Радионице „Аритметика и књижевност“ и „Геометрија и књижевност“

Од 17. до 20. фебруара 2020. године у Задужбини „Доситеј Обрадовић“ и у Институту за књижевност и уметност реализовне су две радионице „Аритметика и књижевност“ и „Геометрија и књижевност“ у оквиру међународног пројекта Института за славистику Универзитета у Келну RETHINKING THE IMPACT OF LIBERAL ARTS.

АРИТМЕТИКА и ГЕОМЕТРИЈА су од античких времена биле део студијског канона који се састојао од седам предмета тзв. Septem artes liberales. Основно научно тројство или trivium чиниле су дијалектика, реторика и граматика као дисциплине неопходне за савладавање знања и вештина потребних за успешну језичко-логичку аргументацију. Ове три науке представљале су предворје научног храма Septem artes liberales у чијем центру се налазио научни квартет Quadriviumu, сачињен од четири математичке дисциплине – астрономије, аритметике, геометрије и музике. Реализацијом радионица посвећених аритметици и геометрији заокружен је трогодишњи пројекат који се реализовао под покровитељством Немачке мреже за академску размену (DAAD) и који је имао за циљ да преиспита однос између хуманистичких и природних наука у савременом друшту као и улогу ових основних наука у решавању задатака које савремено доба пред њих поставља. Садржај пројекта развијао се у склопу двојних мастер студија „Културна и интелектуална историја између истока и запада“ (Cultural and Intellectual History between East and West) Института за славистику Универзитета у Келну, а програм је осмислила и пројектом руководила др Драгана Грбић.

Програм је свечано отворен у Задужбини „Доситеј Обрадовић“ поздравним говором проф. емеритуса др Душана Иванића, др Симоне Хајне која се скупу обратила у име Немачке мреже за академску размену и др Драгане Грбић испред Института за славистику Универзитета у Келну. Прво пленарно предавање „Од ритуала до слике и од симбола до игре“ о важности бројева у српској народној књижевности у склопу радионице посвећене аритметици одржала је проф. др Снежана Самарџија са Филолошког факултета Универзитета у Београду и врло систематски и прегледно упознала студенте са најважнијим аспектима ове проблематике како у народној поезији тако и у прози. Потом је уследила радионица која се тематски надовезала на пленарно излагање, а у оквиру које су своја истраживања о народној књижевности представиле мастер студенткиње са Универзитета у Келну, Универзитета у Варшави и Универзитета у Москви – Јана Чеботарева, Полина Воикханскаја, Јоана Пуци, Ане Волф, Силвија Јанија и Беј Џи. Оне су говориле о проблематици бројева и формулативним изразима у руској, српској, грчкој и кинеској народној књижевности.

Идућег дана је пленарним излагањем проф. др Зорице Несторовић са Филолошког факултета Универзитета у Београду о „Геометрији у опусу Лазе Костића“ отпочео програм радионице посвећене геометрији. Проф. др Несторовић је контекстуализацијом Костићевог дела како у оквире европске роматичарске поезије тако и осветљавањем његове инспирације античким изворима јасно показала место овог књижевника у корпусу светске књижевности. Након пленарног излагања своја истаживања о историји жанровских облика и поезији Јована Христића и Момчила Настасијевића представиле су мастер студенткиње са Универзитета у Београду и Универзитета у Келну Жељана Вуканац, Јелена Апостоловић и докторанткиња Тијана Копривица.

Последњег дана програма у Задужбини „Доситеј Обрадовић“ одржане су две интердисциплинарне и интерактивне радионице, које су за студенте припремили доц. др Мина Ђурић са Филолошког факултета Универзитета у Београду и научни сарадник др Милош Миловановић из Математичког института Српске академије наука и уметности. Радионица доц. др Ђурић је на изузетно занимљив и садржајан начин представила проблематику интервала у математици, књижевности и музици, док је радионица др Миловановића била посвећена исцрпном прегледу проблематике везане за календарска питања и реформе календара током историје.

Будући да се и Доситеј Обрадовић током свог динамичног и разноврсног школовања образовао и на систему утемељеном на седам слободних вештина – Septem artes liberales, а да је у матрикуле Универзитета у Халеу 1782. године у рубрику за студијски правац уписао скраћницу „мат.“, која се дуго у литератури погрешно интерпретирала као „математика“ уместо као метафизика, а која је такође сматрана обавезним елементом неколико слободних вештина, програм ових радионица је, отуда симболично, реализован у кући нашег највећег просветитеља.