У понедељак, 27. октобра 2014.год. додељена ја је награда „Доситеј Обрадовић“ за страног издавача. Овогодишњи добитник је издавачка кућа „Икона” из Скопља, Македонија.
Александра Фулгоси, помоћник министра за културу, уручила је награду Николчу Мадешовском, власнику издавачке куће „Икона”.
Гојко Божовић је у име жирија образложио одлуку о овогодишњем добитнику награде „Доситеј Обрадовић“ за страног издавача, наводећи да је издавачка кућа „Икона” из Скопља објавила више дела српских књижевника – Драгана Јовановића Данилова, Давида Албахарија, Јелене Ленголд, Михајла Пантића, Срђана Тешина, Ласла Блашковића, Саше Обрадовића...
„Икона“је један од издавача чији је издавачки рад истинско остварење оних циљева због којих је пре неколико година и основана награда „Доситеј Обрадовић“, пример самосвесног и одговорног издавача који предано објављује књиге упркос приликама у којима живимо.
Књижевник Драган Јовановић Данилов је у својој беседи, између осталог, рекао: "Посматрајући књиге које је до сада објавила “Икона”, књиге српских писаца, могли бисмо рећи да овај профилисани издавач већ од самог почетка успео да превазиђе један провинцијски усуд и да успостави један сасвим одређен тон како у погледу неговања вредности из трезора традиције, тако и у погледу инаугурисања неких нових идеја и вредности уметности а посебно на нивоу откривања и објављивања књига српских писаца, ја ћу повде поменути тек нове књиге које су изашле Давиада Албахарија и Јелене Ленголд.
Богатство културе је пре свега у њеној разноликости и разноврсности, и управо делатност издавачке куће „Икона” отеловљује ту разноврсност, она отеловљује то јединство разноликости и разноликости јединства. Објавити толико квалитетних књига и то у време кад знамо каква је куповна моћ поготово у Македонији, у Скопљу, заиста је то нешто што поприма обол мисије и подвига првог реда.
Ја сматрам да смо ми као балкански народи деликатно издиференцирани и изрезбарени, као што је на крају крајева и изрезбарен наш балкански предео и пејзаж. Ми смо по природи ствари микрокосмични, зато се на Балкану ретко нађе писац који би могао бити светски универзално разумљив.То никако не значи да смо провинцијални, већ то значи једну микрокосмичност, једну самоцентричност, саморазумљивост , посвећеност свакодневници.
Сви знамо, а то увек треба и понављати да се књижевност дели на елитну и на масовну и да роман мора имати сиже и загонетку, ако нема тога онда нема ни књижевности, дакле мора имати неке одлике масовне књижевности, али и ту синтезу масовног и елитног и управио је “Икона” издавач који објављује такве књиге.
У књижевном и издавачком пољу могли бисмо рећи непрекидно се одржава једна борба за власт и моћ, важно је да се зна да та истинска књижевност мора остати изван вулгарне преокупације трговине. Кључно питање данас је питање читања у овом нашем електронском добу када је не технолошка већ дигитална мисао потпуно потиснула ту магијску мисао и када се појава интернета се може мерити са појавом атомске енергије 50-тих и 60-тих година прошлог века.
Ми живимо у време једне дигиталне апокалипсе, када све више постајемо фабрике, живимо у доба у којем књижевност нема онај ауторитет који је имала некада, нема више оне монолитне читалачке публике тако да се сваки писац бори за своју публику За време студених зима када језера окује дебели слој леда и долази до недостатка кисеоника и до помора тог живог света једини начин да тај живи свет преживи је да се у леду направе отвори. Ти отвори се на-зивају одушци, тако да тај живи рибљи свет под водом похрли ка том кисеонику.
Управо су књиге то данас, ти одушци, тако да- и књиге издавачке куће “Икона” можемо разумети као те одушке који нам дају једну посебну врсту инфузије.
Нема краја причама о књигама, о издавачима, о библиотекама - библиотеке су меморије човечанства, места на којма се чува сећање и на крају крајева, супститут бога. јер шта је издаваштво друго, издаваштво је исто оно што и пријатељство, једна спона између кућног огњишта и света. Упркос свему, верујем у велику будућност и књижевности и књиге и поезије и романа, баш из простог разлога што је књижевност спор медиј, а све што је споро има велику будућност,све што је споро јесте на неки начин и дуговечно. Једна руска пословица каже да књига доспе тамо где ни вода не може. Зато вас позивам да уроните у књиге издавачке куће “Икона”, верујем да ћете у тим књигама успете да пронађете један нови простор за себе."
Галерија
