- Добитници
- Образложење
- Уручење награде
Завршен је седми књижевни конкурс за награду „Доситејево златно перо“ за најбоље радове младих аутора до 35 година, у оквиру књижевних врста које је Доситеј увео у српску књижевност – есеј, басна, путопис, кратка прича.
Пројекат „Доситејево златно перо“ реализује се уз подршку Секретаријата за културу града Београда.
Жири у саставу: Душан Иванић, председник и чланови Радомир Путник, Војислав Јелић, Ђорђе Ј. Јанић и Јана Алексић,
од великог броја пристиглих радова наградили су најбоље:
Прва награда
- Ђорђе М. Ђурђевић и Никола З. Пеулић за есеј „Анђео хедонизма: монашка трпеза од Светог Саве до Доситеја Обрадовића“
Друга награда
- Снежана Кадић - „Достојно јесте славити тело: о естетици тела у поезији Ивана В. Лалића“
Трећа награда
- Магда Миликић – „Да ли је Америка ‘Крмача која прождире свој окот’: Апдајков терориста као образовни роман“
Похвале
- Јелена Калајџија – „Сликовнице као водичи кроз институције културе и улазнице у свијет културе“
- Алекса Ђукановић – „Петер Хандке – универзални дијагностичар савременог доба“
- Даница Ђокић – „Арзамашко лудило“
Честитамо добитницима „Доситејевог златног пера“, а свим
ауторима који су учествовали на овогодишњем конкурсу желимо много успеха у даљем
раду!
Награда „Доситејево златно перо“ (2021)
Образложење жирија
Да културна примерност, мисаона продорност и духовна доследност Доситеја Обрадовића и даље могу бити на снази, упркос свим искушењима и изазовима наше гротескне савремености, показали су пријављени учесници овогодишњег конкурса. Приметивши да је у погледу квантитета научна критика и есејистика ове године однела превагу у односу на приповедне, путописне и алегоријске облике, које је, пак, наш књижевник и просветитељ с подједнаким стваралачким ентузијазмом обделавао, жири у саставу Душан Иванић (председник), Радомир Путник, Ђорђе Ј. Јанић, Војислав Јелић и Јана Алексић донео је одлуку о додели награда.
Првом наградом овенчани су Ђорђе М. Ђурђевић и Никола З. Пеулић за коауторски рад „Анђео хедонизма: монашка трпеза од Светог Саве до Доситеја Обрадовића“. Другу награду понела је Снежана Кадић за есеј „Достојно јесте славити тело: о естетици тела у поезији Ивана В. Лалића“, док је трећа награда припала Магди Миликић за оглед „Да ли је Америка ‘Крмача која прождире свој окот’: Апдајков терориста као образовни роман“.
Похваљени су следећи аутори: Јелена Калајџија за есеј „Сликовнице као водичи кроз институције култур и улазнице у свијет културе“, Алекса Ђукановић за оглед „Петер Хандке – универзални дијагностичар савременог доба“ и Даница Ђокић за оглед „Арзамашко лудило“.
Следећи теоријске премисе поетике културе, аутори студије „Анђео хедонизма: монашка трпеза од Светог Саве до Доситеја Обрадовића“ одважили су се на рашчитавање канонских текстова Карејског и Хиландарског типика Светог Саве, написаног на самом крају XII века, односно Житија и прикљученија Доситеја Обрадовића из последње четвртине XVIII века као прворазредних текстова културе, који рефлектују друштвени хабитус, идеолошке оквире и духовна тежиште припадајуће им епохе. Увидевши дијахронијски карактер анализираних дела, они су своју херменеутичку пажњу усредсредили на значења похрањена у текстуалним слојевима са гастрономском тематиком, као и на културне контексте које та значења призивају и у којима се, сходно законитостима епохе, усложњавају. Методолошки принципијелном компаративном анализом духовног места и значаја сведене средњовековне монашке трпезе, као агапе, и нововековне изобилне монашке и грађанске трпезе, као стецишта задовољства, аутори су истакли упоредивост (по супротности) философских постулата и културних образаца двеју конститутивних епоха за наше културно саморазумевање. Поред завидних новина у приступу и интерпретацији, есеј „Анђео хедонизма: монашка трпеза од Светог Саве до Доситеја Обрадовића“ издваја занимљиво и духовито излагање истраживачких резултата, висок степен информативности и луцидна запажања.
Сходно предмету и приступу истраживања, другонаграђени есеј „Достојно јесте славити тело: о естетици тела у поезији Ивана В. Лалића“ краси аналитичка смерност, интерпретативна изнијансираност и извојевана комплементарност у наизменичном наслањању на видове књижевног (поетичког), естетичког, антрополошког и теолошког мишљења о проблему естетике тела у делу једног од најзначајнијих српских песника друге половине XX века, како на тематско-мотивском, тако и на сложеном семантичком и метафизичком нивоу.
Интердисциплинарним самопрегором, компаратистичком предузимљивошћу и завидном акрибијом Магда Миликић је у студији „Да ли је Америка ‘Крмача која прождире свој окот’: Апдајков терориста као образовни роман“ дошла до изванредног научног резултата. Ауторка је обухватила многобројне видове уметничке транпозиције акутног глобалног проблема тероризма, његова идеолошка полазишта, развојну путању и историјска и смисаона исходишта у роману Терориста истакнутог америчког писца Џона Апдајка.
На уметничку и културну вредност а педагошку улогу сликовнице као мултимедијалног артефакта скренула је пажњу Јелена Калајџија у у раду „Сликовнице као водичи кроз институције културе и улазнице у свијет културе“. Њени систематично изнесени увиди о наратолошким, жанровским и психолошким особеностима, па и преимућствима књижевности за децу, у коју спадају и сликовнице, у ненаметљивом просветитељском духу афирмишу читање, развој имагинације, указујући, притом, на неопходност одрживости институција културе.
Алекса Ђукановић је у есеју „Петер Хандке – универзални дијагностичар савременог доба“ изнео своја оригинална запажања о личности и делу Петера Хандкеа, нагласак ставивши на пишчеву јединствену стваралачку и интелектуалну позицију у минулој и савременој светској књижевности. У есеју је приметно ауторово врсно познавање како поетике немачко-аустријског нобеловца, тако и модерних и савремених књижевних класика.
Ивана Димић, српска драмска списатељица, приповедач и романсијер, пронашла је у Даници Ђокић свог одличног тумача, која је у есеју „Арзамашко лудило“ са лепом аналитичком посвећеношћу расветлила поетичке, композиционе, наратолошке и семантичке аспекте и нивое Димићкиног НИН-овом наградом награђеног романа „Арзамас“.
У петак, 17. септембра 2021. године у Доситејевом дому окупили су се аутори најбољих радова на овогодишњем конкурсу „Доситејево златно перо“.
Проф. др Душан Иванић, председник Управног одбора Задужбине, пожелео је добродошлицу награђеним ауторима, упознавши их са многобројним активностима и програмима Задужбине „Доситеј Обрадовић“, која је овим догађајем обележила свој седамнаести рођендан и истовремено започела своје активности у оквиру манифестације „Дани европске баштине“.
Као и претходних година, Задужбина је за пројекат "Доситејево златно перо" добила поверење и подршку Секретаријата за културу града Београда.
Образложење жирија за награду „Доситејево златно перо“ за 2021. годину прочитао је проф. др Војислав Јелић.