Добитници награде „Доситејево златно перо“ за 2021. годину

  • Добитници
  • Образложење
  • Уручење награде

Завршен је седми књижевни конкурс за награду „Доситејево златно перо“ за најбоље радове младих аутора до 35 година, у оквиру књижевних врста које је Доситеј увео у српску књижевност – есеј, басна, путопис, кратка прича.

Пројекат „Доситејево златно перо“ реализује се уз подршку Секретаријата за културу града Београда.

Жири у саставу: Душан Иванић, председник и чланови Радомир Путник, Војислав Јелић, Ђорђе Ј. Јанић и Јана Алексић,
од великог броја пристиглих радова наградили су најбоље:

Прва награда

  • Ђорђе М. Ђурђевић и Никола З. Пеулић за есеј „Анђео хедонизма: монашка трпеза од Светог Саве до Доситеја Обрадовића“

Друга награда

  • Снежана Кадић - „Достојно јесте славити тело: о естетици тела у поезији Ивана В. Лалића“

Трећа награда

  • Магда Миликић – „Да ли је Америка ‘Крмача која прождире свој окот’: Апдајков терориста као образовни роман“

Похвале

  • Јелена Калајџија – „Сликовнице као водичи кроз институције културе и улазнице у свијет културе“
  • Алекса Ђукановић – „Петер Хандке – универзални дијагностичар савременог доба“
  • Даница Ђокић – „Арзамашко лудило“

Честитамо добитницима „Доситејевог златног пера“, а свим
ауторима који су учествовали на овогодишњем конкурсу желимо много успеха у даљем
раду!

Награда „Доситејево златно перо“ (2021)

Образложење жирија

Да културна примерност, мисаона продорност и духовна доследност Доситеја Обрадовића и даље могу бити на снази, упркос свим искушењима и изазовима наше гротескне савремености, показали су пријављени учесници овогодишњег конкурса. Приметивши да је у погледу квантитета научна критика и есејистика ове године однела превагу у односу на приповедне, путописне и алегоријске облике, које је, пак, наш књижевник и просветитељ с подједнаким стваралачким ентузијазмом обделавао, жири у саставу Душан Иванић (председник), Радомир Путник, Ђорђе Ј. Јанић, Војислав Јелић и Јана Алексић донео је одлуку о додели награда.

Првом наградом овенчани су Ђорђе М. Ђурђевић и Никола З. Пеулић за коауторски рад „Анђео хедонизма: монашка трпеза од Светог Саве до Доситеја Обрадовића“. Другу награду понела је Снежана Кадић за есеј „Достојно јесте славити тело: о естетици тела у поезији Ивана В. Лалића“, док је трећа награда припала Магди Миликић за оглед „Да ли је Америка ‘Крмача која прождире свој окот’: Апдајков терориста као образовни роман“.

Похваљени су следећи аутори: Јелена Калајџија за есеј „Сликовнице као водичи кроз институције култур и улазнице у свијет културе“, Алекса Ђукановић за оглед „Петер Хандке – универзални дијагностичар савременог доба“ и Даница Ђокић за оглед „Арзамашко лудило“.

Следећи теоријске премисе поетике културе, аутори студије „Анђео хедонизма: монашка трпеза од Светог Саве до Доситеја Обрадовића“ одважили су се на рашчитавање канонских текстова Карејског и Хиландарског типика Светог Саве, написаног на самом крају XII века, односно Житија и прикљученија Доситеја Обрадовића из последње четвртине XVIII века као прворазредних текстова културе, који рефлектују друштвени хабитус, идеолошке оквире и духовна тежиште припадајуће им епохе. Увидевши дијахронијски карактер анализираних дела, они су своју херменеутичку пажњу усредсредили на значења похрањена у текстуалним слојевима са гастрономском тематиком, као и на културне контексте које та значења призивају и у којима се, сходно законитостима епохе, усложњавају. Методолошки принципијелном компаративном анализом духовног места и значаја сведене средњовековне монашке трпезе, као агапе, и нововековне изобилне монашке и грађанске трпезе, као стецишта задовољства, аутори су истакли упоредивост (по супротности) философских постулата и културних образаца двеју конститутивних епоха за наше културно саморазумевање. Поред завидних новина у приступу и интерпретацији, есеј „Анђео хедонизма: монашка трпеза од Светог Саве до Доситеја Обрадовића“ издваја занимљиво и духовито излагање истраживачких резултата, висок степен информативности и луцидна запажања.

Сходно предмету и приступу истраживања, другонаграђени есеј „Достојно јесте славити тело: о естетици тела у поезији Ивана В. Лалића“ краси аналитичка смерност, интерпретативна изнијансираност и извојевана комплементарност у наизменичном наслањању на видове књижевног (поетичког), естетичког, антрополошког и теолошког мишљења о проблему естетике тела у делу једног од најзначајнијих српских песника друге половине XX века, како на тематско-мотивском, тако и на сложеном семантичком и метафизичком нивоу.

 

Интердисциплинарним самопрегором, компаратистичком предузимљивошћу и завидном акрибијом Магда Миликић је у студији „Да ли је Америка ‘Крмача која прождире свој окот’: Апдајков терориста као образовни роман“ дошла до изванредног научног резултата. Ауторка је обухватила многобројне видове уметничке транпозиције акутног глобалног проблема тероризма, његова идеолошка полазишта, развојну путању и историјска и смисаона исходишта у роману Терориста истакнутог америчког писца Џона Апдајка.

 

На уметничку и културну вредност а педагошку улогу сликовнице као мултимедијалног артефакта скренула је пажњу Јелена Калајџија у у раду „Сликовнице као водичи кроз институције културе и улазнице у свијет културе“. Њени систематично изнесени увиди о наратолошким, жанровским и психолошким особеностима, па и преимућствима књижевности за децу, у коју спадају и сликовнице, у ненаметљивом просветитељском духу афирмишу читање, развој имагинације, указујући, притом, на неопходност одрживости институција културе.

Алекса Ђукановић је у есеју „Петер Хандке – универзални дијагностичар савременог доба“ изнео своја оригинална запажања о личности и делу Петера Хандкеа, нагласак ставивши на пишчеву јединствену стваралачку и интелектуалну позицију у минулој и савременој светској књижевности. У есеју је приметно ауторово врсно познавање како поетике немачко-аустријског нобеловца, тако и модерних и савремених књижевних класика.

Ивана Димић, српска драмска списатељица, приповедач и романсијер, пронашла је у Даници Ђокић свог одличног тумача, која је у есеју „Арзамашко лудило“ са лепом аналитичком посвећеношћу расветлила поетичке, композиционе, наратолошке и семантичке аспекте и нивое Димићкиног НИН-овом наградом награђеног романа „Арзамас“.

 

У петак, 17. септембра 2021. године у Доситејевом дому окупили су се аутори најбољих радова на овогодишњем конкурсу „Доситејево златно перо“.

Проф. др Душан Иванић, председник жирија, пожелео је добродошлицу награђеним ауторима, упознавши их са многобројним активностима и програмима Задужбине „Доситеј Обрадовић“, која је овим догађајем обележила свој седамнаести рођендан и истовремено започела своје активности у оквиру манифестације „Дани европске баштине“.

Као и претходних година, Задужбина је за пројекат "Доситејево златно перо" добила поверење и подршку Секретаријата за културу града Београда.

Образложење жирија за награду „Доситејево златно перо“ за 2021. годину прочитао је проф. др Војислав Јелић.

Галерија