Живот и дело Доситеја Обрадовића (1739–1811) пребогати су да се могу изједна, лако и уцело сагледати. Отуда песничка имагинација овде даје себи широк замах на детаљима, на племенитим фасетама доситејских идеја и ставова, на епизодама које су биле пресудне у Доситејеву животу и на мапи његова рада и кретања.

После неугасиве светлости духовног аманета Светога Саве, Доситеј Обрадовић јавља нам се као најразговетнија луча на исходу дуге ноћи српског националног буђења. То захтева и повећава сав ментални напор и духовну одговорност у приступу. Срећом, песничка имагинација, када избегне замкама произвољности и боемштине, може оно што аналитичка мисао, упркос највишим заслугама, никада сасвим не досеже. Песме које се налазе пред читаоцима у овој збирци, све до једне написане су поводом околности Доситејева живота, књижевног и националног његовог рада, дакле у славу Доситеја Обрадовића, његовог целокупног дела и улоге тог дела у развоју раних фаза српске културе, књижевности, српске саборности и тежњи ка просвећености. Доситејев лични развој, његов увек на добро отворен животни пут као стални подстицај на књижевни и упоран просветни рад, сачињавају ретко срећан спој; та околност неисцрпан је извор охрабрења и развоја у нашој новијој српској књижевности и култури. Ове су песме посвећене тежњи да се доситејски културни подухват сагледа, покаже и докаже као наук и стална инспирација за сваку генерацију. У свакој песми која је сада и овде пред читатељством потребно је видети и сагледати повод, околност, епизоду, авантуру искуства и ума, или пресудан догађај из Доситејевог живота. Верујем да је изазов откривати мотив према ком је свака песма оживљена слика, коментар, одјек или проширено значење неког доситејевског чина, наума и разлога.

М. М. Магарашевић