Реч уредника
Поштоване даме и господо, драге колеге и сарадници Доситејевог врта, Пријатељи Задужбине „Доситеј Обрадовић” и поштоваоци Доситејевог дела,
дозволите ми да се на самом крају овог Књижевног салона, а на почетку свог кратког обраћања најпре захвалим Задужбини „Доситеј Обрадовић”, која се труди да очува спомен на Доситеја својим бројним активностима, међу којима је и објављивање Годишњака Доситејев врт који излази читаву деценију; потом проф. др Вукићевић која је Годишњак покренула и прве три године уређивала, проф. др Иванићу који се трудио да свих ових година са Уредништвом ту просветитељску ватру одржи, и посебно бих желела да захвалим свим сарадницима Доситејевог врта којих је током претходних 11 година било тачно 175, укључујући чланове Уредништва, ауторе и рецензенте из Србије и из иностранства. Када упоредимо ову статистику са претходним бројем, видимо да је у протеклих годину дана у нашу просветитељску башту свратило чак 15 нових сарадника, што заиста није мали број стручњака за област проучавања 18. века и просветитељства.
Од првог Доситејевог врта који је посађен на око 300 страница просветитељска рајска башча се током 12 година удесетостручила и нарасла до готово 3000 страница. Статистика није лош метод за стицање општег увида, те бих се осврнула кратко на резултате нашег заједничког вртларског труда. Током дванаест година објављено је 62 студије у рубрици „Век светлости”, 25 прилога из архивске и друге грађе у рубрици „Ризница”, приказано је укупно 50 књига, што је заиста импресивно, уколико се узме у обзир да је свака приказана монографија у вези са проблематиком просветитељства. У сталном одељку Доситејевог врта посвећеном Награди „Доситеј Обрадовић” једанаест лауреата је добило свој простор, а у рубрици Летопис Задужбине „Доситеј Обрадовић” представљене су бројне конференције, округли столови, песничка поднева, дечије радионице, књижевни салони и доделе награда. У новом броју Доситејевог врта за 2025. годину биће објављена библиографија свих прилога објављених у Годишњаку Задужбине „Доситеј Обрадовић” од 1. до 12. броја, коју ће приредити мср Стефан Здравинац и мср Сандра Трифковић из Института за славистику Универзитета у Келну. Тим прилогом ћемо добити преглед проучавања српског просветитељства који се одвијао у Доситејевом дому током претходних дванаест година.
Дванаести број Доситејевог врта за 2024. годину окупио је 28 аутора прилога и 8 чланова рецензентског тима, што заједно са члановима Уредништва чини 45 марљивих вртлара наше просветитељске баште. Будући да се у складу са научном категоријом коју 2 Годишњак носи (М52) трудимо да осим из Србије окупимо око Доситејевог врта и сараднике из иностранства, драго нам је да у овом броју осим чланова проширеног Уредништва, како међу рецензентима, тако и међу ауторима имамо сараднике из иностранства, чиме настојимо да популаризујемо проучавања српског 18. века и изван граница наше земље.
У Годишњаку бр. 12 објављен је укупно 31 прилог, од тога 7 оригиналних научних студија из области проучавања књижевности, историје и философије српског просветитељства; 5 радова у рубрици Ризница која доноси прилоге из архивске, историјске и језичке грађе, два превода са немачког на српски језик, приказано је 8 књига при чему је књига проф. др Сименуновића Политичка мисао нововековних српских просветитеља приказана у оквиру темата са представљања у Књижевном салону „Код Доситеја”, који је уредила проф. др Драгана Вукићевић.
Посебан простор у овом броју заузели су радови презентовани на Округлом сто „Одговор(и) на питања: Шта је просвећеност и шта значи просвећивати (данас)?”, који се одржао у Задужбини „Доситеј Обрадовић” 26. септембра 2024. Будући да је то био четвртак, а да смо се и данас окупили у четвртак да промовишемо нови број Доситејевог врта, усудили бисмо се да кажемо да и ми полако претварастамо у просветитељско Друштво четвртком, по угледу на Канта и Менделсона, који су припадали немачком просветитељском Друштву средом. Oкругли сто je организован поводом обележавања неколико важних јубилеја – 300 година од рођења Имануела Канта и 240 година од чувене полемике која се у Западној Европи водила око појма просвећеност, а у оквиру које је објављено више од седамдесет текстова. Најпознатије одговоре на питање „Шта је просвећеност?” дали су Кант у есеју „Одговор на питање: шта је просвећеност?”, који се сматра и својеврсним манифестом епохе, и Мозес Менделсон у есеју „О питању шта значи просвећивати”. Оба есеја у новом преводу академика Данила Н. Басте са немачког на српски језик објавили смо у оквиру овог темата. Колико је мени познато, то је трећи превод Кантовог есеја и други превод Менделсоновог есеја на српски језик. Постојање различитих верзија превода научних дела одлика су заиста зреле академске средине, чиме се и ми овим доприносом у Годишњаку можемо подичити. У првом делу темата објављени су радови „Немачко прикљученије просвећености – Кант и Друштво среде” др Предрага Крстића, вишег научног сарадник Института за филозофију и друштвену теорију; и „Историјска и просвећеност данас – две политике” проф. др Ненада Николића са Филолошког факултета Универзитета у Београду. Будући да ће у идућем броју Доситејевог врта за 2025. годину бити објављен други део овог темата са прилозима које су јесенас на Округлом столу саопштили проф. др Ива Драшкић Вићановић, декан Филолошког факултета, проф. др Ирина Деретић са Филозофског 3 факултета и др Милан Ћирковић, научни саветник Астрономске опсерваторије из Београда и Института за будућност човечанства Универзитета у Оксфорду, симболично ћемо и обележавање овог важног јубилеја просветитељства пренети и у народну годину, те тиме рефлектовати чињеницу да се и чувена полемика у Берлинском месечнику и у другим европским академским часописима одвијала не само 1784. него и током 1785. године.
У рубрици Век светлости објављени су радови уважених и међународно признатих проучавалаца просветитељства попут проф. др Харалда Хепнера са Универзитета у Грацу, који доноси један нови поглед на Београд као град на двострукој периферији – на рубу Хабзбуршке монархије и на периферији Османског царства; рад проф. др Раје Заимове са Универзитета „Климент Охридски” из Софије о јужнословенским преводима и рецепцији прича из 1001 ноћи; рад проф. др Илије Марића о Доситеју као првом српском философу. У овом броју смо објавили и радове млађих колега докторанткиње Јелене Апостоловић са Института за славистику Универзитета у Келну о занимљивом преплетају фактографије и фикције у Павићевој приповеци „Анђео са наочарима”, као и теоријски врло иновативан рад Уроша Ђурковића, докторанда на Филолошком факултету Универзитету у Београду, о еротолошким темама у романима Атанасија Стојковича. Радове доктораната са Филозофског факултета у Новом Саду објавили смо у рубрици „Ризница” – прегледни рад Марка Кричке о историји Срба у Далмацији у 18. веку, рад Андрее Стоиљковић са језичком грађом и о славенизмима у драми Јоакима Вујића, као и рад о славенизмима у Стеријиним драмама који заправо представља наставак истраживања из претходног броја, наше, нажалост трагично преминуле колегинице, Емилије Поповић. Отварањем просветитељске баште за радове млађих колега желели бисмо да подржимо јуност српкску у њиховим првим корацима проучавања српског просветитељства, до чега је и сам Доситеј посебно држао.
У овом броју, као и у претходном, објавили смо неколико радова колега из различитих културних установа које се налазе по мањим градовима у Србији, јер нам је намера да у Доситејевом врту покушамо да децентрализујемо проучавање 18. века. Стога смо позвали на сарадњу колеге из научних и културних институција попут архива и музеја изван Београда и Новог Сада, и објавили прилог колеге Радована Сремца из Музеја наивне уметности „Илијанум” из Шида о Шиду у 18. веку. Приказали смо књигу колеге Степановића из Историјског архива у Сомбору, а у претходном броју смо обележавајући јубилеј Атанасија Стојковића имали неколико сарадника из културних институција у његовој родној Руми.
У духу те линије објавили смо и неколико прилога који имају везе са српском историјом и културом изван садашњих граница наше земље, као што је нпр. прилог Марка 4 Кричке о Србима у Далмацији 18. века. Покушали смо и да осветлимо проучавање нашег просветитељства и 18. века са стране, те смо објавили два рада колега из иностранства – проф. Харалда Хепнер о Београду у 18. веку и рад проф. Раје Заимове о бугарско-српским књижевним везама. Приказан је и зборник Град у променама – промене у градовима објављен на немачком и енглеском језику који су уредили проф. Хепнер, проф. Бер и др. Тишлер Хофер, а на којем је сарађивао и прилоге српској историји 18. века објавио члан нашег Уредништва, проф. др Ненад Нинковић.
Објављено је укупно шест приказа о монографијама из домена проучавања српског 18. века, а ипак нисмо успели да прикажемо све књиге из ове области које су објављене 2023. или 2024. године, што је заиста охрабрујући податак за нас проучаваоце, који говори у прилог томе да ова област ипак није сасвим маргинализована. Др Татјана Јовићевић је писала о преводу докторске дисертације Пере Илића о Доситеју Обрадовићу, коју је са немачког на српски превео академик Баста а поговор написао проф. др Илија Марић; доц др Јелена Марићевић Балаћ писала је о есејима колеге Ераковића о српској књижевности 18. и 19. века; приказ др Драгане Милић говори о занимљивој историјској монографији проф. др Милоша Ђорђевића о немачким погледима на Србију у 18. веку. Ту су још и прикази Ленке Настасић о књизи млађе колегинице Данице Трифуњагић о слици Европе у документарној прози 18. и 19. века, Атиле Фајфера о књизи Милана Степановића о Елиберацији Сомбора половином 18. века и Алекса Поповић о међународном зборнику радова Град у променама – промене у градовима.
Осим ових рубрика ту су и стални прилози Годишњака – блок посвећен лауреату Награде за животно дело „Доситеј Обрадовић”, коју је за 2023. добио господинн Радомир Путник. Летопис Задужбине за 2023. који доноси списак бројних активности приредиле су Марија Вучетић и Вероника Станић.
Овај број је, као и претходни, изразито интердисциплинарни, јер доноси прилоге из домена историје, философије, историје књижевности, историје језика и политичке историје. Овакву разноврсност Доситејев врт осим ауторима студија, има пре свега да захвали сјајним члановима Уредништва, који су својим компетенцијама и посвећеним ангажманом допринели таквом разбокоравању просветитељске баште – проф. др Душану Иванићу, проф. др Исидори Бјелаковић, проф. др Ненаду Нинковићу, др Милици Ћуковић, и спољњим члановима Уредништва проф. др Персиди Лазаревић ди Ђакомо и проф. др Марији Рити Лето са Универзитета у Пескари, проф. др Моники Фин са Универзитета у Падови, и проф. др Роберту Ходелу са Универзитета у Хамбургу. Квалитету овог броја Годишњака знатно је допринео је изузетан рецензентски тим проф. др Надежда 5 Александрова са Универзитета Климент Охридски из Софије, проф. др. Ненад Николић, проф. др Радослав Ераковић и проф. др Горан Васин проф. др Владан Гавриловић, доц. др Јелена Марићевић Балаћ са Универзитета у Новом Саду, колегинице из Историјског института др Исидора Точанац и др Јелена Илић Мандић, др Ана Мацановић из Института за српски јези и др Милена Зорић Латовљев са Високе школе струковних студија за образовање васпитача на чему смо им неизмерно захвални, посебно колеги Ераковићу и колеги Васину, који су одвојили своје време да и данас буду са нама.
Имајући на уму дух времена у којем живимо, са једне стране, а са друге, императив за напретком као ултиматум Доситејевог доба, потрудили смо се да наш Homo Viator ухвати корак са овим дигиталним добом, тиме што смо нашем просветитељу подарили и неколико аватара. Тиме бисмо желели да популаризујемо проучавање 18. века посебно међу млађим генерацијама, а чињеницом да је Доситејев врт профилисан као часопис са отвореним приступом и у целини доступан на Интернету настојимо олакшати рецепцију заинтересованим читаоцима како код, тако и изван наше земље.
Изражавањем неизмерне захвалности свим ауторима, члановима Уредништва и рецензентског тима и посебно говорницима који су се у својим излагањима осврнули на просветитељске плодове које нам је подарио 12. број Годишњака Задужбине „Доситеј Обрадовић” завршила бих своје излагање и позвала бих све љубитеље лика и дела Доситеја Обрадовића и просвећеног духа да наврате у нашу просветитељску башту и обрадују нас прилозима за нову 13. свеску.
Др Драгана Грбић
Главни уредник Доситејевог врта, Годишњака Задужбине „Доситеј Обрадовић”
