КОЊ И ПРИЈАТЕЉИ
I награда за најбољи литерарни рад на конкурсу “Радионица баснописаца” 2016.године
Био једном један коњ који је живео на малој фарми. Његов газда га је стално тукао и зато се коњ плашио и најмање бубице. Једном се коњ искрао из штале и побегао у шуму.
Док је он трчао шумом осећао се као да му нико ништа не може. Када се сутрадан коњ пробудио није знао пут до најближег склоништа, стао је у месту и двоумио се да ли да крене левим или десним путем. Ту је тада проскакутао један зека и питао коња: „Извините господине, изгледате ми као да Вам треба помоћ, да ли могу да Вам помогнем?“, а коњ му одговори: „Ти никоме ниси од помоћи мали створе, зато се губи одавде.“ Зека је тада побегао, а коњ ни мало није жалио за својим оступком.
После неколико минута наишла је и мала веверица и упитала коња: „Да ли Вам треба помоћ?“ а коњ одговори „Ја све знам и не треба ми помоћ од једне мале веверице.“ Када су зека и веверица отишли, коњ је одлучио да крене левим путем.
Док је коњ ишао стазом, наишао је на једну опасну и брзу реку, коју чак ни он не може да пређе. Одозго га је сова угледала и хтела је да му помогне. Као и сваки пут, коњ је одбио помоћ. Сова није прихватила његов одговор и позвала је своје пријатеље да га пренесу преко реке. Кад су сове завршиле посао коњ је поцрвенео од срамоте. После тога, коњ је зажалио што није прихватио помоћ од зеке и веверице.
Тада је чуо нешто да шушка у грму. Пришао је и угледао малу бубамару. Та бубамара му је слетела на нос и нежним глсаићем му је рекла: „Била сам са тобом све време и знам шта те мучи. Мучи те то што мислиш да си јак и да све можеш сам, а треба ти понекад и помоћ од пријатеља.“ Коњ је тада схватио да је јача памет него снага и да је све лакше када имаш пријатеље. Захвалио се на дивном савету бубамари. Од тада је прихватао помоћ и савете пријатеља.
Поука: Увек побеђује памет, а не снага.
Басну написале: Јована Божовић, Хелена Делић, Милица Селаковић, Нина Тодоров и Лана Вукојчић, III2, ОШ „Михајло Пупин“ Земун, учитељица Весна Марковић
