На свечаности којој су присуствовали министар културе и информисања, господин Владан Вукосављевић, угледни гости из министарстава, градских органа управе, институција културе, образовања и науке, издаваштва, чланови органа Задужбине, поштоваци и пријатељи и бројни представници медија, отворен је Доситејев дом.
Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је након 13 година од свог оснивања добила на трајно коришћење простор у згради у којој је некада било Министарство просвете, у улици Краља Милана бр. 2. Министарство културе и информисања је издвојило 4.900.000,00 динара за адаптацију дела простора.
Поздрављајући госте, управница Задужбине, Мирјана Драгаш, је подсетила да су 1911. године, приликом обележавања стогодишњице Доситејеве смрти, културни прегаоци српског народа изразили жељу да се у Београду отвори Доситејев дом који би био место окупљања просветних радника и свих стваралаца у области културе. Отварањем овог простора створила се могућност да се испуни њихова жеља.
Отварајући „Доситејев дом“ министар културе и информисања је рекао: „Ово је леп и велик тренутак за српску културу који је требало да се деси раније. Задужбина “Доситеј Обрадовић” добила је простор какав јој припада. У устаничку Србију која је дрхтала грозницом борбе за слободу, Доситеј је унео другу врсту грознице – просветитељску, реформаторску, енциклопедистичку, револуционарну и те две ствари које су, логика би налагала, антипод једна другој, сложиле су се у фину хармонију и оно што је деловало немогуће у том тренутку, десило се – Србија је кренула да се развија у свим правцима и да ствара државу, институције и школе.”
Министар Вукосављевић је истакао да Доситејеве речи и дело одјекују у времену и историји, а знак питања за све је, колико су актуелне данас и у времену које долази. „Мислим да можемо и у томе јесте снага Доситејеве просветитељске поруке и ако његове речи чујемо, разумемо и са благим изменама преведемо у садашњи контекст, схватићемо и схватамо колико је то упозорење актуално и данас“.
Председник Управног одбора Задужбине Душан Иванић је истакао да је Доситеј остао “знак модерног идентитета српске културе, просвећености, слободног, верски (а можемо додати – идеолошки и политички) толерантног грађанина”.
Од свог оснивања Задужбина је настојала да у издањима, изучавању и популаризацији Доситејевог дела уједини културу сећања са савременом културом и најавио да ће у Доситејевом дому интензивирати Доситејеве школске дане, настојати да Доситејев салон постане редовна трибина за размену критичке мисли о новим издањима и различитим сферама, а округли столови и научне конференције предвиђају се као редовна делатност.
“Доситејев дом треба да постане место одржавања предавања и дискусија о стратешким питањима развоја наше културе и о аспектима њеног идентитета и очувања идентитета Срба у расејању”, поручио је Иванић.
На свечаности су уручене и захвалнице институцијама и појединцима који су допринели раду Задужбине: Министарству културе и информисања Републике Србије, СББ Фондацији, Предузећу „Југоросгаз“, Компанији „Телеком Србија“, Компанији „Оптикус“, ГЗЗ „Југославија“, Мирољубу Аранђеловићу Расинском, проф. др Драгани Вукићевић, Зорану Јуришевићу, Милету Пајићу и Стојану Радоњићу.
Свечаност је увеличана уметничким програмом који су приредили и извели: Рада Ђуричин, драмска уметница, Мирољуб Аранђеловић Расински, композитор, Тања Андријић, сопран и Драган Милановић, тенор.
Галерија
