Уручене награде „Доситејево златно перо“ 2016

  • Добитници
  • Образложење
  • Уручење награде

Жири Задужбине Доситеј Обрадовић, Душан Иванић (председник), Радомир Путник, Војислав Јелић, Јана Алексић, одсутан Ђорђе Јанић, донeо је једногласнo следећу одлуку:

Прва награда се додељујеза путопис „Планине које то нису и слани мирис“ Мињи Марковић из Пожаревца;

Друга награда се додељује за за есеј „У тајанству света: оно чему се радује меланхолик“ Александре Пауновић из Лесковца;

Трећа награда се додељује за есеј „Нервал и Бергман“ Александре Секулић из Београда.

Додељују су похвале следећим радовима:
„Јелени су заспали у снегу“ Радована Синђелића из Богатића;
„Проблем темпоралности и просторне концептуалности субјекта у Нерваловој Силвији" Ђорђа Милинковића из Ваљева.

Награда „Доситејево златно перо“ (2016)

Образложење

У настојању да на трагу узорног мислиоца и писца Доситеја Обрадовића вреднују културу духа, лепоту изражавања, као и самосталност у обликовању књижевних простора и изношењу мисли, жири у саставу Душан Иванић (председник), Радомир Путник, Ђорђе Ј. Јанић, Војислав Јелић и Јана Алексић донео је одлуку да се награде следећи аутори:

Прва награда - Миња Марковић из Пожаревца за путопис „Планине које то нису и слани мирис“:

Даровита ауторка Миња Марковић у свом путопису урања у блискоисточни свет светлости и сенки, слика и привида, лепота и ужаса. Путовање у Израел, Јордан и на обалу Мртвог мора нараторку историјски и културолошки освешћује, те она успева да сумира смеле и зреле опсервације о пределима и људима које у свом запису евоцира. Ова културолошка и имаголошка студија, изразитог приповедачког набоја и субјективног доживљаја, сучељава духовно-религијске традиције и хабитусе, визије простора и времена, као и механизме историјске самоспознаје Јевреја и Арапа. Дескриптивно-аналитички куриозитет чини мемоарска реконструкција обале Мртвог мора. У њој се на симболичан начин сугерише свет „окренут наопачке“, димензија стварности у којој је готово све што изгледа упитно. Премда у својим белешкама иступа из перспективе просвећеног и цивилизованог западног човека, који се, бременит властитим системом вредности, чуди пред светом Другог – призорима које на граници западног и источног света затиче – Миња Марковић показује отвореност и спремност да деконструише предрасуде и превазиђе стереотипе о носиоцима оних култура које се испрва чине страним и опасним. Ауторка зато показује како се на линији модерне путописне традиције, чији су аутори Јелена Димитријевић, Исидора Секулић или Јован Дучић, валидним компаративним сагледавањем и самеравањем вредности могу проширити одређени културни и духовни хоризонти.

Друга награда - Александра Пауновић из Лесковца за есеј „У тајанству света: оно чему се радује меланхолик“:

Премда на граници огледа и научног рада, текст посвећен психолошким проблемима меланхолије и хумора, аспектима аутопоетике и феноменолошким изазовом тајне у приповедној прози Бранка Ћопића, превасходно књиге Башта сљезове боје, сведочи о вештини тумачења и врлини расветљавања токова конкретне стваралачке свести. Пажљиво и акрибично, али храбро задирући у „тамна места“ и незгодна подручја Ћопићеве иманентне поетике, не занемарујући извесне културнополитичке околности у којима је Ћопићева проза настајала, ова млада, али већ стасала истраживачица и есејисткиња се одговорно и мудро односи према значајним књижевним и културноисторијским феноменима.

Трећа награда - Александра Секулић из Београда за есеј „Нервал и Бергман“:

Интермедијалним испитивањем феномена времена Александра Секулић показује леп и сувисао херменеутички напор разумевања проблема хронотопа у књижевности и филму и његовог превођења из једног уметничког медија у други. Истовремено, млада тумачица успева да питање подложно сувопарном аналитичком дискурсу научног рада преобрази у читалачки проходан и уметнички заобљен стил есеја.

Похваљени су следећи кандидати:

Радован Синђелић из Богатића за басну „Јелени су заспали у снегу“:

Млади аутор је показао раскош имагинације и наративни таленат у солидној и значењски обремењеној прозној рапсодији о топлим породичним односима, немилосрдној премоћи јачега и добрим душама, вољним да свакоме помогну у невољи.

Ђорђе Милинковић из Ваљева за есеј „Проблем темпоралности и просторне концептуалности субјекта у Нерваловој Силвији":

У свом прегледном и концизном раду млади есејиста се одважно и читалачки помно хвата у коштац са структуралистичим проблемима темпоралности и концептуалности у роману чувеног француског романтичара.

  У Београду, 26. септембра 2016. године

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је и ове године, уз подршку Секретаријата за културу Града Београда, доделила награду „Доситејево златно перо“ за најбоље необјављене радове младих аутора, у оквиру књижевних врста у којима је писао Доситеј Обрадовић – есеј, басна, путопис, кратка прича.

Награде су уручене 27. септембра, пред бројним гостима, у Свечаној сали Скупштине града, чиме се Задужбина придружила и манифестацији Дани европске баштине 2016.

Програм су водили глумци Јелена Пузић и Иван Заблаћански, а започео је свечаном песмом „Востани Сербие“ Варткеса Баронијана на текст Доситеја Обрадовића. Госте је поздравила управница Задужбине Мирјана Драгаш.

О Доситеју Обрадовићу, његовом делу и заслугама за српску историју и културу, веома надахнуто је говорила проф. др Зорица Несторовић. Одлуку жирија, који је између 60 приспелих радова изабрао најбоље, прочитала је члан жирија Јана Алексић.

Награде је младим ауторима уручио проф. др Душан Иванић, председник жирија, а потом су добитници читали одломке својих награђених радова.

У част добитника, музички програм приредио је Мешовити оркестар гитара „Душан Трифуновић“ под уметничким руководством и диригентом професором Драганом Петровићем. Млади музичари извели су:„Кубанску игру“ бразилског композитора Хеитора Виља Љобоса, композицију „Летећа румба“ Пако Пења, композиције Стинга –Tribute to Sting: „Fields of Gold“ - „Златна поља“ и „When we danse“ – „Кад плешемо“ и композиције Френка Синатре „My way“ – „ A mi manera“.

Галерија