У просторијама Задужбине „Доситеј Обрадовић“, је 29. и 30. јануара 2010. године одржан Међународни научни скуп „Доситеј и (српска) школа“. У раду научног скупа учествовало је тридесетак педагога, научних радника и књижевника из земље и иностранства, који су говорили о улози Доситеја у развоју образовања у Србији.
Председник Организационог одбора скупа проф. др Душан Иванић истакао је да је Доситеј Обрадовић после Светог Саве прво име које је ударило темељ модерној српској просвети. Доситеј је тежио најпре да афирмише школу као институцију, а онда су нове генерације школи дале модеран облик који је одговарао и европском окружењу и српским националним интересима или, како би Вук рекао, српском бићу и имену.
Министар просвете у Влади Републике Србије др Жарко Обрадовић нагласио је да скуп треба да допринесе новом упознавању Доситејевих дела, као и да покаже како се тај велики српски просветитељ уклапа у традицију и реформу српског школства.
Председник Организационог одбора научног скупа био је проф. др Душан Иванић, а чланови одбора били су проф. др Војислав Јелић и Мирјана Драгаш, управник Задужбине.
Учесници научног скупа
Учесници Научног скупа „Доситеј и (српска) школа“ представили су следеће радове:
“Non scholae, sed vitae discimus”- Војислав Јелић (Београд)
Доситеј Обрадовић и (школска) књига, данас – Павле Илић (Нови Сад)
Доситеј Обрадовић и савремена педагогија – Љиљана Бајић (Београд)
Доситеј Обрадовић у уџбеницима и приручницима за учитељске школе у Србији (1871-1941) – Љиљана Станков (Београд)
Доситеј Обрадовић у школским приручницима између два светска рата – Бранислава Јордановић (Београд)
Доситејеве педагошке идеје сабране у Собранију – Мирјана Брковић (Нови Сад)
Доситеј Обрадовић српски просветитељ из 18. века. Прва докторска дисертација о Доситеју Обрадовићу, рад Милана Шевића – Маја Николова (Београд)
Доситејеве басне у настави – Зона Мркаљ (Београд)
Писмо љубезном Харалампију у наставном контексту – Миодраг Павловић (Београд)
Образовање младих у књигама и периодици Доситејевог доба – Миодраг Матицки (Београд)
Евангелистичка школа у Смирни у време Доситејево – Миодраг Стојановић (Београд)
Доситејево школовање у Грчкој и његов литерарно-мислилачки хабитус – Ненад Ристовић (Београд)
Доситеј и метод критичког мишљења – Зорица Несторовић (Београд)
Васпитавање једног народа: Доситеј и откривање јавне сфере – Марија Рита Лето (Пескара)
Доситеј као (педагошки?) канон – Сава Дамјанов (Нови Сад)
Доситеј – школа културни и национални идентитет – Наталија Јовановић (Ниш)
Представе о Доситеју: промашено просветитељство – Љиљана Гавриловић (Београд)
Доситејева беседа на отварању Велике школе 1808. – Мирко Магарашевић (Београд)
Културна акција српског просветитеља Доситеја Обрадовића у Албанији – Предраг Јашовић (Косовска Митровица)
Доситејево просветитељско позориште за српски народ – Алојз Ујес (Београд)
Поетика Мезимца – Марија Митровић (Трст)
Доситеј Обрадовић као родоначелник српске књижевности за децу и младе – Тихомир Петровић (Сомбор)
О Доситејевој “Ижици” – Бранкица Чигоја (Београд)
Доситеј(ев) читалац – Драгана Вукићевић (Београд)
Доситеј, Соларић и школа – Персида Лазаревић ди Ђакомо (Трст)
Доситејева морална начела као путоказ у васпитању и образовању младих 21. века – Мара Кнежевић (Сомбор)
Доситејева београдска богословија – Ђорђе Перић (Београд)
Српска школа између Вука и Доситеја – Душан Иванић (Београд)
