Мислим да на по­четку данашње свечано­сти треба,пре свега, по­здравити оснивање Задужбине До­ситеја Обрадо­вића. И треба по­здравити једну од њених првих акција – расписивање конкурса за радо­ве о До­ситејевом живо­ту и делу. До­ситеј је истински великан наше про­свете и културе, ко­ји је Србији отварао путеве према европским хо­ризонтима.Међутим, Доситеј, није ништа мањи ни као писац. Њего­во главно дело,Жи­вот и при­кљу­чени­ја,живи је до­каз њего­вих стваралачких спо­собно­сти. У живим описима ситуација и предела,путо­вања и градо­ва,у живо­писности лико­ва, у духо­вито­сти и хумо­ру,у сјајном,бо­гатом и пластичном језику, препо­знаје се рука прво­разредног припо­ведача, чије странице ни по­сле то­лико времена нису изгубиле ништа од сво­је животно­сти, лепо­те и свежине. На овај први конкурс радо­ва о До­ситеју и њего­вом делу одазвали су се ученици из разних, наших и суседних,крајева – оних у ко­јима се го­во­ри српски језик. На великој мапи на ко­јој су уцртани градо­ви из ко­јих су нам стигли радо­ви ученика,мо­гу се наћи и Ло­зница и Земун, и Медвеђа и Вршац, и Пријепо­ље и Врање, и Лебане и Ужице, и Ко­вачица и Ко­цељева,и Аранђело­вац и Но­ви Сад, и Ко­совска Митро­вица и Шабац, и Мајданпек и Бео­град, и Будимпешта и Темишвар. На овој мапи мно­ги градо­ви недо­стају, али се надамо да ће на њој следећих го­дина, на следећим конкурсима, сваки од њих наћи и заузетисво­је место. Учесници овог конкурса по­казали су лепо и завидно по­знавање До­ситејевог живо­та и дела. Чак и више од то­га. Го­во­рећи о Доситеју на осно­ву сво­јих сопствених искустава,они су показали несумњиву интелектуалну зрелост.Не кријући сво­је незадо­вољство приликама у ко­јима живе,и перспективама ко­је им се пружају(то јест не пружају),они су не једном изразили жељу да наше до­ба, у складу с данашњим по­требама и про­блемима, ро­ди неког но­вог До­ситеја,ко­ји ће нас вратити на оне путеве на ко­је нас је извео Доситеј Обрадо­вић,а ко­је нисмо умели увек да следимо.Међу мно­штвом ових радо­ва,ко­ји су у највећем бро­ју по­казали и висо­ку писменост младих ауто­ра, мо­гле су се наћи најразличитије литерарне форме,од есејистичких до песничких, од оних у ко­јима прео­влађују припо­ведачки елементи до оних ко­ји откривају истраживачке,аналитичке и критичке скло­но­сти сво­јих ауто­ра.

Распродато!