ЗЕМУНСКИ ПРОСВЕТИТЕЉ
Сећање на Радомира Путника Рашу, у Задужбини „Доситеј Обрадовић“ Уторак, 18. новембра 2025. у Београду
Радомир Путник Раша, за нас у Земуну је ЗЕМУНСКИ ПРОСВЕТИТЕЉ.
Клуб матичне културе Земуна предложио је Рашу за кандидата на конкурсу Задужбине „Доситеј Обрадовић“ за награду за животно дело. Није имао конкуренцију и наш кандидат Радомир Путник Раша носилац је награде „Доситеј Обрадовић“ за животно дело које додељује Задужбина „Доситеј Обрадовић“ у Београду, за 2023. годину.
За Радомира Путника сам чула кад је на колегијуму „Политике“ именован за сталног позоришног критичара. Нисам знала да је Земунац. То сам открила деценијама касније када сам га упознала – у Земуну. И онда сам спојила дело и лик – изузетног ствараоца којег сам ценила и доброг, стрпљивог човека и комшију.
Многи су га по чувењу знали, па отуда није било чудно што је 2016. његово име освануло на „Калварицама“, међу 127 Земунки и Земунаца познатих по стваралаштву у 20. веку, а по избору суграђана преко нета, у добровољној организацији Бранка Најхолда и Ненада Хегедиша. Клуб МКЗ је свесрдно подржао стварање нове знаменитости, степеништа које спаја Тошин бунар и Калварију.
Али, Радомир Путник није био само име са басамака „Калварица“. Он је био учесник и сведок културног живота у Земуну. Као ђак вршачке гимназије дружио се са земунским гимназијалцима. Знатно касније сам сазнала за место сусретања у Улици 22. октобра, у кафеу „Јарбол“. Ту је Раша „ковао планове“ са Драганом Руменчићем Румом, са Светозаром Љубинковићем Тозом, са Драгољубом Милошевићем Мишом… Затим са Бором Балаћем и актерима и величинама југословенског и српског позоришта који су основали и пола века водили Међународни фестивал монодраме и пантомиме, чије је родно место био Земун. Могла бих много појединости још да наводим из богатог културног живота Земуна у којем је суштински Раша имао просветитељску улогу. Али , желим да истакнем колико је Раша, у оквиру Клуба матичне културе Земуна, иницирао акције упознавања младих са ликом и делом српског просветитеља Доситеја Обрадовића.
Подсетићу само на најзначајније у периоду 2022 – 2024, у сарадњи са Земунском гимназијом, затим основним школама „Михајло Пупин“ и „Лазар Саватић“, које су биле домаћини трибинама посвећеним Доситеју и извођењу монодраме „Досије Доситеј“ из пера Елиане Гавриловић, у изведби глумца Владимира Цвејића. Раша је био спона позоришта Музеја Вука и Доситеја у Београду, Задужбине и Клуба МКЗ. На Рашину иницијативу, Клуб МКЗ у сарадњи са Задужбином „Доситеј Обрадовић“ и са Земунком Мирјаном Драгаш, организовао је, за ђаке десетак основних школа, литерарне конкурсе „Доситеј, мој узор 2023, и 2024, “Одјеци Доситејевих мисли у мени“, у оквиру Доситејевих дана у Земуну. Раши није било тешко да заједно са Маријаном Ајзенкол у име Клуба МКЗ и са професорима српског језика у школама учествује у жирирању ђачких радова, а затим да у земунској библиотеци „Свети Сава“ приреди посебну промоцију хрестоматије „Драмски јунак Доситеј“. Рашина особина – да никад не говори о себи већ да истиче значај сарадника и пријатеља, остала нам је у аманет. Сећања на Рашу осванула ових дана, која су написали многобројни његови поштоваоци, показују да ће остати упамћен као театролог и писац, значајан за српску културу. Али за Земунке и Земунце којима није важна крштеница већ стање духа, Рашу ће памтити као љубитеља уметности и добре музике – посебно тамбурашке. Остаће упамћен као комшија, добар породични човек и – просветитељ.
Љиљана Зоркић
Галерија
