Дела

1783
1783

Писмо Харалампију

Препис "Писма Харалампију" штампан је 1783. Представља просветитељски манифест у којем су изложене његове основне идеје о реформи у књижевном изражавању и примени грађанске ћирилице у писању, као и увођењу народног језика у књижевност.

1783
1783

Живот и прикљученија

Прва Доситејева књига, објављена 1783. у Лајпцигу, у триста примерака, којом почиње модерна српска књижевност на народном језику. Аутобиографија има два дела. У првом говори о свом детињству, а у другом о путовањима (у облику писама).

1784
1784

Слово поучително

У Лајпцигу је одштампано "Слово поучително" 1784. године, у четиристо примерака. Доситеј у овој расправи устаје против употребе високопарних и неразумљивих речи и израза који се користе у књижевности и беседама.

1784
1784

Совјети здраваго разума

Објављени су 1784. у Лајпцигу у само двеста примерака . У овој књизи Доситеј критикује предрасуде, лицемерје, сујеверје, непоштење, користољубље и све ружне карактеристике тадашњег друштва. Фаворизује идеју слободног мишљења и моралне квалитете.

1789
1789

Пјесна на инсурекцију Сербијанов

Песму је објавио у Бечу 1789. године, непосредно пошто су аустријска и руска војска уз помоћ Срба добровољаца ослободиле Београд од Турака, 9. октобра. Доситеј је песму посветио Карађорђу и устаницима, а због свог рефрена "Востани Сербије", постала је позната под овим називом.

1793
1793

Собраније разних наравоучителних вешчеј

Објављено 1793. године у Бечу, у хиљаду примерака. Први пут се у српској књижевности полемише о проблемима филозофије, историје, етике и естетике паралелно са примерима из енглеске, немачке, француске, италијанске, грчке и римске књижевности. Садржи и два краћа есеја о укусу, који су слободна прерада и компилација текстова двојице енглеских естетичара 18. века.

1803
1803

Етика

Штампана у Венецији 1803. у хиљаду примерака. Доситеј мисли не само у појмовима и апстракцијама, него и у сликама и примерима. Представља својеврстан кодекс етичких принципа. Желео је да прикаже да се без моралних правила не може одржати нити напредовати ниједна људска заједница ни појединац. У ово дело уноси анегдоте, народне приче, пословице и српском читаоцу познате примере из историје.

Фотографије су власништво Народног музеја у Београду.