Доситеј Обрадовић (1739-1811) био је највећи српски писац 18. века. Одан свом народу прикључио се Првом српском устанку 1807. године. У Београду је 1808. године отворио Велику школу, а 1811. године Карађорђе га је именовао за првог срп- ског министра просвете. Овај највећи српски учитељ читаво своје књижевно дело наменио је образовању и васпитању младих. Књига са 160 изабраних и преведених басана, коју је објавио у Лајпцигу 1788. године, једна је од највише читаних и пре- штампаваних српских књига све до наших дана. Са баснама највећег баснописца, Грка Езопа, Доситеј се срео још као ђак у манастиру Хопову. Потом је читао и преводио басне и других баснописаца – Федра, Лафонтена, Лесинга. У предговору књиге он истиче да су басне први производи људског духа и најлепши израз оштроумља људи. Преводио је и објављивао басне како би младима усладио читање и како би их научио да здраво мисле и суде. Зато је уз басне додавао и наравоученија. У њима је тумачио које су основне поруке и подуке басни, поредио је ситуације из басни са ситуацијама из свакодневног живота, уме- тао приче и анегдоте о значајним историјским личностима које су, такође, могле да науче младе родољубљу, жељи за проширивањем знања, да боље разумеју свет који их окружује. Задужбина “Доситеј Обрадовић” решила је да дарује децу свих узраста Доситејевим баснама. У више књига објавиће најлепше његове басне које су језички удешене за 21. век. Такође су и Доситејева наравоученија језички прилагођена нашем времену, а сведена су на основне подуке и поруке младима. Улепшао их је својим илустра- цијама Предраг Тодоровић. Чувајте сваку књигу како бисте комплетирали најлепше Доситејево дело које се први пут објављује на овакав начин.