Представљање Зборника радова са научног скупа „Доситеј и (српска) школа“

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је међу своје редовне дјелатности уврстила одржавање научних скупова о дјелу и дјеловању Доситеја Обрадовића у српској традицији и њеном међународном оквиру. Послије првог симпозијума „Дело Доситеја Обрадовића 1807-2007“, одржаног 2007. године, организoвала је други научни скуп под општом темом „Доситеј и (српска) школа“.

Намјера организатора је била да обухвати аспекте Доситејевог школовања у оквирима заснивања и развоја различитих видова школске праксе и школских система, прије свега у српској традицији, али и у традицији култура за које је био везан, и, не мање, да освијетли Доситејев утицај/дјеловање и положај у српској педагошкој пракси на различитим пољима, између осталог:

• Доситејеве идеје о значају школе у васпитању и образовању; компаративни аспекти његових идеја
• Доситејеве педагошке идеје
• школска пракса и педагошке методе у европском контексту Доситејевог времена
• утицај на заснивање српских школских институција (сомборска Норма; Велика школа, Богословија и др.)
• утицај на реформаторе српске школе (нпр. А. Мразовић, Мита Нешковић)
• педагошки аспекти одређених видова Доситејевих текстова (нпр. басна, аутобиографија…)
• Доситеј – школа – културни и национални идентитет
• утицај на књижевност за дјецу и омладину
• Доситеј у српским школским уџбеницима и приручницима (читанке, историје књижевности) и у школској лектири
• преводи школских штива/штива за дјецу и омладину у оквирима Доситејевог дјеловања и доситејевске оријентације (Аврам Мразовић и др.)
• Доситејева „методика“ и школска методичка пракса
• Доситеј у стручној педагошкој литератури, у периодици за дјецу и омладину

Школа је за Доситеја идеја, симбол новога доба, конфронтиран манастиру као симболу и идеји старог доба (манастире претворити у школе; звона и прапорце замијенити књигама), а једине школе су у то доба, код Срба, биле при манастирима… За Доситејевог изласка у јавнст школа је дио аустријског државног плана или пројекта; један од чинилаца тога пројекта је био претварање манастира у школе, односно издвајање школа испод јурисдикције цркве, њихова секуларизација или/и подржављење.

Повезати Доситеја и његове мисли с нашим временом, то је на нашој уклопљености у савременост или на прикладности Доситеја нашем времену. Он је имао на уму дјецу, женску посебно, родитеље, школе, учитеље, библиотеке, интернате, академије (више школе), језик наставе („на матерњем језику“), лектиру, предмете које треба учити… Живио је у времену кад је у српском народу школу и учење још требало популарисати и заснивати, често на рачун дарежљивих мецена: ми у времену кад школу треба поправљати и модернизовати, вратити јој смисао који је општехуманистички, и образовни, и васпитни, и национални.

Као и у сличним приликама, научни скупови само дијелом могу одговирити на замишљена очекивања, сходно расположивим могућностима, људима од струке и околностима. Колико не систематизују одређена знања, они отварају теме и подстичу нова истраживања.

Скуп „Доситеј и (српска) школа“ одржао се у просторијама Задужбине „Доситеј Обрадовић“, 29. и 30. јануара 2010. године. Учеснике је првог дана рада поздравио министар просвете у Влади Републике Србије др Жарко Обрадовић, у увјерењу да ће њихови прилози показати како се велики српски просветитељ уклапа у традицију и реформу српског школства.

 Организациони одбор скупа је дјеловао у саставу Мирјана Драгаш, Војислав Јелић и Душан Иванић (предсједник), уз свесрдну и сталну помоћ сарадница Задужбине и Културно-просветне заједнице Србије, Марине Милекић, Веронике Станић и Марије Бишоф. Марина Милекић је остваривала везу са сарадницима и бринула о електронској обради прилога за зборник. Од 28 поднесених реферата, саопштених на три сједнице, објављују се они које су аутори предали, а организациони одбор их прихватио.  

Уредник