„Када су после примања града топови на београдском граду и звона београдским црквама објавили, да је Београд слободан српски град, понесен великон народном радошћу, Стојан Живковић се, пред својом радњом, „Три кошнице“ на Теразијском сокаку, попео на једно буре, раширио је руке и сакупљеној омладини око себе узвикнуо је: „Децо, славног сербског народа, чувајте наш херојски бели град, браните га увек од његових душмана и будите достојни његове историческе славе. То вам је аманет нас, стари, који одлазимо са ових кратких животних стаза“
Полексија Д. Димитријевић-Стошић
Априлске свечаности 1867. године
У уторак 12. јуна 2018. године, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ у сарадњи са Музејом града Београда и Конаком кнегиње Љубице остварила је двочасовни програм за децу и младе „Београд – Михаилов град“ – упознавање развоја културе града Београда од ослобађања од отоманске империје до данашњих дана, кроз оживљавање прича из свакодневног живота тадашњег београдског становништва.
У програму су учествовали ученици и наставници Основне школе „Војвода Мишић“ из Београда који су својим надахнућем, стваралаштвом и лепотом уметничког израза оживели једну епоху и приредили прави стваралачки времеплов.
Пажљиво одабрани тематски садржаји и разноврсне активности (израда костима, накита, личних ствари, ордења, мачева, макета) водила нас је у свет узбудљиве епохе, другу половину деветнаестог века, када је Београд отворио врата ка новој културној стварности, а кнез Михаило Обреновић, у датом тренутку постао носилац идеја, вредности, историјских и политичких одлука које су усмериле Србију ка сједињавању са тадашњим европским културним простором.
Под сводовима Конака уз композиције Корнелија Станковића, Шопена, Штрауса и других представника романтизма оживели смо игре и плесове тадашње Европе које су свој снажан утицај имале и у нашој престоници.
Кнез Михаило Обреновић III, један је од омиљенијих владара у историји српског народа, јединствен по томе да у главном граду има своје утврђено место, кућу из детињства, улицу, позориште, споменик и цркву, односно, гроб где и данас почива, одолевши бројним ратовима и разарањима, бурној историји, сменама владара, држава и идеологија. У свим тим годинама, кнез Михаило остаје на истом месту, увек уз свој град и народ, да чува и подсећа на чињеницу да је пре 150 година, уз огроман труд и залагање његових претходника, одредио нови правац развоја културног идентитета града Београда и Србије, који је обликово и нас који живимо у модерном Београду.
Културна стварност града Београда, од тог времена, постаје богатија за још једну димензију у култури, која почива на нововековним културним идеалима Западне и средње Европе које прихвата српска култура, на идеалима рационалности, модерности и просвећености. Та димензија, између осталог, наглашава слободу личности, стваралаштво, креативност и неговање различитости духовног и културног израза.
Програм, под именом „Београд-Михаилов град“ има циљ да културним и уметничким садржајима и активностима освежи сећања на личност и дело Михаила Обреновића, и његов допринос у постављању темеља европског идентитета граду Београду, у периоду стварања модерне српске државе.
Галерија
