Насловну синтагму овог рада „Доситејев круг“ – за коју, као и за подстрек у истраживању Доситејевог круга, реч захвалности иде професору емеритусу Душану Иванићу – треба схватити као web ring, и то у двоструком смеру, чиме се одређује и сврха овога рада: с једне стране разматрају се управо ове књижевноисторијске чињенице и личности с којима је Доситеј Обрадовић дошао у додир ван средине свога порекла и делања – конкретно: кад се својим боравком у Енглеској 1785. године нашао у тзв. шкотском просветитељству; с друге стране, пак, анализира се повратна спрега, тј. последица и одјеци Доситејевог додира са шкотским просветитељством на само Доситејево дело, али и на књижевне и културноповесне делатности главних представника Доситејевог културног круга, тј. његових сарадника и пријатеља, пре свега његовог „содружника“ Павла Соларића.