Свечаност поводом уручења награде „Доситеј Обрадовић“ за животно дело Бисерки Цвејић одржана је у Народном позоришту у Београду у суботу, 21. фебруара 2015. године.
Великој уметници Бисерки Цвејић награду је уручио председник Управног одбора Задужбине „Доситеј Обрадовић“ Радомир Путник.
Награда за животно дело, коју додељује Задужбина „Доситеј Обрадовић“ уз подршку Министарства културе и информисања, састоји се од плакете са ликом Доситеја Обрадовића, повеље и новчаног износа. Војислав Јелић, председник жирија, прочитао је образложење жирија за доделу овог великог признања.
Даме и господо, драги пријатељи!
Бисерка Цвејић, добитница Награде ”Доситеј Обрадовић” за животно дело за 2014. годину, једна је од наших највећих и најзначајнијих вокалних уметница и педагога у другој половини 20. века. Као примадона Опере Народног позоришта у Београду, Државне опере у Бечу, Опере Хрватског народног казалишта у Загребу и стални гост Метрополитен опере у Њујорку, Арене у Верони, Скале у Милану и других најпрестижнијих оперских кућа у свету, лично и преко својих ученика дала је драгоцен допринос развоју музичке културе код нас и њеној међународној афирмацији.
Својим култивисаним, звучним и изузетно лепим вердијанским мецосопраном остварила је певачки сугестивно и глумачки изражајно незаборавне креације Амнерис, Еболи, Ацучене, Кармен, Далиле, Лауре, Шарлоте и још седамдесет улога у приближно 1800 представа, којима су дириговали Херберт фон Карајан, Франческо Молинари-Прадели, Жорж Претр, Нино Верки, Ловро Матачић, Берислав Клобучар, Оскар Данон, Богдан Бабић и други најеминентнији светски и наши диригенти, и у којима је наступала са Биргит Нилсон, Ренатом Тебалди, Франком Корелијем, Мариом дел Монаком, Тито Гобијем, Робертом Мeрилом, Чезаре Сиепијем, Николајем Ђауровим, Радмилом Бакочевић, Милком Стојановић, Александром Мaринковићем, Звонимиром Крнетићем, Станојем Јанковићем, Николом Митићем, Мирославом Чангаловићем, Жарком Цвејићем и осталим многобројним најпознатијим оперским уметницима тога времена у свету и код нас.
Равноправно са оперском каријером неговала је и концертно певање. Са изразитим смислом за извођење вокално-инструмен-талних дела Баха, Хендла, Моцарта, Бетовена, Росинија, Вердија, Малера, Хонегера, Прокофјева, Шенберга, Стравинског и соло песама немачких, француских, шпанских, руских и југословенских композитора, више од сто пута их је надахнуто интерпретирала на концертним подијумима, радију и телевизији у некадашњој Jугославији, Европи, Америци и Јапану. Ти наступи, као и њене оперске представе, за њу и за публику биле су врхунске музичке свечаности.
Прешавши трновит пут од ћерке сиромашног рудара и перспективне студенткиње професора Јосипа Ријавца до једне од најблиставијих звезда светске оперске галаксије, Бисерка Цвејић је одлучила 1979. године да се опрости од публике и да се после тридесетогодишње велике интернационалне каријере у пуном сјају повуче са ”дасака што живот значе”. На срећу, непролазне вредности њене непоновљиве извођачке уметности остале су сачуване на грамофонским плочама дискографских кућа DECCA, METRO GOLDWIN MEYER, JUGOTON и HELIDON, као и на компакт-дисковима и видео-касетама дискографске компаније HXK-TOKIO.
После дефинитивног повратка у Београд 1978. године, Бисерка се посветила педагошком раду. Предано се бавећи већ тридесет пет година тешком и одговорном професијом вокалног педагога на Факултету музичке уметноси у Београду, Академији уметности у Новом Саду и од 1999. године до данас у свом вокалном студију у Београду, у коме бесплатно ради са младим, талентованим певачима, заједно са супругом др. Душаном Цвејићем подарила је нашој и светској оперској уметности Милену Китић, Светлану Сердар, Ирену Зарић, Снежану Стаменковић, Милицу Стојадиновић, Анету Илић, Сању Керкез, Софију Пижурицу, Дарију Олајош, Бориса Трајанова, Николу Китановског, Радомира Симића, Владимира Андрића, Сашу Штулића, Љубомира Поповића и данас најбољег светског баритона Жељка Лучића, а вокалној педагогији код нас и у иностранству – Снежану Стаменковић, Милену Kитић, Милицу Стојадиновић, Анету Илић, Оливеру Јовановић, Гордану Протић, Јелену Папић, Николу Китановског и друге вредне и успешне вокалне педагоге.
Због њене шездесетпетогодишње врхунске уметничке и педагошке каријере, због значајних признања и награда које је добила код нас и у свету, међу којима Седмојулску награду, Вукову награду, звање Kammersängerin Државне опере у Бечу и, вечерас, Награду ”Доситеј Обрадовић” за животно дело, због бројних наших и светских енциклопедија и лексикона у којима се налази њено име, као и због тога што је остала једноставна, природна, скромна и срдачна упркос звезданим стазама којима се деценијама кретала, част је и привилегија за Београд, за њену вољену и њој најдражу београдску публику и за све нас, њене пријатеље, колеге, ученике, познанике и поштоваоце – што имамо Бисерку Цвејић!
Владимир Јовановић
У уметничком програму у режији Иване Драгутиновић Маричић учествовали су солисти Опере, некадашњи студенти госпође Бисерке Цвејић и Оркестар Народног позоришта под управом маестра Дејана Савића. Програм је водила драмска уметница Рада Ђуричин, која је и прочитала речи захвалности госпође Цвејић.
Програм је отворен увертиром из опере Ђузепа Вердија “Моћ судбине”, а на репертоару су биле и арије из опера „Боеми”,„Љубавни напитак”, „Дон Карлос”, „Пепељуга”, „Пуританци”, „Лучија од Ламермура”, „Тако чине све”, „Отело”… Публици су се представили солисти Јелена Папић, Љубомир Поповић, Оливера Меркурио, Саша Штулић, Ана Јовановић, Владимир Андрић, Дарија Олајош, Софија Пижурица, Снежана Стаменковић и Борис Трајанов.
Студенти друге године глуме Академије лепих уметности у класи професора Божидара Ђуровића и Хаџи Ненада Маричића представили су се монолозима из комедија Бранислава Нушића.
Андреја Маричић, глумац Народног позоришта у Београду, говорио је стихове песме „Тренутка ја се сећам сјајна” Александра Пушкина, омиљеног песника Бисерке Цвејић.
Програм је завршен „Винском песмом” из „Травијате”.
Галерија
