Најбољи литерарни рад – басна у прози – „Пас и мачка“, Катарина Јовановић,IV1, „Филип Вишњић“, Београд, учитељица Миланка Берковић
„Пас и мачка“
После неколико година родила се мала маца Цици. Жућа је једва чекао да се игра са њом, али му власници нису дали.
Жућа се весело обратио маци: ,,Ћао, ја сам Жућа, желео бих да будемо пријатељи.”
Цици рече:,,Здраво Жућо, и ја бих волела да се дружимо.”
Жућа је био пресрећен. После неког времена Жућине газде су га виделе да се дружи са Цици. Они нису схватили њихово дружење и увели су га у кућу. После неколико месеци Цици је већ могла сама да се игра и да се брине о себи. Она је волела да трчкара по дворишту све до тренутка када се оклизнула на камен поред бунара. Цици је упала у бунар, који је на сву срећу, био празан.
Цици је викала: ,,Мијау! Мијау! Помозите ми молим вас. Да ли ме неко чује”? Ту вику је чуо само Жућа са тавана и брзо прискочио у помоћ. Завезао је конопац за корпу и спустио доле, рекао је Цици да се попне у корпу, и полако ју је подигао.
Његове газде су изашле да нахране Цици, али су видели да је нема и да је Жућа код бунара. Брзо су му пришли и видели шта је урадио. Помогли су му да је избави из бунара.
Власници су наградили Жућу и њих двоје су се коначно дружили после толико година.
Цици се захвалила Жући: ,,Хвала ти, Жућо, што си ми помогао да се избавим из тог мрачног бунара.“
Жућа одговори: ,,Увек треба помоћи пријатељу у невољи.“ Након свих поклона и лепих речи за Жућу, Цици и Жућа су наставили да се друже.
Најбољи литерарни рад – басна у стиху – „Лисица и зечеви“, Урош Савковић, III, „Миле Дубљевић“, Лајковац, Пепељевац, учитељица Гордана Станојевић
Лисица и зечеви
Баснописац: Стара лија позвала
зечеве из краја,
да се пријаве на маратон
до средине маја.
Хвалила је она њихову брзину,
само они могу прећи толику даљину.
Лија: За безбедност гарантујем,
стази не сме нико прићи,
а публика нека буду
што млађи пилићи!
Значајна је трка,
а награде лепе,
прво место добија
„брдо“ шаргарепе!
Друго место примамљиво
и са пуно укуса,
ни мање, ни више,
триста листа купуса!
Треће место добиће
медаљу у граду
и грицкаће цело лето
детелину младу!
Баснописац: Скупили се зечићи,
ту, из целог краја,
па почеше „брзинске“
припреме до маја.
Тренира их стари зец
са искуства много,
како би им за трку
што боље помог`о.
Када после тренинга
легоше на траву,
тренер строго рече:
Тренер зец: – Сад памет у главу!
Ви сте тако млади,
пућићу од беса,
лија од вас само жели
доста младог меса!
Та је много лукава,
наградама мами,
ал` никако не идите
ви на трку сами!
Послаћемо писмо
по поштару вуку,
па ће лија избећи
невиђену бруку.
Баснописац:Доби лија писмо
уз поруку „врелу“,
па помисли у себи:
„Све сам ближе јелу!“
На папиру зечје шапе
као гарант мира,
радује се лија парчету папира.
Зечеви: -Драга лијо, извините,
( у писму) много нам је жао,
неки вирус у зечеве
од јуче ушао.
Омршасмо много, тресу нам се шапице,
преноси се вирус са зеца на лисице!
На маратон ми би дошли,
тако нам брзине,
ал` нас Ваша безбедност
и те како брине!
Баснописац:Стара лија покуњи се,
у шуму нададе,
неће скоро пожелети
зечетине младе.
Најбољи ликовни рад – „Петао и драго камење”, Јован Митровић, III1, „Цана Марјановић“, Раља, учитељица Мирјана Лекић
Најбољи рад у категорији Текст и илустрација – „Јеж и жирафа”, Матеја Митровић, IV2, „Иво Андрић”, Ниш, учитељица Зорица Димитријевић
