Басна је озбиљна и сложена књижевна форма. Зато није никакво чудо што су највећи стваралачки умови желели да се искажу на овом пољу. Одувек их је привлачила прича у којој су главни јунаци животиње, понекад биљке, чак и ствари. Басна не даје само моћ говора онима који га немају, много је важнија могућност размишљања, моћ доношења одлука које испољавају црте карактера. Алегорија доводи до извргавања подсмеху одређених друштвених слојева износећи на видело мане појединаца. По- учна, басна, од самог настанка, упориште налази у школи, где подстиче, васпитава и наводи на размишљање. Зато су безбројне генерације читале басне, училе их и волеле вековима. Пут басне почиње од античког ствараоца Езопа, а наставља се преко римске и византијске књижевности (где су биле веома значајан образовни чинилац). При- хвата их, воли, преводи и пише француски академик Ла Фонтен, који је за собом оставио обимно књижевно дело, а остао славан само по баснама. У приближно ис- том времену,појављивљују се Крилов у Русији и Доситеј Обрадовић код нас. Будући попечитељ читао их је у манастиру Хопово из рукописа Спиридона Јовановића. Од- мах их је заволео, а те младалачке љубави, изгледа, никад се не заборављају. Доситејева задужбина, идући стазама великог претходника, одлучила се за хра- бар потез. Позвала је наше најмлађе ствараоце да се опробају на овом тешком задат- ку. Замисао је била лепа и занимљива, а остварења су уклонила стрепње и надмашила очекивања. Ученици основних школа, спремно дочекују изазов, масовно се одазивају, приказују велику приврженост овој врсти литерарног изражавања и представљају се као доследни, упорни и даровити баснописци. Млади Доситеји, Ла Фонтени и Крило- ви, исказали су се не само различитим књижевним могућностима (проза, поезија, дијалошка форма) већ су изузетним ликовним замахом, ова успешна достигнућа, још успешније осликали. Из године у годину, они који су прегледали радове, били су на великим мукама: како од мноштва најбољих одабрати носиоце признања? Уз све те пријатне невоље, јављала се идеја да би успешност дечјег стваралаштва, уз редовне награде, ваљало и посебно подржати. Тако се дошло до замисли о штампању књиге младих баснописаца. Она је сада пред очима јавности. Онима који су помислили да су изнесене похвале, можда, претеране, биће довољно да прелистају бар неколико страна ове књиге и стек- ну сопствено мишљење. За Доситејеву задужбину најважнија је чињеница да има много младих који сме- ло освајају путеве, не само нашег великог претходника, већ и светских великана. У њиховој даровитости, верујемо, крије се будућност мислилаца, писаца, светских пут- ника, реформатора, великих људи, нових Доситеја. А ако се окренемо светским ствараоцима, не треба заборавити, Лав Толстој је, такође, волео, читао и писао басне.

Слободан Станишић