Изложба „ПРЕКРЕТАЊА. Хале-Лајпциг, прекретница у животу Доситеја Обрадовића“

У Конаку кнегиње Љубице, 10. децембра је отворена изложба ПРЕКРЕТАЊА. Хале-Лајпциг, прекретница у животу Доситеја Обрадовића, ауторке Драгане Грбић.

Изложба је заједнички пројекат Задужбине „Доситеј Обрадовић“ и Института за књижевност и уметност, а подржали су је Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Центар за промоцију науке, а домаћин изложбе је Музеј града Београда.

Изложба ПРЕКРЕТАЊА. Хале – Лајпциг, прекретница у животу Доситеја Обрадовића настала је поводом 230 година од објављивања Писма Харалампију и Живота и прикљученија са циљем да осветли околности Доситејевог студијског боравка у Халеу и Лајпцигу. Те околности су допринеле томе да се Доситеј Обрадовић у тренутку објављивања ових дела, директно укључио у философске, научне и културне токове у процесу дефинисања програмских оквира просветитељства, и захваљујући том прегалачком чину равноправно стао раме уз раме са тада у Европи водећим мислиоцима – Јоханом Августом Еберхардом, Имануилом Кантом и Мозесом Менделсоном. Поред материјалa који представља два научна открића у домену проучавања стваралаштва Доситеја Обрадовића, изложба доноси и материјал којим се илуструје осамнаестовковни студентски живот и свакодневица, као и низ докумената који сведоче о Доситејевом боравку у Халеу и Лајпцигу.

Путовање, као битна психолошка и антрополошка компонента у развоју једне индивидуе, у случају Доситеја Обрадовића показала се као одсудни чинилац који је га посредовањем међу различитим културама, језицима, народима и обичајима са циљем њиховог приближавања, размене и узајамног богаћења, доминантно обликовао. Отуда је, поред поменутог научног аспекта, изложба симболично уоквирена путовањима Доситеја Обрадовића, на којима је провео више од 40 година. Путујући по Европи и Малој Азији као некакав осамнаестовековни „бек-пекер” са покојим дукатом који би с времена на време зазвечао у његовом џепу, Доситеј Обрадовић је кључни (ис)корак начинио приликом свог преласка из Халеа у Лајпциг. Његов боравак у ова два центра европске просвећености представља преломну тачку не само за његову поетику, него и важан моменат у развојном току просветитељства међу јужним Словенима, јер се он управо тада одлучио да почне објављивати на српском народном језику.

На тај начин се кроз симболичну пратећу причу о путовањима у изложбеном материјалу истовремено наглашавају и три основне идеје Обрадовићевог просветитељског програма

– писање на народном језику као пут ка демократизацији знања и еманципацији, развијање слободног критичког мишљења и развијање верске толеранције.

Уз изложбу која ће трајати до 9. фебруара 2014. године одвијаће се и пратећи програм.

  У петак, 10. јануара 2014. год. у Конаку кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, одржаће се Књижевни салон „Код Доситеја“ с почетком у 18.30 часова.

На програму:

  • доц. др Зорана Опачић, „Повести Госпоже Добронаравне. Поучителни магазин за децу Аврама Мразовића – посрба магазина Жан Мари Лепренс де Бомон“
  • мр Станислава Бараћ, „Просветитељски дискурс листа Сељанка (1933-1935)“
  • разговор поводом зборника „Традиција просвећености и просвећивања у српској периодици“ води др Марко Недић

  Четвртак, 16. јануар у 18 часова

  • Предавање проф. др Мило Ломпар, „Дух просвећености у српској аутобиографији"

  Петак, 17. јануар у 18.30

Књижевни салон „Kод Доситеја"

На програму:

  • др Смиљана Ђорђевић, „Идеологија традиције у доба просветитељства – Јован Мушкатировић"
  • Жарко Рошуљ, „Један Доситејев настављач – Афоризми о воспитанију Ђорђа Натошевића"

  28. јануар 2014. у 11 часова

„Доситејево баснопозорје
Представа за децу у извођењу ученика Основне школе „Вук Караџић“, у режији Радице Ристић према тексту Златка Грушановића

  28. јануар 2014. у 13 и 14 часова

  • Aуторско вођење кроз поставку

  30. јануар 2014. у 18 часова

  • Предавање: доц. др Ненад Николић, „Доситеј, Србија и Камчатка или О просвећеном национализму“

  31. јануар 2014. у 18:30

  • др Марта Фрајнд, „Позоришни часописи као образовно штиво“
  • др Бојан Јовић, „Авангардисти као популаризатори и просветитељи – почеци тематизовања филма у нашој авангардној публицистици“
  • разговор поводом зборника Традиција просвећености и просвећивања у српској периодици води др Марко Недић

Галерија