Традиционално, другог дана Сајма, 21.октобра 2019, је по тринаести пут додељена награда "Доситеј Обрадовић" страном издавачу. Награду од 2007. године заједнички додељују Задужбина "Доситеј Обрадовић", Министарство културе и информисања и Београдски сајам страном издавачу за посебан допринос у афирмацији српске књижевности и културе у иностранству. Овогодишњи лауреат био је издавачка кућа Kastaniotis Editions S.A. из Атине.
Oдлуку жирија прочитао је господин Зоран Хамовић, док је беседу о овогодишњем добитнику одржао проф. др Душан Иванић, председник жирија. Награду је добитнику уручио господин Александар Гајовић, државни секретар Министарства културе и информисања.
Приликом уручења награде, господин Гајовић је рекао да је захвалан на прилици да уручи награду која носи име Доситеја Обрадовића, великог српског просветитеља, реформатора, преводиоца, књижевника, који је ширио српску културу у границама који превазилазе нашу земљу и то добитнику који долази из Грчке, земље са великом традицијом и значајном цивилизацијом.
Поштовани представници издавачке куће „Кастаниотис“,
поштовани заступниче министра Вукосављевића, поштована управнице Задужбине „Доситеј Обрадовић“, гђо Драгаш, драге сараднице и сарадници Задужбине, представници медија, пријатељи српске књиге и грчко-српских културних веза
Награда „Доситеј Обрадовић“ настала је у сарадњи Задужбине „Доситеј Обрадовић“, Министарства културе Републике Србије и Београдског сајма, намијењена инојезичком, иностраном издавачу српских књижевних дјела. До сада је додијељена 12 пута (издавачима из Аустрије, Њемачке, Русије, Украјине, Бугарске, Македоније, Италије..), а ове године се први пут додјељује грчкој издавачкој кући Кастаниотис за преводе српске литературе.
Назив награде иностраним издавачима српске књиге на другим језицима почива на чињеници да је Доситеј Обрадовић први српски књижевник тијесно повезан и са класичним и са модерним језицима, од грчког и латинског, те од хришћанских (византијских) проповједника, до модерних писаца грчког, њемачког, италијанског, француског, енглеског језика. Међу културама и језицима које су нашег просвјетитеља опсједале, грчки језик и грчка култура су биле на самом почетку: одлазио је да слуша грчког учитеља, па је због тога гријеха и преступа добио батине од српског учитеља. Али је по напуштању манастира и одласка у Далмацију своје ходочашће ка европским језицима, науци и култури почео од Грчке (Греције, како је он писао). Похађање школа у Грчкој је послије Хопова први извор Доситејеве оријентације на модерна времена: намјеравајући да оде на Свету Гору и слуша чувеног Евгенија Вулгариса на јелинском, доспио је до Крфа, гдје је научио грчки и гдје ће се, у новим посјетама острву, осјећати као да је у Банату; потом ће у Смирни, код Јеротеја Дендрина, учити грчке класике и велике византијске богослове, црквене оце, Јована Златоустог, Оригена, Василија Великог. За Доситеја је Греција остала „мати мудрости и свију наука“ (али и примјер како неслогом пропада и пада под туђу власт), док ће му грчки бити– фаворит језик међу језицима, како је писао.
Доситеј је био најрадикалнији заступник просвјетитетљских идеја међу Јужним Словенима, али му је уписан и атрибут балкански просвјетитељ: његово дјело и његове личне везе успоставили су однос с језицима и књижевностима Румуна, Бугара, Грка, Хрвата, Албанаца: превођен је или адаптиран на више језика балканских народа. Имао је двије велике визије и двије велике опсесије: ослобођење балканских народа од османске власти и просвјећивање, не само свог народа, већ свих балканских народа (што је значило: усвајање модерних потреба и модерних институција, књига, штампа, школа, васпитање, наука). Колико је год био велики родољуб, говорио је да су му народи колико просвјећенији толико милији!
Грчко-српске културне везе у ново доба (од 18. вијека) потичу од Доситеја и Риге од Фере, потом долазе преводи српских народних пјесама (пјесама „сестре Србије ...које имају чисто грчку лепоту“, коментарисали су преводиоци), па преводи приповиједака Лазе Лазаревића (и грчких писаца на српски), доћи ће Крф, заједнички мотив српских и грчких писаца, а с Нобеловом наградом Иви Андрићу почеће нова фаза српско-грчких културних веза у вишеструким преводима Андрићевих најважнијих дјела: издавачка кућа Кастаниотис ће се у тај процес укључити преводима Андрићевих дјела, па преводима Павићевих романа (Јасмина Радуловић) и прозе Данила Киша. Преводи са српског у издању Кастаниотиса су имала велик одјек у Грчкој: На Дрини ћуприја (превео Христос Гоувес, 2016) примљена је као кључно књижевно дјело балканске османске историје; превод Великог рата Александра Гаталице (Јасмина Радуловић, 2018) добио је награду за најбољу страну књигу у Грчкој у конкуренцији са Маргарет Атвуд (Канада), Клаудиjем Магрисом (Италијa) и Алфонсом Висентеом (Шпанија). У преводу Марије Кесини Кастаниотис је објавио класично дјело српске књижевности 20. вијека, Енциклопедију мртвих Данила Киша. Познати преводилац Андрићевих дјела, Христос Гоувес, превео је за добитника наше награде роман Владимира Пиштала, Тесла, портрет међу маскама, дјело које је такође стекло европску и ваневропску славу.
Ова имена потврђују да издавачка кућа Кастаниотис за своје читаоце бира велике и највеће српске писце. Било би нам драго да ова висока мјера остане и даље у вашим издавачким програмима, афирмишући српску књижевност, која је од Доситеја Обрадовића, преко народних пјесама и класика српске књижевности (Његоша, Лазаревића, Станковића, Андрића, Црњанског, Киша, Павића) постала дио европског и свјетског књижевног космоса.
Честитам вам награду и желим вам успјешну издавачку будућност.
Проф. др Душан Иванић
Даме и господо,
захвални смо због изузетне прилике да примимо ову значајну награду. Били смо врло срећни када смо од госпође Мирјане Драгаш сазнали да смо овогодишњи добитници награде за промоцију српске књижевности у иностранству. Желели бисмо да се најтоплије захвалимо Задужбини „Доситеј Обрадовић“, Министарству културе и информисања Републике Србије, Београдском сајму, као и жирију који је доделио ову награду- господину Душану Иванићу и свим члановима жирија на једногласној одлуци.
Издавачку кућа Кастаниотис је основао 1968. године Атанасиос Кастаниотис који је и председник и извршни директор наше компаније. Прошле године смо прославили 50 година рада и за то време издали смо преко 6000 наслова и призната смо кућа и земљи и у иностранству, будући да смо издали књиге из различитих области културе и живота уопште.
Част ми је што смо у нашој књижевној едицији превели имена попут Иве Андрића, Добрице Ћосића, Милорада Павића, Слободана Селенића, Радослава Петковића и прошле године смо издали „Енциклопедиију мртвих“ Данила Киша, као и дело „Иследник“ Драгана Великића. „Велики рат“ Александра Гаталице добио је Награду за најбоље преведену књигу у Грчкој у 2018. години. Ускоро ће се у књижарама наћи и књига „Тесла, портрет међу маскама“ Владимира Пиштала. У плану је да у најскорије време преведемо и дела Милоша Црњанског и Борислава Пекића.
Желео бих да се захвалим Министарству културе и информисања на стипендији за промовисање превођења књижевних дела, то је основно и базично средство које омогућава страним издавачима да преводе дела српске књижевности.
Доситеј Обрадовић је био симбол српске књижевности и учености и уједно је и пандан Адамантиоса Кораиса који се сматра оцем грчког просветитељства. Велика нам је час да награду коју данас примамо носи његово име. Ова награда подједнако припада и нашим партнерима и преводиоцима са српског језика, господину Христосу Гувису , госпођи Јасмини Радуловић и Грегорију Бекосу, уреднику стране књижевности. Ми смо срећни што сарађујемо са њима и сматрамо их правим добитницима заслужним за ову награду.
Недавно сам поново прочитао есеј Иве Андрића под називом „Мостови“, где писац описује своју фасцинацију малим и великим мостовима и сматра их симболом хуманости и човечности, нечим што нам је свима заједничко. Не постоји бољи начин да разумемо концепт мостова од тога да једни друге разумемо .
Хвала вам !
Аргириос Кастаниотис
Галерија
