. Његово име уважавало се и тада и сада, а рад и идеје и даље инспиришу многе и потребно је да се делу Доситеја и његовим порукама чешће сви ми враћамо, посебно генерације младих.
Цењени скупе, даме и господо,
Образовање представља један од најзначајнијих сегмената друштва, а квалитетно образовање кључно је за напредак државе. Напредак неке земље, у сваком погледу, зависи од образовног система, јер узлазном путањом данас иду она друштва која се заснивају на знању, науци, иновацијама, култури, креативности, духовности.
Само тако можемо да од наших садашњих ученика и студената очекујемо све боље економисте, правнике, филозофе, информатичаре, уметнике, биологе, физичаре, хемичаре, математичаре, учитеље, инжењере, лекаре...
Основни смисао укупне делатности образовне и научно-истраживачке заједнице је повећање и размена знања, идеја и информација међу људима света. Управо је то животни пут и дело Доситеја Обрадовића. Лично као заједнички именитељ свих нас овде присутних препознајем у чаробним речима – ЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ; које представљају мото Министарства просвете и које нас нераскидиво спајају са Доситејем.
Михајило Пупин је изговорио:
Знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот!
Цењени скупе, даме и господо,
Тадашње Министарство просвете, науке и технолошког развоја је 2020. године донело одлуку да се 10. април (28. март по старом календару) од школске 2020/2021 године установи као „Доситејев дан“ – дан сећања на Доситеја Обрадовића, великог српског просветитеља и првог српског министра просвете. На основу ове одлуке „Доситејев дан“ је ушао у школски календар важнијих датума који се обележавају у школама. Директорима школа је упућен допис у коме се констатује да се у седмици од 11-15 априла у оквиру образовно-васпитног рада, а у складу са узрастом ученика, планирају активности и садржаји којима би се ученици упознали или подсетили на значај имена и дела Доситеја Обрадовића. Међу предложеним делима су „Басне“, делови „Писма Харалампију“, одломци „Живота и прикљученија“ као и критички делови „Совјета здраваго разума“.
Желећи да додатно препозна и афирмише лик и дело Доситеја Обрадовића Министарство је 2021. године донело одлуку да уз Светосавску награду установи и Повељу Доситеј Обрадовић за постигнуте доприносе у образовању. На овај начин доделом Светосавске награде, Вукове дипломе и Повеље Доситеј Обрадовић Министарсво просвете је на најлепши начин спојило три великана српског просветитељства и образовања.
Повеља Доситеј Обрадовић се додељује једном годишње, а право да буду предложени имају ученици основних и средњих школа, студенти свих нивоа студија, запослени у школским установама свих нивоа образовања, стручна друштва и струковна удружења, аутори стручних и научних дела у области образовања и васпитања и науке, појединци и институције који својим радом доприносе образовању и васпитању (новинари, медији, привредна друштва, издавачке организације, фондови и наглашавам ЗАДУЖБИНЕ!
Прве повеље за 2021. годину уручене су од тадашњег министра Бранка Ружића управо у просторијама Задужбине 10. априла 2022. године; друге за 2022. годину 10. априла 2023. године у Свечаној сали Ректората Универзитета у Београду, чије прочеље краси портрет Доситеја изложен на изложби у Дому војске Србије, такође од министра Бранка Ружића, а треће за 2023. годину 24. априла 2024. год. на свечаној академији Учитељ Доситеј у Народном позоришту уручене су од министарке проф. др Славице Ђукић Дејановић.
Министарство просвете је у септембру месецу ове године у консултацији са Задужбином и госпођом Драгаш донело одлуку да се следеће Повеље Доситеј Обрадовић (ради избегавања колизије и нејасноћа у односу на Светосавску награду) не додељују за календарску већ за школску годину, тако да ће следеће повеље бити додељене за 2024/2025 годину. Министарство ће објавити јавни позив у априлу 2025. године управо на Свечаној академији, позив остаје отворен до краја летњег полугодишта/семестра, а повеље ће бити додељиване 8. новембра на Дан просветних радника у једној од награђених школских установа. Додела Повеље Доситеј Обрадовић заслужује простор Задужбине, свечану салу ректората Универзитета у Београду, Народно позориште у Београду, али свечану доделу Повеље заслужују и школе широм Србије. Доситеј је путовао Европом, драгоцено је да на овај начин путује и Србијом.
Лично ми чини задовољсто и част што сам и од стране министра Ружића и министарке Ђукић-Дејановић именован за Председника комисије за доделу повеља.
Цењени скупе, даме и господо,
На овај начин следећи и афирмишући идеје које је заговарао управо Доситеј, Министарство просвете наставља да ради на унапређењу образовног процеса и стварању још квалитетнијих услова за рад и учење.
Његове идеје следите и сви ви који сте учесници научног скупа „Савременост дела Доситеја Обрадовића“ који организује Доситејева задужбина, а која је себи у задатак дала да проучава стваралаштво Доситеја Обрадовића и његовог значаја за српску просвету, науку и културу и преноси на нове нараштаје поруке укупне делатности Доситеја. Отуда и организација овог скупа који је изнедрио Књигу резимеа, док ће радови бити штампани у посебном Зборнику и на тај начин бити доступни широј научној и стручној јавности.
На крају бих желео да се као особа која је провела 45 година наставничког рада на Универзитету у Београду захвалим свима вама који сте се посветили и припремили за овај научни скуп, као и да још једном захвалим Задужбини која посвећено баштини заоставштину нашег Доситеја, првог министра просвете и црквених дела и оснивача Велике школе у Београду 1808. године, претече данашњег Универзитета у Београду управо уз његове речи:
Идућ учи у векове гледа! На многаја љета! Хвала и живели!
Галерија
