У уторак, 26. маја 2026, у просторијама Задужбине одржан је још један Књижевни салон „Код Доситеја”, када је представљена монографија проф. др Николе Грдинића о Захарији Орфелину. Програм и дискусију водила је проф. др Драгана Вукићевић, уредник Књижевног салона, а публици се на почетку обратила Мирјана Драгаш, управник Задужбине, представљајући најскорије признање за допринос развоју знања и културе, које је Задужбини доделила Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”.
Стручњаци из различитих области српске културе 18. и 19. века, обратили су се заинтересованој публици, износећи своје утиске и рефлексије о делу проф. Грдинића. Истицавши врлине књиге, проф. др Нада Савковић говорила је могућностима за нова тумачења Орфелиновог дела које студија отвара.
Проф. др Душан Иванић указао је на специфичности Орфелиновог положаја у српској култури и на полемичку природу студије, која уз широку контекстуализацију и расправу о поетичким концептима отвара нове хоризонте мишљења о српској књижевности и култури. О врлинама језика и стила, као и о односу овакве студије према читаоцима и њеном доприносу читалачкој култури, говорио је проф. др Војислав Јелић.
Описујући студију „Захарија Орфелин” као синтезу стогодишњег проучавања дела овог значајног уметника и интелектуалца и дефинишући је као „интерпретативну културноисторијску монографију”, проф. др Владимир Симић указао је на бројне тачке које повезују проблеме Орфелиновог доба са савременим тренутком.
Последњу реч имао је аутор, који је говорио о својим побудама за писање, истичући да је Орфелин аутор који је због своје креативне интелигенције видео надолазећу будућност, али да у свом добу није могао имати заслужен положај, што се негативно одразило на његову потоњу рецепцију. Проф. Грдинић је као један од својих циљева истакао то да се Орфелинов незавидан положај у српској култури промени набоље, те да се нада да ће из његове студије будући истраживачи развити нове путеве у разумевању дела једног од највећих српских просветитеља.
Тамара Бабић
сарадник Задужбине
Галерија
